„Imamo 85 godina i nismo starac, imamo novu mladost“ započinje priču Vladimir Ilić, izvršni i generalni direktor fabrike Tigar a.d. iz Pirota koja je od 1935. godine poznata po proizvodnji gumene obuće.

Dok se nakada gumena obuća smatrala praktičnom za radnike i seljake, danas postaje i deo mode u svetu, pa je poslednjih godina ova fabrika, ponudom i kvalitetom, druga u Evropi po izvozu gumene obuće. Najveći hit je poznati srpski opanak, ali ne u Srbiji, već u Japanu.

„U Japanu se dosta prate modni trendovi, a jedna linija tradicionalista koja prati modu više voli naš jednostavan opanak. Pokazuje neku crtu njihovog naroda, u toj jednostavnosti, praktičan je, lako se održava. Njima je stalo najviše do boja i do tradicije. Proizvod je rađen od prirodnog kaučuka, od prirodnih materijala, pamuka, a takođe, na kutiji i etiketama je prikazana naša istorija: Pirot mali grad u Srbiji, od 1935. godine proizvodi ovaj proizvod, i to je nešto što se Japancima sviđa. Ta naša tradicija i dugovečnost proizvoda“, kaže Ilić.

Za razliku od Japanaca, Evropsko tržište se vrtovlavo menja iz godine u godinu, u stalnoj potrazi za novitetima. Zbog toga se svake godine redizajnira obuća koja se prodaje u Evropi – prate se boje, trendovi, visina potpetice i sve što njihovi modni dizajneri zahtevaju. Tako su jedne čizme danske kreatorke Ilse Jakobsen, koje su prisutne na svetskom tržištu, upravo proizvedene u Tigru. Kako kažu u ovoj fabrici, u jednoj publikaciji koja je nedavno objavljena o sto sinonima za Dansku, ova čizma se nalazi na drugom mestu.

Proizvodi moderni, a proizvodnja i dalje zahteva rad ruku. Nema mašinske obrade, ni robotizacije, već se svaka čizma, i modna i zaštitna, sastoji iz 80 ručno postavljenih delova. Iako ima vrlo složene karakteristike, mesečno uspevaju da naprave između 140 i 150 hiljada pari. Na ruku im ide i to što se svet opredelio za mašinsku izradu obuće, za PVC i plastiku, pa pirotska fabrika svoju šansu stvara sa hand made obućom koja ima znatno veću vrednost na tržištu u odnosu na loš kvalitet, ali i vizuelni efekat plastične obuće.    

„Naša obuća za specijalne namene završila je čak i u NATO trupama, vatrogasci širom sveta koriste našu gumenu obuću sa tim specifičnim svojstvima, pre svega imamo tu zaštitnu komponentu, obuća je otporna na visoke temperature i elektro otporna. Vatrogasac sa našom obućom može da hoda kroz otvoren plamen, što sa plastičnom ne bi bilo moguće“, kaže Ilić i dodaje da pored NATO trupa, i svaki skandinavski vojnik nosi čizme proizvedene u Tigru.  

„Radimo kompletnu obuću za švedsku, finsku i estonsku armiju. To su podneblja gde ne odgovara kožna obuća, i njihove vojske koriste isključivo obuću proizvedenu u pirotu. To je obuća koja trpi i do -70 stepeni. Takođe, njihovi đonovi su prilagođeni vojnim skijama koje se koriste u tim jedinicama“.

Više od hiljadu radnika radi na ovim proizvodima, ali i na mnogim drugim, u još dve fabrike. U fabrici hemijske opreme se proizvode lepkovi koji se koriste i u okviru fabrike, ali se nalaze i na tržištu Novog Zelanda, Australije i drugim tržištima sveta. U fabrici tehničke gume su proizvodi za odbrambenu industriju, među njima i rezervoari za borbene avione poput Galeba, Orla, ali i za MIG.   

„Imali smo i jedan zanimljiv posao gde smo radili oblaganje streljana u NATO paktu specijalnim pločama. Radi se o balističkim blokovima koji mogu da prime do 2.000 metaka, sa posebnom zvučnom izolacijom i sprečavanjem rikošeta i sličnih pojava u takvom prostoru. To smo znanje iskoristili i za srpske streljane i unapredili njihove mogućnosti“, objašnjava direktor ove fabrike.

Autor: Jelena Đukić Pejić