Na protestima u Nišu ima skoro svega. Tu je po koja pištaljka, transparenti, ozvučenje, neizostavno zviždanje i dobacivanje kada se pomenu imena pojedinih političara i aktuelni problem. Tu su nezadovoljni građani i svaki put makar jedan novi govornik. Jasno je da su svi koji dolaze željni promena. Ipak, na prvim protestima, onim u sred zime, bilo ih je znatno više. Iako se ljudi okupljaju zahvaljujući društvenim mrežama, na tim istim društvenim mrežama građani i kritikuju “neorganizovano” organizovanje protesta. Nisu retki komentari poput ‘’Sve manje ljudi podržava proteste’’, ‘’Ništa novo i ništa bitno’’, “Dokle će se majemo po centar? Nisu svi na drušvenim mrežama” i slično. Ima komentara i “uživo”. Kada je na poslednjem protestu bilo kraćih problema sa ozvučenjem, jedan demonstrant je dobacio organizatorima: ‘’Uozbiljite se’’. S druge strane, jedan broj nezadovoljnih građana na proteste ne dolazi kako kažu, zbog opozicije.

Nema značajnijih pomaka u protestima, pokazuju i činjenice da se gotovo ni jedan zahtev onih nije ispunio. To primećuju i oni koji proteste posmatraju sa strane i oni koji svakog petka zauzmu svoje mesto na glavnom gradskom trgu.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu i predsednica pokreta Dveri u Nišu dr Tamara Milenković Kerković redovno prati dešavanja u svom gradu, a bila je i govornik na protestima u drugim mestima. Veruje u uspeh protesta koji se nedeljama unazad organizuju širom Srbije.

’’Ja se ovim ne bih bavila da ne verujem u dobro. Meni zaista nije bio potreban ulazak u politiku, ali ja verujem da će biti dobro i hoću da budem deo dobre završnice za Srbiju’’, kaže Kerković. Ipak, smatra i da su protestima u Nišu potrebne neke promene.

’’Očigledno je da broj ljudi nije veliki i da ovom protestu treba neki zamah. Ima dosta komentara zbog čega nema nekih drugih tehničkih sredstava, zbog čega nema kamiona... Očigledno je da nema ni mnogo sredstava. Bili su razni komentari ko finansira proteste ko stoji iza njih, ko su ti mladi... Vidi se da je malo sredstava, a za proteste treba finansija. Ono što po mom mišljenju nedostaje protestima jesu lokalni govornici koji će lokalne probleme da iznesu. Protesti su počeli jako dobro, prvi i drugi su imali puni zamah, videlo se i veliko prisustvo i poverenje građana jer su i sami zahtevi bili lokalni i oni su izvorno počeli. Međutim, čini mi se da su se nakon toga dosta uklopili u ovu sliku ’’1 od 5 miliona’’ koja je zaista jedna globalna srpska slika, a da je sve manje i manje konkretno niških zahteva’’, objašnjava profesorka.

Sociolog prof. dr Branislav Stevanović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, smatra da uspeh protesta zavisi od mnogo faktora, a najpre od spremnosti onih koji protestuju i od toga kako će vlast da reaguje.

‘’Ako se nešto ne desi u nekom razumnom roku, prirodno je očekivati da interesovanje građana opadane. To je opasnost koja postoji. I 1996 – 1997. je postojala ta opasnost, ali su građani ipak ostali dosledni. Ipak, tada je i međunarodna situacija bila drugačija, tadašnji demonstranti su imali podršku nekih moćnih međunarodnih faktora. Takođe, i povod je bio drugačiji – neposredna krađa na lokalnim izborima. Danas je situacija malo drugačija. Zapad ima ambivalentan stav prema Vučiću, i podržava ga i ne podržava, nisu na delu stvari tipa neposredne krađe, tako da je sve mnogo difuznije i u tom smislu pitanje je da li će ovaj protest da se održi tokom nekog vremena. Kako bilo, situacija u društvu je samo delimično predvidiva. U društvu deluju ljudi kao samosvesni subjekti. Ko zna šta može da se desi nekog lepog prolećnog dana, možda čak jedan dovoljan broj ljudi izađe na ulice i natera vlast na suštinske promene’’, kaže Stevanović.

Profesor Stevanović smatra i da jedan događaj nije dovoljan da se na ulicama nađe veći broj ljudi. Ovde se, kako kaže, radi o čitavom jednom sistemu koji nije dobar.

’’Problem sa ovim režimom je što on nije napravio samo jednu grešku, i u tom smislu možda jedan događaj odnosno povod, neće biti dovoljan. Ovde se radi o jednom sistemu koji nije dobar, koji se, čini mi se, u ovom trenutku bazira na medijskom jednoumlju, medijskoj diktaturi, praktično on se sada održava na taj način, tako da je teško izdvojiti samo jedan razlog za izlazak na ulice. Mnogo toga je u društvu što nije dobro. Mladi odlaze svake godine u sve većoj meri u inostranstvo, da ne govorim o siromaštvu. Dešavaju se i neke stvari tog tipa, tj. neposredan povod protesta može biti i to kada poginu ljudi na neobeleženom pružnom prelazu. Može, dakle, da bude bilo šta, a možda i nije neophodno da se desi neki neposredan povod. Prosto, sistemska je stvar u pitanju’’, objašnjava profesor.

Ako se osvrnemo malo unazad, setićemo se da je početkom godine ipak prvi na proteste u Nišu građane pozvao pedijatar i profesor Saša Živić. Na poslednjih nekoliko protesta ‘’1 od 5 miliona’’ na Trgu Kralja Milana ga nije bilo. Kako kaže, bio je na protestima u drugim gradovima. Najpre u Novom Sadu, a zatim i 16. marta u Beogradu. Kao govornik je bio pozvan u nekoliko gradova. Iako podržava okupljanja građana i smatra da ona imaju perspektivu, kaže da je neophodno da se protesti sa ulica prenesu u institucije sistema.

‘’Moja je teza da sa ulice mora da se pređe na univerzitete, u sudove, bolnice, i da jedna vrsta građanskog bunta u pravom smislu te reči na mestu gde bunt treba da se stvori da to može da bude lekovito i da uplaši vlast. Inače, ulica ko ulica šta... Ja sam bio nezadovoljan kad sam bio poslednji put u Nišu mislim da je bilo nedozvoljeno malo ljudi, ali šta i da ih bude 5.000 ili 10.000? Jel bi to nešto promenilo? Bojim se da ne bi. Šta, Bulatović bi se uplašio i rekao bi: ’’Ljudi sad dođite, ja ću da dam ostavku’’. Nema ništa od toga. Moramo da vršimo vanulične proteste, institucionalne’’, ističe Živić.

Ipak, Živić smatra i da posebno animiranje i pozivanje građana da izađu na ulice nije potrebno.

’’Ako im je dobro, ako misle da imaju perspektivu, onda stvarno ne treba da izađu. A ako im nije dobro nek izlaze, pa kako god. Meni nije bilo teško da upalim auto i idem u Beograd, a njima je teško da izađu u svom gradu da kažu da žele slobodu’’, ističe on i dodaje ’’Postoji egzistencijalni problem, ako ga ljudi osećaju neka izađu. Ako ne, nikom ništa’’.

Možda i očekivano, nisu retki oni koji na proteste ne dolaze zbog predstavnika pojedinih opozicionih stranaka koji petkom često stoje u prvim redovima. Zato se konstantno postavlja i pitanje jesu li protesti u Nišu građanski ili i politički. Sociolog prof. dr Branislav Stevanović ih vidi i kao jedne i kao druge.

’’Jesu i jedno i drugo. Optuživati opoziciju zašto se pridružuje, zašto uopšte demonstrira protiv vlasti je besmisleno. Ako ona radi dobro svoj posao, ako jeste opozicija, ona mora biti budna opozicija, ona mora biti stalno trn u oku vlasti, mora biti sa građanima. Tako da ja ne vidim problem u tome ako su se neki politički akteri pridružili građanima’’, kaže Stevanović. Dodaje, isto tako, i da aktuelna opozicija nije jaka, i da to predstavlja problem.

’’Svaki poštovalac demokratije zna da nema dobre vlasti bez dobre i jake opozicije kao korektiva vlasti. Ako je opozicija slaba, usitnjena, mala kao takva, onda ona ne može da kontroliše vlast i onda ta vlast može da postane osiona i da pravi greške... Zašto bi se onda trudila da bude bolja nego što jeste. U tom smislu to je glavni problem u našoj zemlji’’, smatra sociolog.

’’Opoziciji fali mnogo toga. Prvo bi mogli da postavimo pitanje šta je njena ideologija, da li postoji neki njen zajednički imenitelj, šta je to što ujedinjuje, recimo, tzv. „građansku opciju“ sa jednim Boškom Obradovićem. To je pitanje. Neko će onda reći to je samo rušenje Vučića. U ideološkom smislu opozicija je, dakle, razjedinjena. U okviru nekih generalnih ciljeva posebno je značajan odnos prema Evropi tj. prema EU... Tu ćete naći tek neke male razlike između vlasti i najvećeg dela opozicije. Izgleda onda da je glavna razlika ona personalna – da možda ne treba ova stranka ili ovaj čovek da bude na vlasti nego neki drugi. To je glavni problem, ali ne i jedino što nedostaje opoziciji’’.

Stevanović smatra da je opoziciji potreban i novi lider. Kako kaže, potrebni su novi nekompromitovani ljudi koji bi krenuli sa nekim promenama ispočetka, i da bi to bio dobar prvi korak.

Na taj dobar korak građani će izgleda morati da sačekaju. Za to vreme, najupornije Nišlije ne odustaju od petka na trgu, a i organizatori beogradskih protesta pozivaju građane na veliki narodni protest 13. aprila u Beogradu, ukoliko se nijedan dosadašnji zahtev ne ispuni.

Piše: Miljana Đorđrvić

Foto: Saša Đorđević