Milagros i Majkoi Maldonado iz Nju Džersija u Nišu žive već tri godine sa osmoro od ukupno devetoro dece. Najstarija ćerka koja ima 26 godina, ostala je Sjedinjenim Američkim Državama. Maldonadovi se nisu doselili u Niš zbog posla, već igrom slučaja - zato što su Srbiju i Niš kao mesto za preseljenje izvukli iz bubnja.

Porodica Maldonado pripada Katoličkoj crkvi koja, poput drugih crkava, organizuje odlazak svojih parohijana u različite zemlje sveta.

"Ko je zainteresovan za odlazak prijavi se i imena porodica i zemalja stave se u bubanj. Kada smo se mi prijavili u ponudi su pored Srbije bile i Kina i Brazil. Mi smo izvukli Niš i Srbiju i odlučili da dođemo ovde", kazao je Majkoi Maldonado.

Njegova supruga Milagros istakla je da im je u početku bilo teško i da su bili uplašeni, ali da je sada sve mnogo lakše, naročito što sada svi, osim najmanjeg deteta  manje, bolje govore srpski jezik.

"Dolazak u Niš  bio je veliki izazov za sve nas, posebno za decu koja nisu znala jezik. Naš dolazak bio je šokantan i za nastavnike u školama, jer su dobili američke đake koji ne pričaju srpski", rekla je Maldonado.

Od osmoro dece, jedno je završilo srednju školu, troje ide u Gimnaziju 9.Maj, troje u Osnovnu školu "Dositelj Obradović". Najmlađi sin krenuo je u predškolsko. Milagros  je domaćica, a Majkoi drži časove engleskog jezika preko interneta.

Dolazak u Srbiju i polazak u školu nezaboravni je događaj i za svu decu ove mnogobrojne porodice. Debora Maldonado, učenica drugog razreda Gimnazije "9. maj" priseća se da su doputovali u Niš u četvrtak, a već u ponedeljak su morali da krenu u školu.

"U školi u Nišu je sve mnogo drugačije nego u Americi, izmedju ostalog tamo se nose uniforme, a ovde ne. U početku smo koristili gugl prevodioca da bi se sporazumevali. Učimo jezik, ali je jako težak, naročito izgovor", rekla je Debora.

Kaže da su lepo prihvaćeni u svojim školama od strane druge dece, kao i da su Nišlije ljubazne i prijateljski nastrojene prema njima.

„U Americi nije ništa neuobičajeno kada imate više dece, mi volimo da kažemo da smo jedan veliki bend. Porodicama sa više dece je lakše da žive u Americi, mogu da kupe velike porcije hrane i da imaju za nekoliko dana, a ovde se svakog dana mora u nabavku. Tamo je sve megalomanski, a ovde je sve ograničeno“, rekla je Debora, što je ovoj porodici bilo sasvim novo.

Majkoi Maldonado dodao je da im je na početku dolazak u Srbiju bio izazov i sticanje novog iskustva, a sada im je mnogo lepo kada su upoznali grad i komšije.

"U Srbiji je sve blizu, možemo peške da odemo na mnoga mesta u gradu, a u Americi je sve veliko i daleko. Niš nam se mnogo svidja jer jer ima dugu istoriju. Porodice ovde decenijama žive u istom mestu, u Americi se ljudi stalno sele. Život je mnogo jednostavniji u Srbiji. Tamo se mnogo više para troši na nepotrebne stvari, ovde ljudi kupuju samo ono što im je neophodno. Takođe, mnogo više ljudi je na ulicama, svi su bliski jedni sa drugima. Takav međuljudski odnos nije izražen u Americi, nama je bilo neverovatno to što nas jedna komšinica, baka svako jutro pozdravlja", kaže Maldonado.

Svi članovi porodice Maldonado sa oduševljenjem govore o srpskim specijalitetima - bureku, pljeskavici i ćevapima, a kažu i da su krenuli da sami prave ajvar.

"Hrana je ovde mnogo zdrava i vidite šta jedete. Naučili smo da spremamo i ajvar. Slično jelo postoji i u Peruu, spremala ga je moja baka, tako da volim da kombinujem ta dva jela i pravim svoj ajvar", rekao je Majkoji Maldonado.

Porodica Maldonado za sada ne planira povratak u Ameriku, mada bi deca volela da po završetku školovanja u Nišu upišu neki od koledža u domovini. Odluku o preseljenju deca prepuštaju roditeljima, a Milagros i Majkoji naglašavaju da njihov ostanak u Nišu zavisi i od srpske vize za koju moraju da konkurišu i dobijaju svake godine.

Tekst: B.Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević

Tekst je deo projekta "Za bebu više" koji je podržan od strane Uprave za kulturu grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2019 godini.