Sa ukupno 13 zgrada velike fabrike i 16.000 radnika osamdesetih godina, što je više i od broja stanovnika Trstenika u to vreme, ova fabrika je u bivšoj Jugoslaviji bila jedna od najuspešnijih firmi sa najvećim izvozom i prihodima koji su se merili u hiljadama miliona dolara. Današnji direktor koji je bio direktor i u ranijim godinama Ljubisav Panić kaže:

„Od te veoma uspešne firme, od 90-ih godina kada su nastupile sankcije, mnogo su pogodile petoletku, zateklo ih je sa velikim brojem zaposlenih. Pošto je izvozno bilo orijentisano, samim tim je došlo do gubitka velikog dela tržišta, tada su počeli da se stvaraju gubici. Od jednog pozitivnog društva, počeli su da se ređaju negativni rezultati i da se ti negativni rezultati iz godine u godinu uvećavaju.“

Tako su mašine Prve petoletke potpuno utihnule 2015, do kada je fabrika grcala u dugovima, bila u stečaju i više puta nuđena u privatizaciju. Sve je bilo bez uspeha. Krajem 2015. sproveden je socijalni program za radnike, i sa otpremninama u ruci, radnici su ostali bez posla. Agencija za privatizaciju je pokrenula stečajni postupak za 11 fabrika, jer je namenska fabrika bila od značaja za odbrane države i samim tim pripala vojnoj industriji. Direktor Panić kaže da su tražili model da izađu iz ovog problema, a ministarstvo privrede im je preporučilo da nađu zakupca da zakupi i nastavi proizvodnju. Tada se desio preokret.  

„Nama nije bilo logično da tražimo nekog i rešili smo da pokušamo sami da sačuvamo tu fabriku. Da jedan deo od tog socijalnog programa uložimo u novo preduzeće. 676 radnika je dalo ulog po 500 evra, skupili smo 330.000 evra, sa tim smo počeli, uzeli smo u zakup proizvodne pogone, otkupili od stečajnih upravnika započetu proizvodnju po procenjenim vrednostima i nastavili smo da radimo dalje“, kaže direktor Panić.

Nova era za radnike Prve petoletke, od kojih su neki bili i pred penzijom, omogućila je da se radnici vrate na posao. Nakon 35 godina rada i nakon razmišljanja od par dana, Radiša Seočanac je prelomio.

„Nije nam baš bilo svejedno, to je ipak bilo 500 evra što nije malo, to je više nego jedna plata, dali smo, nadali smo se da će da bude bolje i tako je i bilo. Nisam se dvoumio, možda dan – dva. Sad nam je bolje, koliko- toliko. Šta će biti kasnije, videćemo.“

Za Leposavu Vukovojević sa 56 godina koliko ima, period bez posla je bio veoma težak jer su to najgore godine za zaposlenje, posebno za ženu. To potvrđuje i njena koleginica Gordana Đukić.

„Htela sam da dočekam penziju ovde. Bilo nam je dobro svih ovih godina, nekad bolje, nekad gore. Sad je dobro, nadamo se da će biti još bolje. Tu smo – gde smo. Tu su nam radili roditelji, tu radimo mi, nečija deca rade, znači idemo od početka do kraja i to je to.“

Prvi korak je napravljen, pa od kako je u rukama radnika Prva petoletka posluje već treću godinu sa dobitkom. Isključivo je orijentisana za izvoz, a najveći među klijentima je ruski kamaz koji koristi njihove pumpe i veliki deo asortimana. Međutim, njihovim mukama nije kraj, fabrika još nije njihova, kaže direktor Prve petoletke Ljubisav Panić.  

„Glavni ciljevi, da to kupimo i da postanemo vlasnici, da imamo svoj prostor, krov nad glavom, svoju imovinu da možemo da radimo dalje. To je naše životno pitanje. Od toga zavisi naša sudbina, sudbina 850 ljudi“

Nakon toga moći će da dođu i do savremeniije opreme jer je najmlađa stara 30 godina, a to će omogućiti i rad sa novim kupcima. Ljubisav Panić kaže da će odlučujići dan biti već ovog maja, kada će na javnom oglašavanju dati ponudu da postanu vlasnici fabrike. 

Autor: Jelena Đukić Pejić