Zagađenje vazduha i njegovo uticaj na ljudsko zdravlje, aktuelna je tema već godinama unazad u Srbiji. Mnoga istraživanja pokazuju da je zagađen vazduh uzuzetno štetan po zdravlje, a Agencija za zaštitu životne sredine Evropske unije zagađen vazduh dovodi i u vezu sa smrću – navode da od osam smrtnih slučajeva u Evropi jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine.

Pulmolog, dr Tatjana Pejčić potvrđuje da konstantna izloženost i hronično trajanje zagađenja može da izazove određene bolesti.

„Ne baš da ih direktno izazove, odnosno da se bolest javi baš zbog zagađenja, ali zagađenje i postojanje već pristunih bolesti i te kako može da pogorša njihovo stanje, jer doprinosi produbljivanju tih bolesti, iritaciji, smetanju, pogoršanju kada su pacijenti konstatno izloženi zagađenju,“, kaže ona i dodaje da određeni geografski položaj nekog grada, kao što je Niš, znatno utiče na zagađenje.

dr Tatjana Pejčić

„Mi smo u jednoj kotlini gde nema dovoljno vetra da izduva taj smog i te štetne čestice i ljudi su „zarobljeni“ u tom okruženju. Oni koji su osetljiviji i imaju astmu ili hronično – opstruktivnu bolest pluća su svakako prvi pacijenti kojima to smeta“.

Kao najštetnije gasove u atmosferi izdvaja azot monoksid, azot dioksid, i sagorevanje fosilnih goriva za koje je dokazano da su kancerogena. Prema njenim rečima, u reakciji sa disajnim putevima ovi gasovi prave određena jedinjenja koja mogu da povećavaju i neke normalne reaktivne reakcije u disajnim putevima, pa stalno trajanje i iritacija toga vremenom može da dovede do pogoršanja već početih bolesti ili da delom utiču na stvaranje tih bolesti.

“Ako vi zamislite da su naša pluća jedan portal između nesterilne sredine koja se nalazi oko nas, i disajne puteve, tačnije pluća gde je već sterilna sredina, sva ta struktura između je napravljena tako da proba da amortizuje te događaje, da filtriranjem, zadržavanjem čestica refleksom kašlja ili kijanja mi to izbacimo iz disajnih puteva. Ali, kad su čestice dovoljno male i kada ih je u velikom broju i kada to traje, traje, dakle hronično izlaganje, to je ono što jako šteti ljudima.

Doktorica Tatjana Pejčić kaže da je problem mnogo dublji od same teme zagađenje vazduha.

„Ono što je problem naše zemlje je što mi još nekako ne mislimo dovoljno, ili nemamo sredstava da se maksimalno spreči ili smanji mogućnost zagađenja. Tu pre svega mislim na pojavu tih čistih tehnologija gde bilo koja farbika ili proizvodnja ima adekvatne filtere koje bi smanjili zagađenje. U našoj sredini se preterano koristi ugalj i druge materije koje se koriste za grejanje, to jako šteti zdravlju. Takođe, korišćenje fosilnih goriva za ogrev“, kaže dr Pejčić i dodaje da je upravo smanjenje zagađenja razlog zašto je zapad davno zabranio dizel goriva koja su se poslednjih decenija vozila kod nas.

Ljudski faktor je najvažniji, smatra ona i podseća na situaciju sa poplavama kada najviše stradaju sela i njive kod malih i bujičnih reka koje su često zatrpane đubretom, kesama, flašama i slično.

„U stvari, to je jedan začarani krug, jer kako mi koristimo hranu? - sve to ulazi u zemljište na ovaj ili onaj način, pa i to zemljište, naša hrana, biljke, prerađevine, odatle crpu i onda mi unosimo svo to zagađenje u mikro dozama i sve to zajedno doprinosi lošijem zdravlju. To su sve teme koje ne može pojedinac da reši, koje moraju sistemski da se rešavaju, ali rešenje mora da se nađe. Sve je to deo priče o zagađenju“, kaže doktorica.

Pulmolog objašnjava da su osim pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, karcinomom pluća, bolešću gornjih disajnih puteva, rinitisom, sinuzitisom posebno ugroženi stariji ljudi, ali i deca do pete godine života. Isto tako navodi i kardiovaskularne bolesnike koji mogu imati pogoršanja tegoba u periodu preteranog smoga i slično.

Zimski meseci su, kaže ona, udarno vreme kada ima najviše pacijenata, čak duplo više u odnosu na leto. Za nošenje maski zbog zagađenog vazduha dr Tatjana Pejčić kaže: „One maske, zovu ih biološke maske, one koje mogu da spreče prodor čestica veličine ispod 5 mikrona, su efikasne. U stvari, glavna pomoć što se tiče zagađenog vazduha osim te čiste tehnologije je zelenilo. Što više zelenila svuda u okruženju, zelenilo prvo stvara kiseonik, apsorbuje ugljen-dioksid, apsorbuje te štetne materije, tako da je to jedna od mera koje treba primenjivati više nego do sada.

Piše: Jelena Đukić Pejić

Tekst je deo projekta "Ekološki koraci" koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i informisanje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2020 godini.