Analize i istraživanja 120

U Novom Pazaru gde je proteklog vikenda pretučen imam Hadži Hurem džamije muslimani čine 90 odsto stanovništva. Kako žive muslimani u ostalim gradovima gde su manjinsko stanovništvo, na primeru iz Niša piše reporterka DW

Srbija, Hrvatska, BiH i Kosovo ne prepoznaju važnost i pozitivan uticaj koji žensko preduzetništvo može imati na zaposlenost i ekonomski rast - pa preduzetnice iz tih zemalja ne mogu računati na podršku sistema.

Kamere za direktan prenos rada gradske skupštine u Nišu ne gase se već 20 godina. Nišlije mogu da vide šta govore, kako rade i kakve odluke donose izabrani predstavnici vlasti.

Ko prelomi da se oprosti od centralnog grejanja – jer je skupo ili mlako – suočiće se sa raznim problemima. „Zajednički utrošak“ će i dalje plaćati, grejanje na struju je poskupelo, a jeftina drva se brzo rasprodaju.

Za prehladu ferveks, za povredu bokvica, a za svaki slučaj pogled u nebo i molba da nije ništa ozbiljnije. Tako razmišljaju građani Srbije koji nemaju overene zdravstvene knjižice jer im poslodavac ne plaća doprinose.

Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora deset najvećih javnih preduzeća u Nišu je na konkursu za izbor direktora gradskog vodovoda Naissus najbolje rangirala aktuelnog direktora Dejana Andrejevića (SNS), čemu je značajnije doprinela diploma Fakulteta za industrijski menadžment iz Kruševca, datirana na 2004. godinu.

Gradsko veće Niša razmatraće sutra predlog Komisije za sprovođenje konkursa za izbor direktora 10 najvećih javnih preduzeća u Nišu, koji je inače pratio niz primedbi pojednih kandidata, sindikata, opozicije, medija i dela javnosti.

Ako ste slušali samo zvanična saopštenja političara na vlasti, mogli ste pomisliti da je Srbija ekonomski tigar na Balkanu. Možda i jeste – u propagandnim pamfletima vlasti. Ali ekonomska stvarnost daleko je surovija.

Šezdesetak niških Roma spada u malu zajednicu Jehovinih svedoka u Nišu. Od njih ćete čuti da su tu pronašli „istinu“, ali i utočište od prezira. Iako mirni u uglađeni, Jehovini svedoci su isključivi po pitanju religije.

Mesto na jugu Srbije, tri slova, na ulazu tabla „Dobrodošli u grad elektronike“. Pogađate, reč je o Nišu, nekadašnjem gigantu u privredi bivše Jugoslavije. Danas je to grad u kojem se proizvode kablovi za autoindustriju.

Oko 6.000 izbeglica zaglavljeno je u Srbiji čekajući na Mađarsku da ih prozove za prelazak granice kako bi došli do željenih zemalja EU od kojih je najčešća Nemačka. Samo 10 migranata dnevno i to radnim danima ovu želju ostvari.

Iako toplana u Nišu grejanje isporučuje pojedinačnim stanovima, građani poslednjih godina ne mogu da se isključe sa sistema jer nemaju potpisana rešenja o grejanju za svoje stanove, već rešenja postoje samo za cele stambene zgrade. Nova odluka Grada traži od stanara da sami odvoje grejne instalacije od onih u zgradi.

Srbiju njeni građani oduvek rado porede sa Nemačkom koja je sinonim za stabilnost i uspešnost. U svakom razgovoru koji se povede o (ne)funkcionisanju naše države i njenih institucija, Nemačka je uvek kec iz rukava. Ne samo građani, i političari rado koriste primer Nemačke kao nešto čemu treba stremiti i na šta se treba ugledati, pa i premijer i novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić u svakoj oblasti posebno koristi primere iz Nemačke, bilo da je reč o autoputevima, platama, penzijama, fiskalnoj politici, bilo da je reč o radu, bolovanjima, radnicima, preduzećima, fabrikama. 

Kada je upisala turizmologiju na geografiji, misleći da će joj ovaj fakultet, kao nekome ko obožava putovanja i ima veliku želju da se obrazuje, pružiti priliku da nekada nađe dobar posao, Svetlana Krstić iz Niša nije ni sanjala da će je potraga za radnim mestom, desetak godina kasnije,  zaustaviti u sopstvenom domu a da će ambicije vezane za upoznavanje novih kultura ostvariti u - držanju časova engleskog Japancima  preko interneta!

Dok su u većini evropskih zemalja već odavno osobe sa invaliditetom uključene u sve pore društva, kod nas i dalje ima nebrojeno onih koji gotovo da ne napuštaju svoje domove... Dok se u razvijenijim zemljama više i ne gleda na to da li je neko osoba sa invaliditetom ili ne, već se ljudi zapošljavaju shodno svom obrazovanju, i na osnovu toga da li imaju fizičke i intelektualne sposobnosti za određeno radno mesto, na ovim prostorima je i dalje udarna vest postavljanje rampe za osobe sa invaliditetom u nekoj ustanovi...

„Boravak Vlade Srbije u Nišu i na jugu Srbije, znak je da nam je stalo do Niša, Pirota, Leskovca, Vranja i drugih mesta u ovom kraju“ – gotovo da su prve reči premijera Aleksandra Vučića koje su „otvorile“ njihov sedmodnevni rad u Nišu. Tokom ovih sedam dana, otvoreno je mnoštvo skupova, različitih sastanaka značajnih za jug Srbije, otvoren je biznis forum između srpskih i albanskih privrednika, otvorene su fabrike, potpisani razni sporazumi i dogovorene brojne buduće saradnje.

Mogu li se radnici „Jure“ i drugih stranih kompanija  u Nišu izboriti za svoja prava

(2. deo)

Interesantno je da se radnici u stranim kompanijama koje posluju u Nišu i ovom delu Srbije uglavnom žale na ugnjetavanje od strane domaćih uposlenika koji su na poziciji šefova, lidera, menadžera, a ne na poslodavce, odnosno direktore – strance!

 Mogu li se radnici „Jure“ i drugih stranih kompanija  u Nišu izboriti za svoja prava?

(1. deo)

„Beneton“, „Jura“, „Leoni“, „Geox“ neke su od stranih fabrika od čijeg se otvaranja u Nišu i ovom delu Srbije mnogo očekivalo, ali su ta nadanja i očekivanja za mnoge poprimila gorki ukus. Situacija u kojoj poslodavci radnicima daju ugovore na određeno vreme, te ih često menjaju kako ne bi morali da ih prime u stalni radni odnos; u kojoj je prekovremeni rad previše česta pojava a sindikat nešto što se ne može ni zamisliti – nije tipična samo za rad u stranim kompanijama. Radnici su obespravljeni i u mnogim domaćim privatnim firmama, ali je to naročito teško prihvatiti u slučaju stranih investitora, znajući da država  daje subvencije za nova radna mesta, koje idu i do 9000 evra (u slučaju „Geoxa“).

Iako u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije tvrde da su subvencije vinogradarskom i vinskom sektoru najveće i najpovoljnije u odnosu na druge zemlje u regionu, godišnji budžet celog Ministarstva oko 340 miliona evra ne ide u prilog ovoj tvrdnji. Susedna Rumunija samo za podsticaj vinarske industrije daje 47.7 miliona evra godišnje.

Sestre Danica i Jovana Kostadinović trijumfuju na svim mogućim literarnim, odnosno likovnim konkursima, a Stefan Sretić i njegova sestra Anastasija briljiraju na pijanističkoj sceni. Iako ponosni i zadovoljni, roditelji ove talentovane niške dece moraju da se dobro napregnu kako bi finansijski pratili njihove uspehe.   

Strana 5 od 5

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim