Maleno mesto Ćurpija, nakon tri semafora levo, pa opet levo kolskim putem na gore. Tako izgleda potraga za trasom Turskog toka koji je prošao po sred Vezirevog brda na kome se nalaze nepreglediva polja pšenice, kukuruza, suncokreta i vinove loze. Tek po neka kuća duboko u tim poljima, jasno se vidi da je reč o ambarima. Konačno, nakon dužeg truckanja odjednom iz polja izranja široka tamna linija koja seče zelene površine – tuda će proći cevi gasovoda. U polju odmah pored trase, sa rukama na bokovima stoji Nenad Nikolić iz sela Batinac, jednog od nekoliko malenih sela koja se na ovom brdu nalaze. Na „dobar dan“ i „kako ste“, kratko odgovara: „Nikako! Kako da budem? Pogledajte ovo! Po sred pšenice su mi uzeli hektar i deset ari“

„Jednog dana su samo ušli u pšenicu i obeležili koncima. Mi ih pitamo „šta to radite?“, kažu „premeravamo za Turski tok“. Mi smo znali da će tuda proći, ali nismo znali da će oni tek tako da obore i unište svu našu pšenicu. Nas niko ništa nije obavestio“, priča Nenad za.

„Jednom sam zatekao nekog njihovog šefa ovde, on je zvao direktno u Novi Sad zbog toga što smo se bunili zbog pšenice, a u Novom Sadu mu kažu da su obavestili opštinu Ćuprija 15. marta, a opština Ćuprija i moje selo Batinac nas nisu obavestili ni dan danas. Niti mi znamo kolika je nama šteta, niti znamo da li će nam neko to uopšte platiti“, objašnjava on.

Kaže da ne krivi državu i da mu je jasno ovaj projekat važan za Srbiju, ali ljut je na opštinu što nisu i oni u martu obavešteni, objašnjava ovaj poljoprivrednik. Jer da jesu, u maju bi, kad pšenica počne da cveta, pokosili seno i spremili ga makar za tov junadi.

„Moja supruga je iz sela Jasenovo u opštini Despotovac, i tamo prolazi Turski tok. I tamo su rušili i kuće i šta ti ja znam, ali njima su rekli na vreme. Njima su već stigla i rešenja. Čovek kome je isto po sred šume na hektar i nešto prošla trasa, lepo je posekao drveće, povadio panjeve i to je u redu. Njihovo selo ih je na vreme obavestilo. A mi u selu imamo i odbornika u opštini Ćuprija. Ništa! Imali smo tri nedelje od premeravanja do kopanja da uradimo šta treba da bi izgubili što manje. Dodatno je veći problem što smo svo ovo vreme mi ulagali u pšenicu. Sejano je, bacano je đubre nekoliko puta, još od februara, više od 1.000 kg., prskano je, uloženo u prehranu pšenice – da su nam samo rekli „čekajte ljudi, ne investirajte više“, pa da znamo šta ćemo.“, ogorčeno priča Nenad.  

Zašto i oni od opštine Ćuprija nisu dobili nikakvo obaveštenje, zašto nisu dobili rešenja, zašto nije procenjena šteta pre nego što je prokopana trasa, nismo uspeli da saznamo od predsednika opštine Ninoslava Erića. Nakon velikog broja poziva, pomeranja razgovora „za kasnije“ ili „za sutra“, predsednik Opštine na kraju je rekao da mu Gastrans, firma nadležna za rad na ovoj deonici, ne dozvoljava da priča sa medijima.

Ni Gastrans nije poslao svoje odgovore do zaključenja ovog teksta, a ni nadležno Ministarstvo energetike, pa su još neka pitanja ostala nerazjašnjena, posebno što još uvek nije jasno da li je Turski tok usklađen sa pravilima EU, kao ni da li će Bugarska gas iz ovog toka proslediti Srbiji, kako je bilo najavljivano. Jelica Putniković, urednica Balkanmagazina dugo prati energetsku politiku Balkana. Ona kaže da ovaj gasovod ima višestruki značaj za Srbiju, pre svega zato što EU zahteva od svojih članica, i onih koje žele to da postanu, da obezbede više pravaca snabdevanja energentima, i imaće uvek dovoljne količine gasa. Dodatni značaj je što će Srbija sada imati svoju gasnu infrastrukturu.

„Gasovod Turski tok kojim ruski gas stiže od Turske za Srbiju je bitan jer je Rusija i sa Bugarskom, kao i sa Srbijom i Mađarskom dogovorila da na svojim teritorijama izgrade gasnu infrastrukturu koja će obezbediti mogućnost transporta gasa iz Turskog toka teritorijama ovih zemalja. Poštujući evropsko zakonodavstvo i Treći energetski paket, ove zemlje će nadograditi svoje gasosovodne sisteme i obezbediti da se njima transportuje ruski, ali i svaki drugi gas koji bude dostupan“, kaže Putniković. To praktično znači da se pravila EU poštuju, ali naša sagovornica dodaje da postoje lobiji u Evropi koji govore suprotno.    

„Političku boju dobija svaki ekonomski, posebno energetski projekat na Balkanu. Pogotovo kada je reč o saradnji sa Rusijom ili Kinom. Reč je o strahu nekih zapadnih lobija koji bi balkanskim zemljama da uskrate ekonomski razvoj i energetsku bezbednost. A opet, svaki novi infrastrukturni i energetski kapacitet ima i geostratešku i političku težinu –zemlju gde je izgrađena čini jačom u odnosu na te lobije“, kaže ona.

Kako vidi budućnost Turskog toka kada u medijima kako srpskim, tako ni i ruskim, turskim i bugarskim nema informacija o zvaničnom potpisivanju ugovora, Jelica Putniković kaže da su Bugari odabrali kompaniju koja treba da gradi gasovod od turske do srpske granice, ali najavljuju i da će da povežu svoje postojeće lokalne gasovodne sisteme. „Turski tok do Turske je skoro završen, u Turskoj se gradi gasovod od turske obale, Bugari su se „opekli“ kada su odustali od Južnog toga i mislim da sada neće ponoviti grešku“.

A preko grešaka svoje nadležne opštine vinogradari i zemljoradnici sa Vezirovog brda u okolini Ćuprije ne žele tek tako da pređu, pa su nedavno podneli i prijave protiv izvođača radova. Od njih su dobili izvinjenje, ali od svoje opštine još ništa. Ogorčeni su što nisu sagledani pre nego što je sve počelo. Tako i trojica braće iz familije Pešić, suvlasnici malog vinograda još iz prošlog veka na Vezirovom brdu. Od 40 ari pod lozom, koliko neguju na zajedničkom imanju, gotovo preko noći su ostali bez četvrtine.

„Nije stvar u novcu, mi smo za ovo emotivno vezani. Ne samo vinogradi, nego i orah, i ova kuća. Ja sam sve pokušao da je sačuvam, ona pripada mom bratu od strica, ali nisam uspeo. I nju će da sruše jer je na 74.68 metara od ose gasovoda, a ruši se po pravilima do 100 metara od ose gasovoda. Moj brat je toliko besan na sve. Ni sa kim više ne priča. Ni sa mnom“, objašnjava Miroslav Pešić i dodaje: „Trebalo je veštačiti pre uništenja loze. A oni nemaju ni urbanistički projekat, a od njih zavise rešenja“.

Na izlasku iz Ćuprije vijori se zastava Gastransa, a ispod njih se crne velike cevi. Vlasnici vinograda kažu da su čuli da postavljanje cevi treba da počne baš danas. Ali ne znaju sa sigurnošću, jer im to niko nije rekao.

Autor: Jelena Đukić Pejić