Porast broja obolelih je neminovan, smatraju epidemiolozi, ali za zravstveni sistem je najbitnije da se uz sve mere drži pod konrolom. Ukoliko ne bude tako, član kriznog štaba Branislav Tiodorvić smatra da će najveći broj obolelih biti krajem novembra ili početkom decembra uz ponavljanje više pikova sve do proleća. Tiodorović kaže da ovaj scenario može mnogo da nas košta i da se treba truditi da do njega ne dođe, ali on nije zagovornik novog policijskog časa.

„Narod je taj koji u stvari ako sprovodi sve te mere, može dati odličan rezultat. Ja sam pre svega za to da ih ubedimo silom argumenata, a ne argumentom sile. I zato mislim da policijski čas nije način na kojim ćemo to rešiti. Ako dođe do ogromnog poremećaja i toga da se mere ne sprovode, pa čak i tada to treba primeniti selektivno. Da li to u nekom gradu, da li u nekim varošima, nekim delovima gradova. Zašto bi kažnjavali sve ostale koji drže situaciju pod kontrolom“, kaže član Kriznog štaba Republike Srbije dr Branislav Tiodorović.

Novi kapaciteti u pripremi

U Srbiji je Beograd najkritičniji sa brojem zaraženih, čak više od polovine na dnevnom nivou. Dok ne budu gotove covid bolnice koje se grade u Batajnici i Kruševcu, privremena bolnica u Beogradskoj areni je ponovo aktivna. Najteži pacijenti ostaju u jedinicama intenzivne nege gde se nalazi sva potrebna oprema. Od nedavno je za njih dostupan i lek Remdesivir koji je uveden u protokol lečenja od covida 19. Farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Srđan Pešić kaže da je reč o leku koji se ispitivao u vreme epidemije ebole u Zapadnoj Africi i u vreme epidemija sa SARS COV virusima.

„ Lek nije do kraja ispitan, on je dobio privremenu dozvolu i u SAD i u Evropi da se primenjuje kod teških pacijenata. Dakle, ovaj lek nije nikakav čudotvorni lek, nema čarobnog štapića, ja bih voleo da postoji lek koji može da spreči smrtnost, da smanji smrtnost kod korone, ali na žalost ovaj lek to nije“, objašnjava profesor Pešić.

Srđan Pešić kaže da je prethodnih dana u 30 zemalja sveta utvrđeno da ovaj lek ipak ima mali uticaj na smrtnost, i dodaje da i dalje trčimo trku sa virusom, a lek nastavlja da se ispituje u 500 bolnica širom sveta. Za sada lekari koriste antivirusne lekove koji umanjuju štetu i umnožavanje virusa, kaže direktor anesteziologije Kliničkog centra Niš, dr Radmilo Janković.

„Pa mi smo imali iskustvo sa svim modernim lekovima koje smo koristili u kovidu. Ja vam mogu reći da pacijenti, na čije lečenje smo jako ponosni, da jesu primali tu neku terapiju. Da li je ona zaista bila razlog da oni ozdrave, ja nisam siguran. Ako se vratimo recimo, na najmlađeg pacijenta koji je kod nas bio nekoliko nedelja na respiratoru, 40 dana u bolnici, on je primio gotovo svu terapiju. Da li je nešto od toga uticalo, baš nisam siguran“,

Spremni za novi talas

Janković koji je zadužen za saradnju svih zdravstvneih ustanova na jugu i jugoistoku Srbije, kaže da su lekari spremni za predstojeći period, sada sa mnogo više iskustva. Od izuzetnog značaja smatra to što je na nivou Srbije doneta odluka da će anesteziolozima koji su glavni u lečenju teških pacijenata od sada više pomagati internisti, prvi sledeći koji imaju dosta kliničkog iskustva u radu sa ovakvim pacijentima.

„Jer kad vi povučete 90% anesteziologa u covid bolnice, onda je jasno da nemate dovoljno anesteziologa, pa onda ljudi čekaju na operativne zahvate, tu je i porodilište, i dečija hirurgija. I mora se održati sistem što je moguće relaksiraniji jer su anesteziolozi razvučeni na više mesta i već su preumorni, ovo traje već 7 meseci“, kaže direktor anesteziologije Kliničkog centra Niš.

Kapaciteti covid bolnice u niškom Kliničkom centru su fleksibilni u zavisnosti od potreba, a do sada je najveći broj hospitalizovanih pacijenata bio 1.500 tokom aprila ove godine. Sa bolnicom u izgradnji u Kruševcu koja će imati 500 kreveta, i sa bolnicama u okolnim mestima juga Srbije, kapaciteti mogu biti više hiljada. Trenutno u covid objektima niškog Kliničkog centra hospitalovana su 127 pacijenta, u Leksovcu 6, a u tri covid bolnice u Vranju hospitalizovano je 62 pacijenta.

Autor: Jelena Đukić Pejić