Tradicionalne kulture iz najudaljenijih tačaka sveta

jul 20 2019

Oni su studenti iz različitih zemalja sveta i čuvari tradicije. Nose šarene narodne nošnje i sviraju, igraju i pevaju svoju tradicionalnu muziku. Folklorni ansambli iz desetak zemalja iz Azije, Južne Amerike i Evrope ovih dana predstavljaju se građanima iz nekoliko mesta centralne, južne i istočne Srbije. Najveću pažnju privukle su vesele Indonežanke i ansambl iz Rusije.

Ruska raskoš na niškim ulicama

Crvena i bela – boje su raskošne ruske narodne nošnje koju je ruski folklorni ansambl pokazao Nišlijama.festival folklora 2019 16

Raskošna je i melodija uz koju igraju, pa je njihov nastup pravi spektakl koji neizostavno izaziva divljenje publike i vrlo bučan aplauz.

Iz najhladnijih krajeva u Srbiju

Iako dolaze iz Krasnojarska, jednog od najhladnijih mesta u Sibiru, izgleda da su im julske temperature u Srbiji veoma prijale.festival folklora 2019 11

Nasmejani i lepo raspoloženi ne samo za igru i pesmu, ruski ansambl je uživao u interakciji sa publikom i ostalim učesnicima. Svojom pojavom i lepotom izazvali su ogromnu pažnju svih prolaznika koji nisu imali izbora do da zastanu i uživaju u igri i muzici.

Bugarska ruža

Bugarska ruža, poznati parfem, pa otud i ukras u kosi učesnica iz Bugarske.festival folklora 2019 04

Bugarska je poznata i po dobrom pevanju. Zato je ovaj ansambl imao izuzetno zanimljiv igračko-pevački nastup na glavnom trgu u Nišu. Iskusna pevačka grupa pratila je igru studenata iz ove zemlje.

Publika na svakom koraku

A foklorni sastav iz Poljske pratili su klarinet i violina. Njihova narodna muzika, čuvena mazurka razgalila je Nišlije koji su navikli na tradiciju održavanja ovakvog festivala u svom gradu.festival folklora 2019 10

Zato ga kako kažu, svake godine željno iščekuju. 

Da se zavrti u glavi

Iako je u Srbiji folklor vrlo popularan među svim generacijama, mazurka nikome nije izgledala kao lak zadatak.festival folklora 2019 28

Naprotiv, kao nešto od čega će se onom ko pokuša da je odigra, sigurno zavrteti u glavi. Veoma živa i lepršava, izazvala je gromoglasni aplauz prisutnih.

Najveselije učesnice

Ipak, najveći aplauz, pored ansambla iz Rusije izmamila je Indonezija i to nebrojeno puta.festival folklora 2019 12

I u defileu su se ove devojke ludo zabavljale, slikajući se sa publikom, smejući se i igrajući neprekidno. Publiku i aplauze nisu privukle samo neobičnim nošnjama i veselim bojama već šarmom i osmesima.

Egzotična lepota

Veoma srdačne i uvek nasmejane, indonežanke sa Jave imale su i najintesantnije ukrase na svojoj nošnji i svoje tradicionalne instrumente koje su svirale dok igraju. festival folklora 2019 05

Na tim šarenim nošnjama preovladava zlatna boja koja ističe njihovu egzotičnu lepotu, ten i zift crnu kosu.

Lale – sporiji korak

I vojvođanske lale umeju lepo da zabave publiku. Ipak, posle mnogih brzih ritmova, njihov je bio znatno umereniji.festival folklora 2019 19

Nakloni partneru i nežno držanje za ruke – prikazali su neka davna vremena kada su se momci i devojke upoznavali na igrankama.

Tradicionalni srpski splet

Opanci i vunene čarape, zaštitni su znak sprske narodne nošnje. Njihov korak teško je uhvatiti, brz i lak, gotovo hipnotišući.festival folklora 2019 01

Četiri koraka desno, pa dva u mestu, jedan u levo, pa opet jedan u mestu – to mogu da isprate samo profesionalci.

Raznovrsnost pokreta

Isprepletane ruke i šubara – karakteristični su za vlaške igre istočne Srbije.festival folklora 2019 08

Momci tvrde da im nije vruće iako su u vunenoj nošnji. Kažu da svako područje karakteriše jedinstven stil igranja, drugačije narodne nošnje, muzika i pesme.

Udvaranje

Stara srpska izreka kaže „momci oko kola, kao vuci oko tora“, pa ovim kolom pokazuju da je igranje način upoznavanja i udvaranja.festival folklora 2019 18

Ovom momku nije lako odabrati između tri nasmejane i razigrane devojke. Čuvari tradicije na ovogodišnjem festivalu foklora imali su puno toga da pokažu Nišlijama koji će željno iščekivati i narednu godinu.

Autor: Jelena Đukić Pejić

Povezani članci

  • „AI nam pomaže da uđemo dublje u igru“

    Drevna kineska igra ’go’ stara je 4.000 godina. U Srbiji se igra nešto više od pedeset godina. Ova igra poslužila je naučnicima da razvijaju AI. Da li će to poslati ovu misaonu igru u zaborav?

  • Statika nadstrešnice i statika vlasti

    Crni petak u Novom Sadu odneo je četrnaest života i doneo jedno veliko pitanje – ko je kriv? Kritičari vlasti kažu da su krivi javašluk i lopovluk, ugrađivanje u svaki građevinski poduhvat.

  • Uskoro lica junaka Čegarske bitke

    Ćele-kula, spomenik u Nišu, simbol je borbe i otpora srpskog naroda iz vremena Prvog srpskog ustanka. Građena od lobanja poginulih vojnika sa Čegarskog bojišta, kula i danas svedoči o surovoj istoriji i herojstvu. Danas, nakon više od dva veka, ostalo je svega 58 lobanja od prvobitnih 952, ali njen značaj i dalje privlači pažnju istraživača i posetilaca.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim