Inženjer mašinstva u Tamnjanici proizvodi džemove
Inženjer mašinstva Marko Ilić, rodjeni Nišlija, od pre dve godine živi i radi u Tamnjanici, selu sa osamdesetak kuća na obroncima Suve planine nedaleko od Bele Palanke.
Ilić je u očevom rodnom selu počeo da proizvodi džemove i namerava da se time bavi čitavog života.
„Došao sam u selo i krenuo da proizvodim zimnicu na nagovor tetke Ljiljane Petrović koja je u Tamnjanici počela da uzgaja lavandu i smilje, ali i borovnice i ruže. Počeo sam da preradjujem pre svega borovnice i ruže, a onda i divlje jagode. Prve godine su to bile skromne količine, a ove godine smo proizvodnju podigli na viši nivo. Od početka godine proizveo sam 12.000 tegli džema. Verujem da ovaj posao može da donese dobru zaradu, zato nameravam da se njime bavim i ubuduće“, rekao je Ilić.
On je kazao da prodaja domaće zimnice iz Tamnjanice ide dobro, tako da planira otvori i svoje prodavnice, pre svega u Nišu i Beogradu.
„Radim na tome od proizvoda sa etiketom „Tamnjanica eko plantaže“ napravim brend. Planiram da osim slatke, proizvodim i slanu zimnicu. Preradjivaću papriku i praviti ajvar. Trenutno je najteže pronaći radnike za proizvodnju. U Tamnjanici nema mladih ljudi, ostala su samo staračka domaćinstva. Radnike uglavnom pronalazim u Beloj Palanci i okolnim mestima“, izjavio je Ilić.
Belopalanačko selo Tamnjanica poslednjih nekoliko godina oživelo je zahvaljujući plantaži lavande i smilja koja je u ataru tog sela „narasla“ na preko 200 hektara.
U Tamnjanicu se poslednjih par godina osim Marka doselilo još desetak ljudi što je za meštane pravo čudo jer su u proteklih pola veka otuda svi samo odlazili.
Tekst B. Ljubisavljević
Povezani članci
-
Klimatske promene ubijaju krave i konje na Suvoj planini
Jul i avgust postaju sve opasniji po krave i konje koji slobodno pasu na pašnjacima Suve planine. Poslednjih godina svakog leta isti problem – nema vode na jedinom pojilu na koji ove životinje dolaze decenijama. Glavni krivac su klimatske promene zbog kojih zimi nema snegova, u proleće nema kiša, a leti nastane suša.
-
Radanska ruža, uspešan model socijalnog preduzetništva
Na krajnjem jugu Srbije u jednoj od opština poznatoj po nezaposlenosti, u vreme najveće ekonomske krize, grupa žena rešila je da se „izdigne iz pepela“. Lebančanke iz Udruženja Žena Ruža su uz pomoć veštih ruku obezbedile svoj dinar za sebe. Tako je nastala Radanska ruža, preduzeće koje danas svoje organske proizvode izvozi i van granica Srbije.
