Početak epidemiološke školske godine

avgust 26 2020

Početak školske godine samo što nije. Dok su prethodnih godina najveći problemi bili nove knjige i nova garderoba, ove godine to niko ne vidi kao problem. Epidemija korone donela je nove strahove i nove probleme. 

Do prvog školskog zvona ostalo je još samo nekoliko dana, a i dalje je previše problema za rešavanje i nepoznanica kako će početak školske godine izgledati. Dok ministar prosvete ubeđuje javnost da je sve jasno i „pod konac“, i da su škole spremne za početak rada, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije traži odlaganje početka školske godine na bar dve nedelje upravo zbog toga što još mnogo toga nije jasno. Pre svega, zbog toga što, kako kažu, lokalne samouprave koje treba da nabave maske i dezinfekciona sredstva za škole, nemaju novca za to, pa škole nemaju vremena da se adekvatno pripreme.Skola Korona 1

„Za sve su odgovorne škole, direktori i nastavnici. Sredstva treba da nabave lokalne samouprave, koje, videli smo mnogo puta, nije briga za obrazovne institucije. A tamo gde ih je briga, nemaju para. Do marta nismo imali sapun, sad nećemo imati maske i dezinfekciona sredstva. Pretpostavljam da će sve ponovo morati da donose roditelji i nastavnici“, kaže predsednica Unije Sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković.

Roditelji, s druge strane negoduju jer još nije poznato kako će praktično izgledati nastava za koju su se velikom većinom opredelili u anketi koju je sprovodilo Ministarstvo prosvete. Koliko dana će deca ići u školu, a koliko će pohađati nastavu od kuće, koliko će porodica biti opterećena novim načinom rada sa decom, i da li škola može da sprovede efikasnu zaštitu od zaraze? Takođe, postavlja se pitanje kako će izgledati boravak dece u školi i da li škole imaju dovoljno prostora, budući da je preporuka ministarstva da svako dete ima svoja 4 kvadratna metra u učionici, što bi samo za petnaest đaka značilo da je potrebno 60 kvadratnih metara.

Jednom od najvećih osnovnih škola u Nišu, školom „Sveti Sava“ rukovodi direktorka Sanela Tarana.  Kaže da će sva deca biti podeljena u dve grupe.Skola Korona 3

„Za mlađe razrede od prvog do četvrtog razreda biće dve grupe, A i B, a obe će biti u prepodnevnoj smeni. Što se tiče učenika starijih razreda, oni će ići po kombinovanom sistemu, gde će grupa A imati rad sa nastavnicima ponedeljkom, sredom i petkom, a online nastavu preko televizije utorkom i četvrtkom, a grupa B obrnuto. Naravno, učitelji i nastavnici imaju obavezu da šalju materijale onima čiji su se roditelji izjasnili da će im deca pohađati sve vreme online. Ove grupe će se smenjivati svake nedelje“, kaže direktorka Tarana.

Znači li to više posla za nastavnike? „Definitivno da“, odgovara. „Jeste tamo izračunata norma, i nastavnici zaista imaju kao i svi ostali četrdesetočasovnu radnu nedelju. Nema svaki nastavnik svakog dana pet časova, ali biće i takvih dana. Biće posla možda više za učitelje, nego za nastavnike. Učitelji svakako moraju da rade u dve smene, koliko god da su te smene skraćene, a pored toga da imaju kontakt online sa učenicima koji su se opredelili za online natavu“, kaže ona.

Za sada se zasigurno zna da neće biti pevanja na časovima muzičkog, niti timskih sportskih igara na časovima fizičkog, ali i da će odgovaranje i provera znanja biti u školi. Još uvek se ne zna kako će se na primer kombinovati nastava sa nastavnicima koji zbog nepunog fonda časova predaju u nekoliko škola, kao i ono za šta se Unija sindikata prosvetnih radnika zalaže, a to je kako će sistem zaštiti nastavnike iz zdravstvenih rizičnih grupa. Na ovo direktorka Sanela Tarana kaže da će tek biti održani sastanci na kojima će se direktori škola najverovatnije dogovoriti da nastavnicima koji imaju časove u više škola bude organizovana nastava tako da u jednoj školi sve časove ima u toku jednog dana. Kada je reč o nastavnicima sa hroničnim bolestima, objašnjava da neće moći svakom da se izađe u susret.  

„Što se hroničnih bolesnika tiče, do sada nije bilo zahteva tog tipa. Prema uputstvu Ministarstva treba da na neki način poštedimo nastavnike hronične bolesnike u smislu da rade više online, međutim, to je možda moguće za neke predmete, ali ja ne mogu učitelja kome je obavezna radna nedelja da poštedim da radi online“.Skola Korona 6

Za epidemiologa i člana kriznog štaba Branislava Tiodorovića, početak školske godine je prelomni trenutak u kompletnoj epidemiji, ali i veoma važan korak za svako dete i za normalizaciju života. Dodaje da je naučno utvrđeno da deca od 5 do 10 godina vrlo retko oboljevaju od covida 19, jedan do dva odsto, dok decu preko 12 godina treba tretirati kao odrasle.

„Biće dosta promena, deca će morati da nose maske, to će morati da nauče i ovi najmlađi, a roditelji su glavni faktor, oni svakodnevno moraju da proveravaju zdravstveno stanje svoje dece. Zna se sigurno da neće biti rekreativne nastave, neće biti ni ekskurzija. I znate šta, ako dođe do porasta broja obolelih  - među odraslima, ne mora među decom - tog dana zatvaramo škole i kažemo idemo online“, objašnjava Tiodorović i dodaje da taj porast uopšte ne mora da ima veze sa školom, već možda sa završenim godišnjim odmorima.

Posle dugog raspusta, ove godine neće biti šaputanja po hodnicima, okupljanja u školskom wc-u ili školskom dvorištu, a deca će na nova pravila morati da se naviknu, kao i na to da će uvek biti pod nadzorom nastavnika, čak i na velikim odmorima. U Uniji SPRS kažu da će i nastavnici morati da se navikavaju i da pokušaju da odgovore na nejasne zahteve, i da sačuvaju zdravlje. Smatraju da će veličinu problema videti tek kada školska godina počne. Skola Korona 5

A tom početku se najviše raduju deca. S nestrpljenjem takođe školsku goidnu iščekuje i  učiteljica Nataša Nikolić koja kaže da se ne plaši ni novih obaveza, ni novih uslova rada. Spremna je da sprovodi epidemiloške mere u okviru svog odeljenja onako kako je propisano, i nada se podršci roditelja koji treba svakodnevno da prate zdravstveno stanje svoje dece. „Moj lični utisak je da ni kod ostalih nastavnika nema straha. Činjenica je da živu reč nastavnika i kreativno podsticajnu atmosferu na času ne može da zameni ni jedna online nastava“, smatra učiteljica Nataša.

Autor: Jelena Đukić Pejić

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim