Iako lekari svake zime, a naročito sada za vreme pandemije, preporučuju česta provetravanja, građani nisu sigurni da li je taj savet trenutno učinkovit. Čak i prema rečima gradske većnice zadužene za zaštitu životne sredine Sonje Milojković, najveći zagađivači u gradu su gradske kotlarnice, individiualna ložišta i saobraćaj. Gradska Toplana u najvećem broju svojih kotlarnica koristi gas, ali da problem predstavljaju grejne stanice velikih postrojenja koje još nisu konvertovane na ovaj energent.

Kvalitet vazduha zavisi od standarda?

 Već godinama se u Nišu meri kvalitet vazduha, i to na dva mesta u gradu, i na jednom van grada. Između 2017. i 2019. godine ustanovljeno je da je kvalitet vazduha bio u trećoj kategoriji, a zabeleženo je prisustvo PM 2,5 i PM 10 čestica kao i čestice ugljen-monoksida. Zbog toga je u narednom periodu planirano povezivanje brojnih većih ustanova na gasne stanice, što će doprineti smanjenju zagađenja, a većnica Milojković je na jednoj regionalnoj televiziji izjavila da je grad u obavezi  da izradi plan kvaliteta vazduha koji će predvideti smanjnje zagađenja. 

A kvalitet vazduha  koji stanovnici udišu, direktno je proporcionalan standardu građana. Kako Nišlije ni statistički čak ne spadaju u građane sa „dubokim“ džepom, najveći broj  tokom zime za grejanje koristi drva, čak 50 odsto njih. Mnogi su se isključili i sa Toplane, tako da daljinsko grejanje koristi oko 30 odsto stanoviništva. Preostalih 20 odsto su individualni kotlovi i postrojenja, kao i grejanje na struju. Najekološkiji oblik grejanja, odnosno gas, koristi tek 1% stanovnika Niša.  Iako je gasifikacija većeg dela grada urađena još 2003. godine, razlog  što se Nišlije ne odlučuju za gas je velika cena uvođenja ovakvog grejanja, jer je  u startu za  priključak, taksu za ateste, projekat, i gasni kotao potrebno  oko 2.500 evra. Ipak, finansije nisu jedina kočnica.

Niže cene gasa za više ekološke svesti

Neinformisanost građana da je grejanje na plin jeftinije od grejanja na pelet, pa čak i od grejanja na drva doprinosi ovako malom procentu korisnika gasa. Poređenja radi, grejanje za kuću od 180 kvadrata koja se greje na drva košta oko 1.000 evra godišnje, što je 200 evra po mesecu za pet zimskih meseci, a kuća sa istom kvadraturom za gas potroši oko 100 evra mesečno. S tim što u tu cenu ulazi i grejanje vode i korišćenje šporeta i svih ostalih uređaja u kući, što predstavlja dodatnu uštedu.

Početkom godine, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je  smanjenje cene priključka na gas, te da će priključak koštati oko 650 evra za domaćinstva, u dogovoru sa Agencijom za energitiku. Takođe je rekao da će od lokalnih samouprava tražiti da se odreknu taksi, a da će Srbijagas građanima davati beskamatna na period od tri do pet godina, koja će vraćati kroz redovne račune.

Krediti za energetsku efikasnost

Shvatajući opasnost koju neekološko ponašanje nosi, porodica Kostić iz Niša rešila je da u stanu umesto u nameštaj uloži u zamenu prozora. Iako ih greje gradska Toplana, želeli da su da smanje gubitak toplote i ostavili prostor za ugradnju kalorimetara.

Na ovaj potez motivisalo ih je i to što im je u banci ponuđen kredit za energetsku efikasnost, zahvaljujući kojem su dobili povraćaj od 15 odsto novca uloženog u zamenu stolarije, kaže Miklica Kostić. “Možemo reći da smo jedan prozor dobili gratis. Razlika je evidenta, u stanu je toplije zimi, a leti je osetno više hladovine. Svakako da bi ova stimulacija najviše koristila onim građanima koji u kućama imaju dotrajalu stolariju, a za grejanje koriste ogrevno drvo”, kaže Kostićeva.

Subvencije su deo programa Evropske unije pod nazivom GEFF koji stimuliše građane Srbije da preko kreditnih ulaganja u energetsku efikasnost svojih stanova ili kuća pored uštede u računima za energente ostvare i novčani bonus. Program ne podrazumeva samo zamenu stolarije, već i kupovinu solarnih panela, kotlarnica i sl. Sve što ima veze sa potrošnjom energije u kući može se finansirati putem GEFF programa, jer je potrošnja energije po jedinici društvenog proizvoda  u Srbiji dva i po puta veća nego u EU, a slično je i u energetskoj efikasnosti stambenog sektora.

Vlažna drva najviše zagađuju

Inženjer energetike Goran Ljubisavljević potvrđuje da je nasuprot gasu, grejanje na drva najveći zagađivač. Naglašava da su vlažna drva višestruko štetna.

“Drva koja se koriste za grejaje ne bi smela da imaju više od 25% vlage. Kada bi se postiglo da se koriste takva drva, u startu bi se grubo rečeno zagađenje smanjilo za oko 30%, jer ona najviše utiču na pojavu smoga. Kod nas ljudi za grejanje  koriste drva koja su isečena te grejne sezone”, objašnjava Ljubisavljević. I on ističe da kao dugoročnu meru treba forsirati dobru izolaciju objekata, jer će se tako dodatno smanjiti zagađenje.

Međutim, grejanje na drva je samo prvi u nizu zagađivača u jednom gradu. Tu je i dotrajali vozni park, ali i industrija.

Položaj industrijske zone značajan faktor

“Ne možemo da ne uzmemo u obzir ni sam kotlinski položaj Niša. To je nešto što treba uzeti u obzir u rešavanju ovog problema, jer on ne može sam od sebe da se poboljša, nego mora da se rešava. Zato bi bilo dobro da se vodi računa gde će se industrijska zona u gradu formirati. Nije dobro da to bude istočni deo grada gde imamo dominantni istočni vetar, nije dobro da to bude severozapadni deo grada gde je takođe jedan od najdominantnijih vetrova. A čini mi se da upravo u tom pravcu ide razvoj industrije”, rekla je ranije za naš medij prof. dr Amelija Đorđević.

Nišlije međutim nisu jedine u Srbiji koje imaju probleme za zagađenim vazduhom, posebno tokom zime . Pre Niša na listi najugroženijih je Valjevo, Užice i Beograd. Agencija za zaštitu životne sredine EU upozorava da ceo Balkan ima isti problem.

“Jasne razlike” između Istočne i Zapadne Evrope

„Siromašne zajednice se uglavnom bore sa trostrukim teretom - siromaštvom, slabim kvalitetom životne okoline i slabim zdravljem ", navodi se u ovom izveštaju koji potvrđuje da postoje "jasne razlike" između Istočne i Zapadne Evrope.

Prema zvaničnim podacima Agencije, jedan od osam smrtnih slučajeva u Evropi ima veze sa zagađenjem životne okoline, a situacija je najgora u upravo zemljama regiona: Albaniji, BiH, Rumuniji, i Crnoj Gori. Srbija je peta na listi.  

Kako se navodi, vazdušno zagađenje, zagađenje bukom, loš kvalitet vode i izloženost hemikalijama uzrok su 13 odsto svih smrtnih slučajeva.

Tekst: Milica Milojević Kostić

Foto: Saša Đorđević

Tekst je deo projekta "Ekološki koraci" koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i informisanje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2020 godini.