Otvorena televizija

Studiranje i majčinstvo – uz dobru organizaciju

novembar 08 2017

U AP Vojvodina problem nataliteta je takođe gorući kao i u ostatku Srbije. Statistike pokazuju da su stanovnici sve stariji, a da žene odlažu roditeljstvo. Postavlja se pitanje da li je moguće drugačije.

Dvadesetjednogodišnja Zorica Čelebić iz novosadskog sela Bukovac je apsolventkinja žurnalistike, supruga i majka. Uloga roditelja nije je sprečila da polaže ispite u redovnim ispitnim rokovima, kao ni da se bavi šminkanjem kroz hobi. Za majčinstvo kaže, nije bila spremna, ali je sada neizmerno ispunjava.

natalitet vojvodina 2

                                                           Zorica Čelebić

“Prvi znak za ostvarivanjem majčinske uloge se, zapravo, nikada nije ni javio, to su stvari koje se dese spontano i koje, jednostavno, doživiš. Znači nikada ni kao čovek ni kao žena nisi spreman za ostvarivanjem u ulozi majke, odnosno, ne znaš kako da se ponašaš u tim situacijama, ali kasnije, kada se sve to desi I kada prihvatiš tu činjenicu, mnogo je lakše funkcionisati I raditi sve uz to”, kaže Zorica I dodaje da je veoma hrabar potez postati roditelj u toku redovnog studiranja.

“Treba postići sve obaveze u životu, prava obaveza i zadovoljstvo u životu svake osobe je imati dete i roditi ga, ali to snosi i posledice. Neophodna je velika organizacija oko svega, što se tiče fakulteta, potreban je jedan period odsustva, ali sve se može uskladiti, sa obzirom na to da ja imam dosta obaveza i sve postižem, ključ je u lepoj organizaciji svog vremena.’’

Zorica nije jedina studenktinja koja se našla u ulozi majke. Prema demografskim podacima, sve više studentkinja se odlučuje da zasnuje porodicu. U poslednje tri godine se oko 200 novosadskih studentkinja ostvarilo u ulozi roditelja. Otud ideja za portal “Akademska beba” koji poslednje tri godine informiše mlade mame studentkinje o roditeljskoj ulozi. Idejna kreatorka ovog projekta Marijana Topo kaže da se pre njih niko nije bavio ovom temom.

natalitet vojvodina 5

                                                          Marijana Topo

“Pre pokretanja internet izdanja kreiran je i istoimeni priručnik koji je imao za cilj da studentima koji su se odlučili na roditeljstvo pomogne da dođu do informacija za lakše roditeljstvo. Portal je kreiran kako bi se studentima još više olakšalo i on sadrži sve informacije kao i priručnik na kome se radilo skoro godinu dana. Imali smo sreću da su na saradnju pristali stručnjaci iz oblasti medicine, psihologije i novinarstva”, kaže Marijana Topo iz “Akademske bebe” koju sprovodi Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu, a koju čine i mladi roditelji – studenti.

Povećanje stope nataliteta kao socijalnog balansa Srbije predstavlja krucijalni značaj za vojvođansko podneblje. U januaru  2005. godine je Skupština Vojvodine usvojila Program demografskog razvoja vojvođanske teritorije sa merama za njegovo sprovođenje. Pored mera koje se odnose na celu Republiku Srbiju, Vlada Vojvodine sprovodi i svoje regionalne mere radi prevazilaženja nepovoljne demografske situacije. Te mere se zasnivaju na naučnim saznanjima i etničkim načelima koji uvažavaju pravo pojedinca da sam odlučuje o rađanju.

Pomoćnica za resor demografije i ravnopravnost polova Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku Svetlana Selaković govori o pokrajinskim aktivnostima sa fokusom na povećanju nataliteta:

“Аutonomna pokrajina Vojvodina тrenutno realizuje dve mere u cilju povećanja nataliteta, а tо su novčana pomoć porodici u kojoj se rodi treće dete. Ta pomoć se isplaćuje u 24 jednake mesečne rate, po 12.000 dinara mesečno. Pravo za novčanu pomoć u sufinansiranju troškova za biomedicinski potpomognuto oplođenje za drugo, treće i svako naredno dete se isplaćuje bračnim i vanbračnim parovima na teritoriji Vojvodine u iznosu od 200.000 dinara za jedan pokušaj godišnje. Od početka primene ovih mera, pravo na novčanu pomoć u porodici u kojoj se rodi jedno dete, na godišnjem nivou ostvaruje nešto više od 4000 porodica, dok je pravo na sufinansiranje troškova za biomedicinski potpomognuto oplođenje ostvarilo oko 260 bračnih  i vanbračnih parova“, objašnjava Selaković.

Ona naglašava činjenicu da je u Vojvodini prisutan i proces odlaganja rađanja. Prosečna starost stanovništva u Vojvodini u 2011.godini bila je oko 42 godine, dok je prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta oko 28 godina. Prema njenim rečima, to ukazuje na negativnu demografsku situaciju zbog čega je potrebno da svaki grad u Vojvodini većim delom učestvuje u pokrivanju troškova roditeljstva.

natalitet vojvodina 3

Novi Sad isplaćuje roditeljski dodatak majkama na teritoriji Novog Sada, i to 20.000 dinara. U gradskoj upravi za socijalnu i dečiju zaštitu kažu da je u toku ove godine isplaćen iznos za oko 1.700 korisnica u ovom gradu.

Profesorka sociologije demografskih tokova na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Valentina Sokolovska smatra da povećanje nataliteta na pokrajinskom i nacionalnom nivou nije jednostavno, a svakako se stanje ne može popraviti nekim jednokratnim populacionim merama.

“Na smanjeni broj rađanja utiču kako ekonomski, tako i mnogi kulturni razlozi kao što su: produženo školovanje, kasnije stupanje u brak, odluka partnera da odlože rađanje za kasniji period u životu,  pa se tom problemu mora veoma ozbiljno pristupiti, a rezultate svakako ne možemo očekivati u skorijem periodu .’’- ističe dr Valentina Sokolovska.

Ipak, Zorica Čelebić sa početka priče tvrdi da su deca “neprocenjivo blago koje ostaje iza nas”.

“Najbitnija stvar je da budu srećni i zadovoljni svojim životom, brakom, i pre svega da poštuju jedni druge, i naravno, trebaju da imaju volju za decom. Činjenica je da nisu svi isti i da bračni parovi, poput nekih u mom okruženju, ne žele da se ostvare u ulozi roditelja, ali svaki bračni par bi trebao imati na umu potomstvo jer su deca sreća”, radosno objašnjava.

natalitet vojvodina 1

Njen suprug Goran (31), zanatlija kao velika podrška Zorici, takođe uspeva da napravi balans između uloge oca i privrednika. Roditeljstvo ga kako kaže, obogaćuje i ne osvrće se na predrasude iz okruženja konzervativnih ljudi:

“Danas su bračni parovi skloni slušanju raznih priča u svom okruženju. To da ako mlad stupiš u brak, pre će ti dojaditi takav život i pre ćes se i razvesti. Takva priča postane gora onog momenta kada zasnuješ porodicu i dobiješ prvo dete. Onda kruže priče tipa: jao videćeš i sam, nema spavanja, nemaš vremena ni za šta, obaveza oko  žene i deteta, nećeš imati vremena za društvo, izlaske”, priča nam ono što su njemu najčešće govorili i nastavlja:

“Potrebno je shvatiti da je svako od nas osoba za sebe i da treba da je vredan svoje porodice. Nije bitno kako okolina reaguje na tvoj život, nego kako se ti sam nosiš sa svojim životom. Svi imamo priču, ali je preživljavamo sa razlogom. Deca su vredna svake naše žrtve i nijedna predrasuda ne može to pobiti. Što nas bude više, bićemo srećniji.’’

Autor: Anđela Zec

disclaimer min kulture

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

komesarijat-za-izbeglice logoo mircPescanik