Privatne klinike su je još u julu dobile dozvolu Ministarstva zdravlja za rad sa ovim testovima, a građani su tek nakon pojačanih gužvi ispred covid ambulanti tokom oktobra, počeli da se testiraju u privatnim laboratorijama. 

“Ukoliko govorimo o periodu novog talasa koronavirusa, koji kreće oktobra meseca, od ukupnog broja pacijenata koji se u toku dana javi našoj poliklinici, 40 odsto njih radi neku vrstu testiranja na COVID-19 ili specifične parametre analize krvi koji mogu da ukazuju na prisustvo te infekcije”, kaže direktorka ove poliklinike Olivera Sinđelić.

Kako objašnjava, važno je vrstu testa odabrati u odnosu na specifičnu situaciju u kojoj se pacijent nalazi. Antigenski ili takozvani „brzi“ test savetuje se osobama sa simptomima bolesti ili onima koje su bile u kontaktu sa inficiranom osobom.

„Antigenskim testom se određuje trenutno prisustvo infekcije i virus se može detektovati tri dana pre pojave simptoma bolesti i pet dana nakon početka bolesti. Vrsta uzorka je bris nazofarinksa, a rezultati testiranja su za svega 30 minuta”, kaže ona.

Serološkim COVID-testovima, za koje se koristi uzorak krvi, određuje se prisustvo ukupnih antitela IgA, IgM i IgG koja se stvaraju kao imunološki odgovor organizma na virus.

“Antitela se kod osoba stvaraju individualno u različitim vremenskim intervalima, od nekoliko dana do nekoliko nedelja od kontakta sa virusom. Preporuka je da prođu dve nedelje od prvih simptoma bolesti i tada je tačnost testa 99,8 odsto”, objašnjava Olivera Sinđelić.

Ona dodaje da je moguće serološi test i na samo određenu vrsu antitela, na primer, samo na IgM ili samo na IgG.

“Prisustvo IgM antitela može da ukazuje na trenutno prisutnu ili nedavno preležanu infekciju. Test se preporučuje osobama koje trenutno osećaju simptome ili je prošlo 7 do 10 dana od prvih pojava simptoma. Prisustvo IgG antitela određujemo elisa testom. Ona ukazuju na to da je osoba ranije bila u kontaktu sa virusom. IgG antitela su tzv “stara” antitela i potvrđuju ranije prisustvo infekcije u organizmu. Preporuka je da prođu četiri nedelje od prvih simptoma bolesti”, objašnjava Sinđelićeva.

Kako bi oboleli od COVID-a ili sa sumnjom na tu bolest bili izdvojeni od ostalih pacijenata, testiranje je organizovano u sanitetskom vozilu ispred poliklinike. Zavisno od vrste, testovi koštaju od dve do četiri hiljade dinara.

Podatke o ukupnom broju testiranih na antigen i broju pozitivnih sa kompletnim ličnim podacima, poliklinika prosleđuje Institutu za javno zdravlje u Nišu, a pacijente sa pozitivnim rezultatom upućuje u COVID-ambulantu državnog zdravstvenog sistema gde lekar određuje dalje lečenje.

Jedna od njih nalazi se u centralnoj zgradi Doma zdravlja. Pomoćnik direktora ove zdravstvene ustanove dr Radovan Mihajlović kaže da je broj od oko 2.000 pregleda dnevno na “jako visokom i neprihvatljivom nivou”, ali da se takvo stanje održava dvadesetak dana. Oko 400 ili 500 ljudi dolazi na prvi pregled, dok se ostali javljaju na kontrolni. Antigenskim i PCR testovima testira se oko 500 ljudi. Od toga oko 200 njih bude pozitivno.

“Juče smo obavili 1.723 pregleda. Zavisno od nalaza koje doktori prilikom pregleda nađu, indikuju dodatne analize, tako smo uradili 159 rentgenografija pluća i dijagnostifikovali kod 34 pacijenta jednostranu ili obostranu upalu. Takođe smo uradili 577 laboratorijskih analiza koje su za COVID-19 vrlo značajne jer su specifične. Za razliku od svih drugih zapaljenskih bolesti, i bakterijskih i virusnih, gde broj leukocita raste, ovo je praktično jedina bolest gde broj leukocita pada, najčešće ispod 4.000, tako da je to već jedan dobar orijentir šta dalje treba od dijagnostičkih dopusnih metoda uraditi. Uradili smo 350 antigenskih i 177 PCR testova”, govori dr Mihajlović.

Prema njegovim rečima, antigensko testiranje, koje je u zdravstveni sistem Srbije uvedeno pre nešto više od mesec dana, donelo je prednosti.

“Antigensko testiranje radimo od 5. novembra. Izuzetno je olakšalo naš rad sa dva aspekta. Pre svega, u smislu brzine jer rezultat stiže za pola sata, tako da može odmah da se odluči kako dalje postupati sa pacijentom, zavisno i od kliničke slike i od nalaza testa. A drugo, pacijent bude odmah upoznat s rezultatom, tako da je velika prednost tog antigenskog testiranja”, kaže Mihajlović.

Prema zvaničnoj statistici Ministarstva zdravlja, u Srbiji je na koronavirus testirano više od dva miliona ljudi. Poslednjih dana, na dnevnom nivou beleži se od 6.500 do 8.000 novoobolelih i od 55 do 60 preminulih.

Autor: Sanja Janačković

Foto: Saša Đorđević