Tribinom o njegovom životu i World and Gipsy muzici, i koncertom bendova "Crne mambe", "Apsolutno romantično" i trubača Nebojše Sejdića, obeležena je  jedanaesta godišnjica smrti Šabana Bajramovića.

Više od decenije nakon što nas je napustio, postajemo svesni kulturnog nasleđa koje nam je Bajramović ostavio. Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu i veliki poznavalac romske tradicije i kulture Dragan Todorović  ističe koliko je važan uspeh Šabanovih večitih hitova u bluz, džez ili soul aranžmanu. „Baš ti hitovi uveli su romsku kulturu u svest miliona ljudi. Svojim primerom pokazao je da u životu može drugačije. I ne sluteći, time je mnogo doprineo poboljšanju ukupnog društvenog položaja sopstvenog naroda. On je najplodniji i najznačajniji, a svakako i najslavniji i najpopularniji romski pevač, kompozitor i pesnik na prostorima Balkana, krunisan titulom „cara“ romske muzike. Šaban Bajramović je onaj “dobar duh” niških i svih Roma sveta“, kaže Todorović.

„Nakon velikog uspeha Kubanaca iz Buena Viste, otvara se put i gipsy muzici sa Balkana. Na tom talasu sebi krče put i romski izvođači, postajući tako izvozni artikl za kojim je zavladala planetarna pomama”, objašnjava Todorović. Smatra da je diskrografska kuća  World Connections najzaslužnija za veliki povratak Šabana Bajramovića u sedmoj deceniji života. Uz njihovu podršku  2001. godine snimio je povratnički  album “A Gypsy Legend” u pratnji Mostar Sevdah Reunion benda i makedonskog virtuoza na trubi Neata Veliova. Nakon tog albuma doživljavao je ovacije na koncertima u Njujorku, Vašingtonu i Čikagu.  Uticajni američki magazin Time svrstao ga je na treće mesto godišnje liste najboljih bluz pevača. Iako je već decenijama bio priznat muzičar, Šaban Bajramović je svoj prvi solistički koncert imao tek 2006. godine. Koncert je održao nakon albuma “Romano Raj”, na kojem su džez i etno muzičari nove i stare hitove romskog melosa  prepevali u savremenim latino-džez aranžmanima.

„Zapitajmo se jesmo li se i kako odužili pevaču raskošnog glasa poniklog iz niške romske mahale, koji je 1983. godine u Nju Delhiju pevao pred Indirom Gandi, za vreme posete delegacije Svetskog kongresa Roma?“, naglašava Dragan Todorović.

Upravo je festival posvećen Šabanu Bajramoviću, koji od ove godine nosi zvaničan naziv "World and Gipsy music festival - Me sem Šaban , jedan od načina da nastavimo da negujemo uspomenu i kulturno nasleđe, kažu organizatori.  Prvog dana festivala  u Niškom kulturnom centru održana je tribina o Šabanu i svetskoj romskoj muzici.

Za Nebojšu Saitovića Saitu, koji je jedan od organizatora festivala, postoje  dva čoveka iz Srbije koji su značili svetu  - Nikola Tesla i Šaban Bajramović.

“On je mogao da živi bilo gde, ali je izabrao Niš, jer je bio njegov grad. Za njega nije bilo razlike među ljudima, svi mu bili jednaki  i onaj što „gura kolica“ i akademik. To je ono što ga je odlikovalo, zato su ga svi voleli.  Ljutio se jedino zbog muzike, jer mu se nije dopadalo u kom pravcu ona ide. Zato smo mi tu da sačuvamo lepotu te muzike koju je on negovao”, rekao je Saitović.

Profesor solo pevanja na Fakultetu u Kragujevcu Vojislav Spasić,  nastupio je na tribini zajedno sa svojim studentima. Šabana Bajramovića poštuje još od detinjstva. Imao je tu sreću da ga upozna kao dečak, jer je sa njegovom ćerkom išao u isti razred.

 „Moji studenti uče repertoar koji se ne odnosi samo na solo pevanje, već i repertoar zabavne i narodne muzike. Šaban je bio neko ko maestralno izvodio  svaku numeru , kod njega je ona išla iz glave i duše istovremeno,“ kaže Spasić. Naglašava da je najvažnije  ali i  najlepše svojstvo muzike što ona ne poznaje  religiju, boju kože i nacionalnost,  već nosi  univerzalni duh - baš onaj koji je Šaban umeo da pokaže svetu. “ On je svoju priču prerano završio, mogao je još mnogo toga da nam pruži. Na sreću, postoje umetnici koji neguju romsku muziku i time poštuju ono što je uradio, čuvaju njegovo nasleđe i nastavljaju stvaralaštvo”, rekao je Spasić.

Koncerti  bendova "Crne mambe", "Apsolutno romantično" i trubača Nebojše Sejdića na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi, ostavljeni su za drugi dan festivala.

Prvi je nastupio Nebojša Sejdić, unuk čuvenog trubača Feata Sejdića, koji je izveo nekoliko najpoznatijih trubačkih numera.

Novosadski bend "Apsolutno romantično" publika poznaje i kao pratnju kantautora Đorđa Balaševića. Zajedno  sa Crnim Mambama otpevali su obradu Šabanove pesme "Sila kale bal", koju su specijalno pripremili za ovu priliku.

Na kraju večeri nastupile su "Crne mambe", koje predvodi Nebojša Saitović Saita. Ovaj bend je godinama širom sveta nastupao sa Šabanom Bajramovićem. Nastup Mambi počeo je pesmom "Mi gili", koju je napisao Šaban inspirisan pesmom "My way",  Frenka Sinatre.  Na festivalu je nastupio i Krsta Demirović, koji je sa Šabanom na sceni proveo više od dve decenije.

Letnja pozornica bila je ispunjena publikom koja je uživala i koja je siguran pokazatelj da Šaban nije uzalud stvarao – jer ova vrsta muzike ima budućnost u Srbiji.

Šaban Bajramović preminuo je 8. juna 2008. godine. Od prošle godine u Nišu se koncertima obeležava godišnjica njegove smrti. „World and Gipsy music festival- Me sem Šaban“ organizovali su  Federacija rosmkih osnovaca, srednjškolaca i studenata i Niški kulturni centar.

Sociolog Dragan Todorović dodaje da se Šaban i nakon smrti bori za bolji položaj svog naroda. Dobio je spomenik kod nekadašnjeg Doma mladih, koji je u više navrata skrnavljen i polivan bojom. Ipak od 2010. kada je postavljen pa do danas, postao je prepoznatljivi deo grada, kaže Todorović.

I stanovnici Trošarine nisu bili oduševljeni kada je njihova ulica Južni bulevar preimenovana u Bulevar Šabana Bajramovića. Nakon protestovanja i negodovanja, ostalo im je samo da promene dokumenta.

Savet Internacionalnog džez festivala “Nišvil” 2006. godine uručio mu je, kao prvodobitniku, novoustanovljenu nagradu “Nišvil grand pri”,  za sjedinjavanje džeza sa drugim pravcima. Njemu u čast, od 2011. godine priređuje se i mužički omaž pod naslovom River stage – Program „Prijatelji Šabanu“, podseća Todorović. Zaključuje da je Šaban Bajramović  institucija i autentična kulturna vrednost jedne nacionalne grupe, Roma koji nastavljaju borbu za dostojanstveno mesto pod nebeskim svodom i u dvadeset i prvom veku.

Tekst: MIC

Foto i video: Saša Đorđević