Ove nedelje đaci su trebali u školske klupe. To je međutim, zbog gripa po preporuci Ministarstva zdravlja odloženo za nedelju dana kako se povratkom dece u škole grip ne bi lakše širio.  Broj obolelih prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut tokom ove sezone popeo se na oko 105 hiljada, ali i broj žrtava od posledica gripa - za sada je 29 umrlih.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je Tanjugu da je “velika većina pacijenata koji su umrli imala udružene bolesti, hronične bolesti dijabet, povišen pritisak” i da se “zdravstveni sistem spremio, ima dovoljno respiratora, i dovoljno leka tamiflu”. Takođe, ministar je u toj izjavi rekao da je epidemiološka situacija u skladu sa kretanjem oboljenja za ovo doba godine, da se ranijih godina dešavalo da od gripa u sezoni umre od 250 do 300 ljudi”.

To je sve što se moglo čuti o epidemiološkoj slici Srbije od strane zvaničnih institucija u prethodnom periodu. Epidemiolog Branislav Tiodorović za DW potvrđuje da je ovo uobičajena pojava u vreme gripa, ali da je broj umrlih ipak zabrinjavajuće veliki.   

“Ta žalosna činjenica odskače malo od onih podataka za prošlu i pretprošlu godinu kada je bilo 15, odnosno 17 umrlih. Pa i dalje je to uobičajena slika za ovo doba godine. Broj obolelih, a na to dodajte i 30% onih koji se nisu prijavili, to je neki srednji intezitet. Za Srbiju bi bio ozbiljniji intezitet kad bi broj obolelih bio preko 600.000 na primer. Dakle, mi imamo epidemiju srednjeg inteziteta”, objašnjava dr Tiodorović.

Međutim, i ta epidemija je čini se, veoma opasna, i to ne samo po hronične bolesnike, jer je ove godine osim hroničnih bolesnika među umrlima od gripa bilo i nekoliko potpuno zdravih, ali i mladih osoba. Slučaj treće žrtve gripa, devojke iz Niša koja je umrla od posledica gripa i dalje je ostao nerazjašnjen. Poznato je da je nekoliko puta bila u Hitnoj pomoći zbog visoke temperature, kao da je poslata na Kliniku za plućne bolesti, i da je nakon toga dve nedelje bila pacijentkinja Infektivne klinike gde je zbog teške kliničke slike plućnog distresa bila priključena na mašinu za disanje. Teško oštećenje pluća na kraju se završilo smrću.

Ono što nije poznato jeste kako je došlo do toga da zdrava devojka od 27 godina umre od posledica gripa. Kao i zdrav policajac, takođe iz Niša. Zbog ovog prvog smrtnog slučaja, zdravstvena inspekcija ispituje rad Hitne pomoći i niškog kliničkog centra. Međutim, Ministarstvo zdravlja ne odgovara na pitanja novinara šta je utvrđeno ovom prilikom. Klinički centar Niš je na pitanja odgovorio, ali na svoj način.

Na pitanja koliko je ljudi trenutno na aparatima za disanje, koliko respitora KCN poseduje i zbog čega je vraćen pacijent iz Leskovca zbog, kako se navodi u medijima nedovoljnog broja respiratora, a koji je pre tri dana takođe umro od gripa, Klinički centar Niš odgovara:

“Klinički centar Niš ima zakonsku obavezu da svakoga dana Institutu za javno zdravlje u Nišu šalje potpuni izveštaj o aktuelnoj epidemiloškoj situaciji na svim Klinikama, kao i o preduzetim merama u čitavoj Ustavi, što uredno i čini. Proceduralno, Institut za javno zdravlje u Nišu te izveštaje svakodnevno prosleđuje Institutu “Milan Jovanović Batut”, koji je zadužen da po preseku stanja izveštava javnost o epidemiološkoj situaciji”, navodi se u odgovoru niškog Kliničkog centra.

Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da za razliku od 2009. i 2010. godine kada je broj obolelih bio znatno veći, na niškim klinikama sada ima dovoljno respiratora. Zašto pacijent iz Leskovca onda nije primljen na Kliniku, ostaje nejasno. Tiodorović takođe kaže da i sam očekuje rezultat posete zdravstvene inspekcije Kliničkom centru Niš i Hitnoj pomoći, kao i da bi posle svakog smrtnog slučaja zdravstvena inspekcija trebalo da reaguje, kao u slučaju preminule devojke.

“Da li su lekari Hitne pomoći mogli da prepoznaju grip? To je sam početak. Mogla je da ima i streptokoku, stafilokoku, anginu, infekciju i verovatno onaj prvi koji je video je i napisao neke antibiotike. Ali pošto antibiotici ne deluju  na virus, nisu delovali. I tu nema mnogo razmišljanja, ako se pacijent vraća drugi, treći put, treba ga uputiti dalje. Videćemo šta će utvrditi inspekcija”, oprezan je prof. Tiodorović i dodaje: “Oni imaju hitnu proceduru za koju kažu da su ispoštovali. E sad, zašto je otišla na Kliniku za plućne bolesti? Prestpostavljam, a to je isto i kod ovog policajca bilo – Čim je problem disanje, zastoj disanja, problemi u disanju, lekari u Hitnoj razmišljaju o Klinici za plućne. A prvi znak koji ukazuje na problem zapaljenja pluća i koji može da vodi prema akutnom respiratornom sindromu to je taj prekid u disanju. A to je predvorje gotovog”, objašnjava epidemiolog.

Dok se čekaju nadležni da objave stvarnu sliku i rezultate inspekcije, dr Tiodorović kaže da se očekuje novi, još jači talas epidemije. Ističe i razliku između dva termina, prijave epidemije, kao što je sada slučaj i proglašenja epidemije, što mnogi prema njegovim rečima često mešaju.

“Prijava podrazumeva da se zdravstveni sistem stavlja u jedan poseban status, da se ozbiljno njegovi kapaciteti povećavaju, pažnja lekara mora da bude povećana, pogotovo pedijatara i infektologa prema ovoj bolesti i stanju pacijenata koji kod njih dolaze, ali da i građani budu spremni da preuzimaju preventivne mere intenzivnije nego što to inače rade. Dakle, prijava pokazuje da se pojavljuje povećani broj obolelih od gripa. Proglašenje podrazumeva vanredno stanje. To znači morate da zatvorite škole, obdaništa, pozorišta ne mogu da rade, bioskopi, svuda gde se ljudi okupljaju, masovne skupove, pa čak i svečanosti – sve to mora da se odloži”, objašnjava epidemiolog.

U poseban režim prema njegovim rečima spada i kontrolisani saobraćaj, kao i snabdevanje hranom i neophodnim proizvodima, što je Srbija imala samo u periodu variole vere. Naglašava da je 2009. i 2010. godine u vreme pandemije u Srbiji umrlo 164 ljudi po zvaničnim podacima. Međutim, smatra da oni nisu potpuni jer je Srbija tada učestvovala zajedno sa amerikancima i sa još 40 zemalja  u pravljenju jednog statičkog modela koji je pokazao da je umesto 18.200 umrlih u celom svetu koliko je SZO objavila, prema ovom modelu od gripa zapravo umrlo preko 420.000 ljudi.

Epidemiolog ističe i da je ovaj grip sezonski, a ne pandemijski koji pamtimo iz te 2009. i 2010., što znači da ga je veliki broj ljudi na planeti preboleo kada je bio sa najvećom virulencijom. Zato sada od njega obolevaju svi i dodaje da je vakcina veoma sigurna zaštita i da se veliki uspeh što su ljudi poučeni iskustvom sada vakcinišu u većem broju  nego ranije.

“Vakcina je jedina sigurna, ali nijedna vakcina ne štiti 100% jer taj njen uspeh ne zavisi samo od vakcine, zavisi i od organizma koji je primi. Ali čak i osoba sa hroničnim bolestima ukoliko primi vakcinu, veliki dobitak je da ne ode u bolnicu, jer to znači da nema komplikacija”, kaže on.

Prvi korak je napravljen, početak drugog polugodišta je odložen, a kako stručnjaci veruju da će se grip naredne godine vratiti još jači, lekari u Domu zdravlja Niš kažu da su svih 6.100 doza vakcine upotrebili za vakcinaciju, a da će naredne godine tražiti 30% više. A da li je uopšte dat ijedan lek protiv virusnih infekcija, kao što je tamiflu koji je pomenuo ministar Lončar u izjavi Tanjugu, pored svih ostalih nejasnoća – i ova ostaje nerazjašnjena i tajna.

Tekst i foto: Jelena Đukić Pejić