„Mladi su budućnost“, „na mladima svet ostaje“, ili čak slogan poslednje izborne kampanje vladajuće stranke „za našu decu“ - floskule su koje se decenijama slušaju u Srbiji. Mladi su zakon, tvrdi Ministarstvo omladine i sporta Srbije koje već punih deset godina sprovodi istoimeni nacionalni program volontiranja mladih i koji celu deceniju finansira lokalne omladinske volonterske projekte, volonterske kampove, podstiče aktivizam i sticanje veština za lični razvoj i veću šansu za zaposlenje. 

Mladi su zakon, ali izgleda, ne mladi iz cele Srbije. Organizacija Nacionalna koalicija za decentralizaciju već godinama upozorava da se na konkursima Ministarstva omladine i sporta u prethodnih nekoliko godina favorizuju omladinske organizacije i mladi iz glavnog grada.

„Prethodnih četiri do pet godina redovno 60 do 80% sredstava svih konkursa ide u Beograd. To je neverovatan podatak, s obzirom da svega oko 22 odsto stanovnitšva Srbije živi u Beogradu, dakle negde oko 80% ljudi mi imamo van Beograda i do njih ovaj novac ne stiže“, kaže Mladen Jovanović iz ove organizacije koja od Ministarstva zahteva drugačija konkursna pravila i kriterijume, a jedan od njih je da se visina projektnih sredstava određuje u odnosu na teritorijalnu pokrivenost.

Naime, od skoro 78 miliona dinara za koje su ove godine konkurisale sve omladinske nevladine organizacije, samo u Beograd je otišlo više od 55 miliona, odnosno nešto više od 70% ukupnog novca koji je podelila dvadeset jedna beogradska organizacija.

Druga na redu je organizacija iz Kikinde sa oko 6%, potom 4 novosadske organizacije sa nešto manje od 6% od ukupnog budžeta. Sa dve organizacije iz Mitrovice koje su ukupno dobile nešto više od 4%, stiže se do već 90% ukupnog budžeta. Organizacije iz Bečeja, Bujanovca, Iriga, Zrenjanina, Velike Plane i Kragujevca podelile su ostatak, dok nije podržana ni jedna organizacija iz Požarevca, Vrnjčake Banje, Pančeva, Subotice, Pirota, Prijepolja, Užica, Šapca, Vršca, Leskovca, Bora i mnogih drugih gradova.

Zbog čega nema puno podržanih organizacija van Beograda, pitali smo u Ministarstvu. I kako gledaju na inicijativu i zahtev organizacije NKD da Ministarstvo uspostavi kriterijume kojima bi se visina projektnih sredstava određivala u odnosu na teritorijalnu pokrivenost koju predviđa projekat, kao i da postoji obaveza da se obezbedi finansiranje projekata na celoj teritoriji Srbije kako bi se izbegla dominacija udruženja iz Beograda – Ministarstvo omladine i sporta na ta pitanja nije odgovorilo.

Tek, omladinske organizacije moraju da se snalaze i za opstanak i za nove zaposlene kako bi radile punim kapacitetom. Tako već drugu godinu za redom bez sredstava sa konkursa „Mladi su zakon“ radi i Deli prostor za kreativno delovanje koji je pokrenula organizacija civilnog društva Proaktiv iz Niša. Na otvaranju Deli prostora pre pet godina bio je i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić lično, jer je upravo Ministarstvo podržalo otvaranje prvog cooworking prostora južno od Beograda. Menadžer Deli prostora Milan Babić priseća se tog početka.

„U to vreme, koncept kreativne industrije je tek bio u razvoju, i mi smo ispratili taj trend koncepta i dali mogućnost mladima da se informišu, uče o tome, a zašto ne i da počnu da rade. Kreiran je program u kome smo primili stanare, ljude koji rade u Deli prostoru, razvijaju svoje biznise, prave svoja preduzeća, i na kraju zapošljavaju nove ljude i odlaze odatle. Oni su dolazili iz sive zone jer su uglavnom radili na internetu kada to uopšte nije bilo regulisano, a cilj je bio da uz našu pomoć su naprave preduzeća, registruju se, počnu da plaćaju poreze, započnu ozbiljan biznis, zaposle nove mlade ljude, možda se i udruže, i nakon toga odlaze u svoj prostor“, kaže Milan Babić. Tako je kroz ovaj prostor prošlo preko 70 mladih preduzetnika, a više od 50 njih je zaposlilo po nekoliko mladih.

Milan kaže da im je podrška Ministarstva bila veoma značajna, ne samo u finansijskom smislu, nego i što su mladi verovali u nešto iza čega stoji Ministarstvo. Ono što je bolno, kaže on, je poruka koju Ministarstvo sada šalje mladima iz Niša.

 „Finansije su najmanje bitne u ovom trentku, mi smo održivi, ali ako Ministarstvo omladine ne podržava mesto koje je u prva tri mesta okupljanja mladih u ovom gradu, a to su mladi koji žele da razvijaju svoje ideje, ne razumem onda svrhu postojanja Ministarstva“.

S druge strane, na drugom konkursu ovog ministarstva namenjenom lokalnim samoupravama, Grad Niš je dobro prošao, pa je od 24 lokalne samouprave koje su aplicirale za sredstva, od skoro 46 miliona, dobio skoro 3 miliona dinara. Reč je o projektu Akademija novih zanimanja, a šef Kancelarije za mlade Grada Niša koja sprovodi ovaj projekat, Bojana Pejčić kaže da će u ovom projektu mladi proći obuke za digitalni marketing, menadžment, web i grafički dizajn, knjigovodstvo i druga brojna popularna zanimanja koja mogu da se rade preko interneta.

„Kada prođu ove obuke, čuće i nešto više o freelensing-u, kako da rade online, čuće kako da osnuju svoju firmu, čuće i kako radi startap up centar. To je namenjeno mladima za unapređenje njihovog kapaciteta, njihovih kompetencija, da dobiju informacije kako da rade online, ili u okviru neke firme, ili da budu konkurentni na tržištu rada. Dakle, cilj projekta zaposlenje i preduzetništvo“.

Zaposlenje mladih je gorući problem u Srbiji na čijem rešenju insistiraju omladinske organizacije. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje oko 22% nezaposlenih u Nišu su mladi, a oko 25% u Srbiji. Zamenica direktora NSZZ filijale Niš, Nataša Stanković kaže da baš zbog toga što su mladi prepoznati kao teže zapošljive kategorije, ova služba sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja, gde je i program samozapošljavanja. „Tokom 2020. godine subvenciju za pokretanje sopstvenog posla dobilo je pedesetak mladih do 30 godina. Delatnosti kojima se pretežno bave su intelektualne, a to je IT sektor, marketing, advokatura, ali i zanatske uslužne delatnosti poput pružanja kozmetičkih i frizerskih usluga“, kaže Stankovićeva.

Međutim, nevladin sektor kao poseban problem ističe ogromne razlike u regionima. Brojni su razlozi za veoma neravnomeran regionalni razvoj u Srbiji, smatra i profesor na Ekonomskom fakultetu Boban Stojanović. „Imamo s jedne strane ekstremno razvijene regione što se kriterijuma Srbije tiče, a koji su opet nedovoljno razvijeni u odnosu na evropske kriterijume. Problem je što je poslednji zakon o regionalnom razvoju donesen 2015. godine i mi već pet godina nemamo nikakve novine u tome i nemamo neku osmišljenu politiku regionalnog razvoja. Dokaz za to je da ne postoji ministarstvo za regionalni razvoj, iako po meni ima potrebe za tim, posebno što imamo vrlo nepovoljnu situaciju što se tiče regionalnog razvoja. Po nekim kriterijuma, odnosi su čak 1:15. I što se zarada tiče, nerazvijena područja Srbije kao što je jug Srbije ima dva i po puta nižu prosečnu zaradu u odnosu na razvijene delove. Dosta toga nije učinjeno u prethodnom periodu, a treba da postoje dodatne podsticajne mere za ravnomerniji regionalni razvoj“; kaže profesor Stojanović.

Upravo zbog velikog broja nezaposlenih u nerazvijenim krajevima Srbije koji se zbog toga svakodnevno prazne, organizaciju Nacionalna koalicija za decentralizaciju posebno ljuti ovakva preraspodela novca na konkursima ministarstava. Mladen Jovanović na spisak pored Ministarstva omladine i sporta dodaje i Minsitarstvo kulture.

„Mi dakle imamo situaciju gde nam se praktično kroz budžet i kroz politike ove države dešava ona stara istina Srbija radi, Beograd se gradi. Svi punimo budžet, a iz tog budžeta najviše para ide za Beograd. Ono što je najtragičnije je da postoje i podsticajna sredstva za zapošljavanje mladih ljudi, ali i tu je opet najviše para otišlo u Beograd, iako je realno ekonomska situacija najbolja u Beogradu, najviše su plate, znači, moralo je i najviše novca da se izdvoji, a sa druge strane, tamo je najmanji broj nezaposlenih mladih. Veliki broj Srbije se prazni, veliki broj mladih odlazi iz manjih mesta, i umesto da Ministarstvo baš potencira i najveći do sredstava, možda čak i neproporcionalno više sredstava dati malim sredinama da bi se mladost sačuvala u tim mestima, izgleda da je ova vlast odlučila da tim malim mestima kaže zbogom, i da jednostavno dalje podstiče prelazak iz sela u grad i iz manjih gradova u Beograd“.

Autor: Jelena Đukić Pejić                             DW.com