Srbija, Hrvatska, BiH i Kosovo ne prepoznaju važnost i pozitivan uticaj koji žensko preduzetništvo može imati na zaposlenost i ekonomski rast - pa preduzetnice iz tih zemalja ne mogu računati na podršku sistema.

Ko prelomi da se oprosti od centralnog grejanja – jer je skupo ili mlako – suočiće se sa raznim problemima. „Zajednički utrošak“ će i dalje plaćati, grejanje na struju je poskupelo, a jeftina drva se brzo rasprodaju.

Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora deset najvećih javnih preduzeća u Nišu je na konkursu za izbor direktora gradskog vodovoda Naissus najbolje rangirala aktuelnog direktora Dejana Andrejevića (SNS), čemu je značajnije doprinela diploma Fakulteta za industrijski menadžment iz Kruševca, datirana na 2004. godinu.

Ako ste slušali samo zvanična saopštenja političara na vlasti, mogli ste pomisliti da je Srbija ekonomski tigar na Balkanu. Možda i jeste – u propagandnim pamfletima vlasti. Ali ekonomska stvarnost daleko je surovija.

Mesto na jugu Srbije, tri slova, na ulazu tabla „Dobrodošli u grad elektronike“. Pogađate, reč je o Nišu, nekadašnjem gigantu u privredi bivše Jugoslavije. Danas je to grad u kojem se proizvode kablovi za autoindustriju.

Iako toplana u Nišu grejanje isporučuje pojedinačnim stanovima, građani poslednjih godina ne mogu da se isključe sa sistema jer nemaju potpisana rešenja o grejanju za svoje stanove, već rešenja postoje samo za cele stambene zgrade. Nova odluka Grada traži od stanara da sami odvoje grejne instalacije od onih u zgradi.

Kada je upisala turizmologiju na geografiji, misleći da će joj ovaj fakultet, kao nekome ko obožava putovanja i ima veliku želju da se obrazuje, pružiti priliku da nekada nađe dobar posao, Svetlana Krstić iz Niša nije ni sanjala da će je potraga za radnim mestom, desetak godina kasnije,  zaustaviti u sopstvenom domu a da će ambicije vezane za upoznavanje novih kultura ostvariti u - držanju časova engleskog Japancima  preko interneta!

„Boravak Vlade Srbije u Nišu i na jugu Srbije, znak je da nam je stalo do Niša, Pirota, Leskovca, Vranja i drugih mesta u ovom kraju“ – gotovo da su prve reči premijera Aleksandra Vučića koje su „otvorile“ njihov sedmodnevni rad u Nišu. Tokom ovih sedam dana, otvoreno je mnoštvo skupova, različitih sastanaka značajnih za jug Srbije, otvoren je biznis forum između srpskih i albanskih privrednika, otvorene su fabrike, potpisani razni sporazumi i dogovorene brojne buduće saradnje.

 Mogu li se radnici „Jure“ i drugih stranih kompanija  u Nišu izboriti za svoja prava?

(1. deo)

„Beneton“, „Jura“, „Leoni“, „Geox“ neke su od stranih fabrika od čijeg se otvaranja u Nišu i ovom delu Srbije mnogo očekivalo, ali su ta nadanja i očekivanja za mnoge poprimila gorki ukus. Situacija u kojoj poslodavci radnicima daju ugovore na određeno vreme, te ih često menjaju kako ne bi morali da ih prime u stalni radni odnos; u kojoj je prekovremeni rad previše česta pojava a sindikat nešto što se ne može ni zamisliti – nije tipična samo za rad u stranim kompanijama. Radnici su obespravljeni i u mnogim domaćim privatnim firmama, ali je to naročito teško prihvatiti u slučaju stranih investitora, znajući da država  daje subvencije za nova radna mesta, koje idu i do 9000 evra (u slučaju „Geoxa“).

Sestre Danica i Jovana Kostadinović trijumfuju na svim mogućim literarnim, odnosno likovnim konkursima, a Stefan Sretić i njegova sestra Anastasija briljiraju na pijanističkoj sceni. Iako ponosni i zadovoljni, roditelji ove talentovane niške dece moraju da se dobro napregnu kako bi finansijski pratili njihove uspehe.