Manastir Sveti Stefan u Lipovcu

U konaku manastira Sveti Stefan u selu Lipovac živi oko petnaest sestara.

Jedan je od najposećenijih na jugu Srbije zbog svoje lepote, ali i lepote prirode u kojoj se manastir nalazi okružen zelenim predelima i visokim stenama. Još čuvenije je gostoprimstvo sestara zbog čega ovaj manastir uvek ima posetioce. Zato za ovaj praznik, sestre manastira boje oko hiljadu i po jaja. 

Crveno kao krv

Tradicionalno, jaja se boje u lukovini, ali zbog velike količine, sestre manastira u Lipovcu jaja boje u boji za tkaninu. Kažu, tako dobije divnu i jaku crvenu boju koja ima posebnu simboliku.

„Kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila korpu jaja, on nije verovao u Hrisovo vaskrsenje. Ona mu je pružila jaje i izgovorila „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena“, priča nam jedna od sestara iz ovog manastira.

Hristos vaskrse

Zato je boja Uskrsa crvena, a jaje istovremeno predstavlja i nov život i izvornu snagu življenja.

Crvena boja predstavlja i Isusovu krv, a prvo obojeno jaje je „čuvarkuća“ koja štiti kuću i ukućane cele godine do narednog Uskrsa.

Skupljanje jaja

I u porodici Radisavljević u selu Vrmdža jaja se boje na tradicionalan način. Glavni pomagači su Lazar i Leontina.

Prvi korak je sakupljanje jaja, pa vredno obilaze svoje kokoške koje su snele jaja na najrazličitijim mestima svog imanja.

Branje travki

Zajedno sa mamom Aleksandrom sakupljaju i različite trave i cvetiće kojim će dobiti lepe šare na crvenim i zelenim jajima koje kuva u lukovini ili koprivi.

„Ovaj tradicionalan način naučila sam još kao mala devojčica od svoje bake kojoj sam tada pomagala, a evo danas pomažu meni moja deca“, kaže Aleksandra Radisavljević koja u svom domaćinstvu sve radi po receptu svoje bake.

Sve iz prirode

„Prvo lepimo vodom cvet ili list na jaje, a potom jaje umotamo u tkaninu ili vrećicu.

Kada se jaje skuva u ljuskama luka ili u koprivi, ono onda ima jasne i lepe obrise cveta ili lista na sebi i dodatne ukrase i šare od te vrećice. Vrelo jaje se premaže uljem da bi bilo sjajno“, priča Aleksandra.

Nestrpljenje

Lazar i Leontina u svemu jednako učestvuju kao ispomoć majci. Ipak, dok se jaja kuvaju na jakoj vatri šporeta na drva, mogu samo da prate situaciju.

To i rade, i vrlo nestrpljivo čekaju da vide kako će izgledati jaja koja su ukrašavali.

Prazniku se najviše raduju deca

„Mi u porodici uvek bojimo stotinak jaja. Tradicionalno, jaja se poklanjaju svima koji nam dođu u goste ili kod koga mi idemo u goste da čestitamo praznike. Isto tako i mi dobijemo jaja na poklon, to je po srpskoj tradiciji.

Sve je u znaku porodice i radosti, pa se svi radujemo Uskrsu, deca naravno najviše“, kaže Aleksandra.

Sve je spremno za praznik

Radisavljevići su spremni za nedelju, dan velikog hrišćanskog praznika.

Kako selo Vrmdža često ima posetioce iz velikih gradova, i ovo gazdinstvo prima goste, a Aleksandra ih poslužuje svim domaćim proizvodima koje priprema na starinski tradicionalan način. Među njima i sok od maslačka i liker od drenjine, sve iz bašte.

Bojenje slikarskim tehnikama

Nina Todorov je slikarka iz Niša. Ona uskršnja jaja boji kao suvenire. Zbog toga na drvenim jajima slika uljanim bojama i najčešće slika svece. Kaže da je umetnost kao posao izuzetno iscrpljujuć i težak, ali da ne postoji bolji hobi jer deluje i na psihu i na mozak, stvara osećaj sigurnosti i sreće.

Nina uživa u stvaranju ovih uskršnjih suvenira za koje je potrebna neverovatna preciznost i strpljenje.

Jaja, prava umetnost

„Radim i akrilicima, tuševima i akvarelom, ali tehnika uljanim bojama je tehnika u kojoj se ja najbolje snađem.

Tu ide jedna vrlo precizna četka, i uljane boje, i malo zlatnoga praha koji se doda da ne izgleda napadno jer ništa ne sme da skrene sa lica sveca koga oslikavate“, kaže ova slikarka.

Kolekcija jaja

Nina Todorov ima sopstvenu kolekciju jaja. Ona uskršnja jaja koja nije prodala, čuva u svom ateljeu.

Želja joj je da nekada u budućnosti svoju kolekciju „preseli“ u neki srpski manastir. Do tada, kaže, trudiće se i dalje da suvenire podigne na viši nivo, a uskršnja jaja su svakako jedan od njenih omiljenih suvenira gde umetnik na malom formatu mora da pokaže svoj maksimum.

Autor: Jelena Đukić Pejić