Vesna Libovic je samohrana mama osmogodišnjakinje. Osim što je mama, Vesna je i umetnica  i prevodilac. Živela je u Americi, bila udata za Amerikanca, ali u Srbiju se vratila još kao trudnica. Njen muž nije želeo obaveze, a ona nije želela da dete odgaja u američkom sistemu vrednosti.

Bez posla, i bez prava na porodiljsko bolovanje, Vesna nije imala drugog izbora osim da počne da radi. Kako su joj u Nacionalnoj službi za zapošljavanje rekli da nemaju posao za nju, za posao se snašla sama.

Besane noći u trci za novcem

„Kod mene nije bilo „Odmaraj se dok beba spava“, ja to nisam doživela. Imala sam malo manje od mesec dana odmora pošto je bio carski rez, i odmah sam počela da radim. Pored prevođenja radila i razne druge projekte, snimanja, voice over, bila šta se našlo u mom okruženju“, kaže za MIC Vesna Libovic.

Vesna Libovic

Pomagali su i prijatelji, kaže ona, ali te prve godine pamti kao dane kada nije spavala ni danju, ni noću. Bila je u začaranom krugu, zvanično bez posla, samim tim i bez mogućnosti da dete upiše u državni vrtić, a za privatni novac nije imala.

„Država jednostavno uopšte ne gleda ljude koje su sami...Ti si kući, možeš da čuvaš dete, nemaš posao... Ali ne postoji negde da kažu mi ćemo ti onda pomoći da izdržavaš to dete, tako da snalazi se kako znaš i umeš...“, priča ona.

„Ako ne prodam sliku, nemam ništa“

Kao frilenserka, nema mogućnost da kupuje na rate, niti da u banci uzme kredit – za sve što treba da kupi, „mora da ima novac sad“, objašnjava Vesna. Planove nema, a želje je ostavila po strani.

„Otići na odmor, na more, to je jako teško, iziskuje dugogodišnje planiranje unapred gde mora da se odvaja svota novca da bi ona otišla na odmor, na more. Nemam platni promet, ne mogu da platim iz delova, moram da imam keš i platim sve odjednom, niko neće iz delova da mi da kao što na rate uzimaju ostali ljudi. Ukoliko nisam prodala sliku i dobila određeni novac, ja ne mogu da idem na odmor. Tad ne mogu ništa“.

Veliki problem ova samohrana mama ima i oko alimentacije. Zvanično, alimentaciju za izdržavanje ćerke ona ne dobija, jer još uvek nije uspela da se razvede u Americi. Više o tome pogledajte u narednom videu.

Desetina od onoga što bi morao da plaća u Americi, i to ukoliko želi, kaže naša sagovornica.

„To je sve na meni. Ukoliko ja zaradim dovoljno i radim dovoljno, i uspem da se organizujem, moram da budem u top zdravstvenu stanju i uvek raspoložena za slikanje, ne smem biti tužna, depresivna, nemam nikakva prava za bilo kakve ljudske slabosti“, ističe ona. Zato Vesna smatra da samohrane roditelje zakoni u Srbiji prepoznaju jedino na papiru.

Ekonomsko nasilje često traje duže od braka

O tome koliko je alimentacija omražena kod većine očeva, pokazuje najnovije istraživanje Centra za mame „Finansijska nezavisnost mama u Srbiji – pravo na svoj dinar“. Ovo istraživanje je pokazalo pokazalo je da 44, 5% očeva ne plaća alimentaciju. Od onih koji je plaćaju, veliki broj njih (46,2%) je ne isplaćuje redovno, ili u dogovoru sa poslodavcem umanjuju prihode na računu kako bi im sud odredio niži iznos.

Zato  iz Centra za mame apeluju da je neophodno formirati Alimentacioni fond, jer bi on olakšao muku mnogim roditeljima, koji i pored sudskih presuda za alimentaciju, ne mogu da “računaju” na taj novac.

„Za promenu iznosa visine alimentacije potrebno je podneti žalbu i odvojiti vreme i novac za sudski proces, za šta mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost retko imaju vremena i novca. U onim slučajevima gde očevi plaćaju alimentaciju, taj iznos u 49,5% slučajeva nije dovoljan da pokrije ni polovinu detetovih troškova. Ne čudi onda ni činjenica da je 81,7% ispitanica izjavilo da nije zadovoljno odlukom suda o visini alimentacije“, stoji na zvaničnom web portalu Centra za mame.

Nedostatak vremena i novca nisu jedini razlozi zašto majke odustaju od tužbe – tu je prisutan i strah da pored zanemarivanja plaćanja alimentacije otac zanemari i dete. Taj odnos tata prema alimentaciji je takođe statistički povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom, pokazuje gorepomenuto istraživanje.

„Očevi koji ne ispunjavaju svoje novčane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne čine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom, te tako svoju decu ne viđa 25,8% tata u Srbiji, a manje od četvrtinu samostalnog vremena sa decom provodi 37,8% tata“, navodi se u ovom istraživanju.

Očevi smišljaju načine da plaćaju nižu alimentaciju

Alimentacionim fondom ovi problemi bi se izbegli jer bi dete razvedenih roditelja dobijalo novac od države, a država bi kasnije svojim mehanizmima od nesavesnog roditelja naplatila „dug“ iz njegove imovine ili primanja.

Tatjana Macura iz organizacije „Mame su zakon“ za MIC kaže da je alimentacioni fond dobra ideja, ali da je problem u netransparetnim primanjima.

Tatjana Macura, foto MC Beograd

„U Srbiji mi smo apsolutno svi svedoci da ta primanja mogu da postanu netransparenta, odnosno da se partneri veoma često sa svojim poslodavcima dogovore da jedno dobijaju na račun, a drugi deo dobijaju na ruke, zbog čega ni majka ni dete nemaju uvid u stvarne prihode, da ne pričam o tome da veoma često se oni odlučuju da rade na crno ili odlaze u inostranstvo“, kaže ona i dodaje:

„Bilo bi dobro da kada se taj alimentacioni fond formira i postane obavezujući za određenu grupu ljudi koji ne prihvataju svoje obaveze, da se onda formira i neka komisija, i neka inspekcija koja bi proveravala da li to što se prijavljuje odgovara istini. Veoma često u velikom broju slučajeva to nije realno tako da... koji je smisao alimentacionog fonda ako u njemu neće biti one obaveze koju bi muškarci morali da imaju. Ima i žena, ali mnogo manji broj“, kaže Macura za MIC.

Bolja saradnja sa zemljama u svetu

Veliki problem Macura vidi i u nedovoljno razvijenim bilaternalnim sporazumima sa drugim državama.

„Na primer, da neka Kanada ima obavezu da izvesti Srbiju da otac deteta koji je imao obavezu plaćanja alimentacije u Kanadi zaista prima 5.000 dolara platu, a ne prihvata obavezu prema svom detetu, dakle takvih sporazuma nema. Nama su se recimo takve žene, takvi slučajevi javljali veoma često“, kaže ona.

Kako prevazići brojne probleme samohranih majki i koji predlog su državi predale „Mame su zakon“, pogledajte u narednom videu.

Edukacija žena u Srbiji o kojoj govori naša sagovornica Tatjana Macura, bila bi od velikog značaja svim ženama, ali od posebne važnosti za one samohrane majke koje žive u seoskim sredinama.

One najčešće nisu zaposlene, a same brinu o celom domaćinstvu, neretko i o starijim članovima porodice, osim o deci. Izložene siromaštvu i manje dosupnim informacijama, samohrane mame sa sela ne znaju za mehanizme koje mogu da iskoriste.

Tačan broj samohranih roditelja u Srbiji nije poznat, a tome doprinosi i činjenica da u našem pravnom sistemu ne postoji opšteprihvaćena definicija ovog pojma. Zvanični rezultati poslednjeg popisa iz 2022. godine nisu obrađeni, ali je broj jednoroditeljskih porodica u stalnom porastu.

Prema trenutnim statistikama, u Srbiji se godišnje razvede više od 9.000 brakova, a preko 5.000 je sa decom. Iako je neplaćanje alimentacije krivično delo za koje je propisana zakonska kazna koja podrazumeva novčanu ili zatvorsku kaznu, i dalje veliki broj razvedenih očeva izbegava plaćanje alimentacije. Samo u toku 2021. godine zbog neplaćanja alimentacije podneto je 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile 123 osobe.

Studije pokazuju da ovu obavezu jednako izbegavaju i fakultetski obrazovani očevi, i oni sa nižim stepenom obrazovanja. Razlike u njihovoj odgovornosti nema ni u odnosu na gradsku ili seosku sredinu – svi koriste iste trikove kako bi izbegli svoje obaveze.

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

Foto: Saša Đorđević

“Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“