“Klimatske promene koje mi doživljavamo su veoma brze i izazvane našom krivicom. Samo jedna generacija ljudi može da vidi svojim očima da se one dešavaju. Ako uzmete podatke iz meteoroloških stanica, obično možete uvideti da dolazi do povećanja temperature i povećanja perioda suše. Možda za par hiljada godina postanemo savana ili pustinja, a možda nas zamraži neki vulkan i dovede blago zahlađenje”, za MIC priča Miloš Popović, biolog i naučni saradnik na departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno – matematičkog fakulteta u Nišu.

Stručna oblast kojom se Popović bavi su dnevni leptiri. “U Srbiji je do nedavno postojalo 199 vrsta dnevnih leptira, tri su najverovatnije nestale, dve su kritično ugrožene, 11 je ugroženih i 8 ranjivih. Logičan zaključak je da eksplotacija zemljišta i upotreba pesticida pogubno deluju na živi svet, ali malo je poznato da napuštanje livada i pašnjaka ima isti efekat”, objašnjava Popović uticaj čoveka na prirodu.

Biolog kaže da su sve vrste dnevnih leptira koje smatramo iščezlim kod nas, sada stanovnici severnijih krajeva Evrope. To znači da naša klima postaje toplija i studije pokazuju da se vrste polako povlače ka severu ili idu na veće nadmorske visine.

Leptiri, međutim, nisu usamljeni slučaj, i u Srbiji kao i u svetu postoje crvene knjige i crvene liste ptica, gmizavaca, vodozemaca, biljaka i slično. Prema rečima biologa Popovića, ukoliko neka vrsta dospe na crvenu listu, to znači da postoji šansa da ta vrsta izumre. Problem je, kaže on, u tome što je verovatnoća izumiranja neke vrste predstavljena u različitim kategorijama, pa tako kritično ugrožene vrste imaju veću šansu da zauvek nestanu sa lica zemlje.

Kolikih je razmera uticaj čoveka na živi svet? Popović objašnjava da gotovo da nema dela na koji čovek nije uticao “Tako sada imamo Šumadiju bez pravih šuma i Deliblatsku peščaru bez živog peska. Živi svet je nestaje uz čoveka i danas se s pravom smatra da se nalazimo u procesu masovnog odumiraja kakav je svojevremeno zadesio dinosauruse. A kako smo mi krivci za nestanak brojnih vrsta i  živog sveta bez kog ni ljudima nema budućnosti, brojni pokreti, inicijative i zakonske norme su usvojene da bi stale na put nestanku biodiverziteta”, objašnjava Popović.

Za ornitologa Ivana Medenicu, ovo nisu klimatske već meteorološke promene, jer kako kaže, klimatske promene su nešto što bi trebalo pratiti u mnogo širem vremenskom kontekstu hiljadama i milionima godina. “Mi možemo da evidentiramo meteorološke promene u smislu da su zime blaže i leta duža, što vidimo i po broju ptica koje zimuju na kompenzacionom basenu”, kaže Medenica koji više od decenije proučava ptice u Pirotskom kraju, a vrlo zanimljive podatke objavio je u knjizi “Ptice Pirota”.

Na ovom mestu, u kompenzacionom basenu danas se može videti oko 60 odsto svih vrsta ptica koje postoje u Srbiji, čak 222 vrste. Prema njegovim rečima, basen je nekada bio rupa, ali biljni svet na dnu i vrbe u okolini su napravili veliku promenu. Dobrim potezom Opštine Pirot smatra i sadnju jasena i javora što će dovesti do još većeg usložnjavanja staništa.

„Promenom tla kompenzacionog bazena, došlo je do usložnjavanja staništa. U prvim godinama zabeleženo je sedamdesetak vrsta, a na kraju istraživanja skoro tri pita više“, kaže Medenica.

„Najbrojnije su šljukarice, od 34 zabeleženih vrsta u Srbiji, ovde se mogu videti čak 32. Tu su i patke, labudovi, guske. Ima i specifičnih vrsta, koje se mogu videti u stepskim delovima Evrope, kao što je stepska eja, i druge vrste. Ovde se može videti i Azijska pustinjska grmuša, koja se retko sreće i u Evropi“, priča Medenica.

Zašto su ptice izabrale baš pirotski kraj, Medenica objašnjava da se ovo stanište povezuje sa starim meandrima Nišave koji su bili zastupljeni u ovom kraju, a basen se nalazi i na mestu koridora gde se ptice kreću.

„Dokazano je da se broj vrsta u svetu smanjuje. To ne znači da one nestaju, već se duže zadržavaju u severnim predelima i ne stižu da stignu do nas. U zavisnosti od toga koliko su blage zime, broj ptica opada. Ljudi ekspoatišu šljunak, livade i šume, rade se infrastrukturni radovi i prenamene zemljišta. Svim tim staništima preti nestanak i ptice moraju da se kreću. Imamo trend nadolaska mediteranskih vrsta kod nas, mediteran se širi ka severu jer je sve manje vode u zemljištu“, objašnjava Medenica.

Da bi sačuvala ptice, Srbija mora da uradi popis najvrednijih staništa. To će biti i jedan od mnogobrojnih zahteva koje treba ispuniti prilikom pristupanja Uniji.

„ Tipovi staništa su važni jer se čuvaju i vodozemci i ptice. Sam diverzitet ne zavisi od prisustva jedne grupe, već od svih činilaca staništa i ekosistema. Ako nešto iz tog lanca nestane, povućiće sa sobom nestajanje i drugih vrsta. Mora se stati na put radovima u tim važnim područjima, jer ako budemo i to dirali sve će da propadne“, kaže ornitolog.

Čovek, širenje gradova i urbanizacija brojnih ruralnijih područja doprineli su i urbanizaciji životinja. Sve češće se susrećemo sa vestima da se divlje životinje naseljavaju u gradskom jezgru.Udruženje Zoo planet iz Kamenice kod Niša više od deset godina zbrinjava divlje i povređene životinje. Mnoge od njih su pronađene baš u gradu, pa neretko brinu o kunama, tvorovima, lisicama i srnama. U ovoj organizaciji smatraju da čovek mora da nauči da živi uz životinjski svet koji ga okružuje.

Upravo je suživot čoveka i živog sveta ideja iza ekološke mreže zaštićenih dobara pod nazivom Natura 2000, koju je uredila Evropska Unija, a koju i Srbija treba da realizuje. U tome učestvuje i biolog Miloš Popović.

“Primera radi, umesto da zabranite pristup pašnjaku gde raste neka retka vrsta, potrebno je uključiti ljude koji će pravilno koristiti pašnjak, obezbediti naknadu za pravilnu upotrebu, pratiti šta se dešava sa vrstom i reagovati na negativne promene”, objašnjava on.

Miloš Popović kaže da su potezi države za Naturu 2000 počeli pre par godina, a da da nevladine ekološke organizacije o tome govore već 10 godina, zbog čega njihov rad smatra veoma značajnim u procesu rada na poglavlju 27.

Tekst: Milica Milojević Kostić i Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević

Tekst je deo projekta "Ekološki koraci" koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i informisanje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2020 godini.