Otvorena televizija

Niš, grad u kojem se cigarete kupuju na komad

april 22 2017

U Srbiji postoji drugi stepen stida - onaj kad si zbog navike primoran kupovati cigarete na komad.

 Znam da cigarete nisu zdrave. Znao sam to i pre nego sam ih kupio u Sarajevu na kojima je na tri jezika pisalo isto - Pušenje ubija, Pušenje ubija, Пушење убија.

Naravno znam i za glupu šalu da će nepušači umreti zdravi, a pušači bolesni.

Ipak, pušenje u Srbiji izaziva osim bolesti i zavisnosti još jednu, ako može da se kaže - boljku.  Izaziva stid kod onih koji ne mogu da ostave cigarete.

Nije to samo stid od toga da si nedogovoran prema sebi i prema svojoj porodici. Valjda su se navikli.

Nije to stid kad imaš poslednje pare u džepu za koje možeš da kupiš još jednu paklicu cigareta, a dete ti zatraži pare za sladoled, pa ti počneš da objašnjavaš kako sladoled nije zdrav i kako je hladno ili previše toplo. Jer, zaboga, može grlo da te zaboli.

Isto kao kad ti majka sa prozora viče da ne piješ hladnu vodu posle fudbala u kojoj si možda dao onaj najbitniji gol.

U Srbiji, ili makar u Nišu, postoji drugi stepen stida.

To je ono kada nisi toliko siromašan da moraš da kopaš po kontejnerima kao što već radi jedan broj građana, već stid što si zbog svoje štetne navike primoran da kupuješ cigarete na komad.

Moja koleginica je pisala o tome kako se u Srbiji teško živi i kako ljudi čak kupuju i jaja na komad.

Tačno, ali za jaja uvek možeš da kažeš treba mi baš toliko komada jer mi toliko staje u onoj pregradi u frižideru. Možeš da kažeš - ne volim da vidim u frižideru prazan prostor za jaja, pa želim da ga dopunim.

Ili da ti za kolač trebaju baš dvoje jaja, a inače ih ne jedeš zbog holesterola. Za cigarete ne možeš. Nema paklice ili tabakere u koju mogu da stanu samo tri cigarete. Ili pet. A za toliko imaš pare.

U redu za cigaretu

Zato razumem one koji me puštaju preko reda da kupim paklicu cigareta, a onda odlazeći čujem kako malo tišim glasom pitaju: "Koliko beše cigareta na komad?".

Znaju oni cenu, ali se valjda prave nevešti da bi prodavačica mislila da, eto, prvi put kupuju cigerete na komad. I u kovanicu imaju baš toliko para koliko treba za dve cigerete.

Svi sve znaju, ali im je valjda lakše da se prave nevešti.

Uz takvu glumu makar bili i primorani, oni koji su ih doterali do cigerete na komad mogu da budu mirni. Sve dok može da se nadje 15 dinara, ili deset eurocenti, ili 0,5 KM niko ne treba da brine.

Sve je postalo šarada ili što bi Marčelo rekao:

Dame i gospodo dobro nam došli na šaradu,

mali bal pod maskama,

bal ko farsa sav,

a baš to maskama prija ko raj.

Piše: Zoran Kosanović, Izvor: Al Jazeeru

 

eusrb

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mircPescanik