Jedna baka živi sama na planini na krajnjem jugoistoku Srbije, u selu koje broji 60 kuća, od kojih je većina napuštenih. Ona nije puno stara po godinama, ali je veoma bolesna. Ima dve ćerke koje je nisu posetile godinama iako ne žive previše daleko, u gradovima centralne Srbije. Kada je zbog infarkta bila u bolnici, ni tada je nisu obišle. Sa 8.000 dinara penzije, željna je svega, a više se plaši života, nego smrti.

„Zaboravile su me, ne dolaze. Ali nek su žive i zdrave. Kad sam imala infarkt i bila u pirotskoj bolnici, ostala sam duže jer po mene nije imao ko da dođe, nisu hteli da me puste“, kroz suze govori. „A bili su tako dobri prema meni, sestre su mi kupile pidžamu i veš. Pružila sam im šaku oraha, to je sve što sam mogla da im dam, nisu hteli da uzmu“, drhtavim glasom govori dok varjačom meša kupus bez ijednog začina.

Inače jede samo pasulj i krompir, jer samo to raste u njenoj bašti. Pasulj sa slaninom nije jela godinama, kaže, i to jedino želi, osim potrebnih lekova koji joj nedostaju. Ova baka nije jedistveni slučaj. Puno je starih usamljenih domaćinstava u kojima žive bolesni i zaboravljeni, a jedini ko ikada obilazi domaćinstva na krajnjem jugoistoku Pirotskog okruga je Karolina Stamenković iz Udruženja „Lužničke rukotvorine“.

Razgovara sa njima i donosi im hranu. U kući naše sagovornice slika nazive lekova na praznim kutijama kako bi joj donela sledeći put, i ponovo joj ostavlja broj telefona da je pozove ukoliko joj nešto zatreba.

Kroz projekte Udruženja, Karolina je do 2019. godine jednom godišnje imala projekte geronto domaćina koji upravo služe da pomažu starijima po selima koja pripadaju opštini Babušnica, ukupno 52 sela. Problem je, međutim, zimi kada nema projekata, pa Karolina to radi o svom trošku. Godinama je pokušavala da napravi bolju saradnju sa lokalnom samoupravom i sa Domom zdravlja.

Karolina Stamenković

„Imali smo u planu da sa Domom zdravlja sklopimo jedan ugovor o saradnji da kad njima odgovara, jedan doktor krene sa nama na teren. To bi puno značilo tim ljudima koji žive u tim zabačenim selima“, kaže ona ukazujući na projekat odranije kada su sa sobom u obilazak starih vodili doktore. Međutim, to su bili lekari sa evidencije za nezaposlene angažovani na projektu Udruženja, koji nisu mogli da prepišu potrebne lekove, već samo da obave osnovne preglede i razgovaraju sa ovim starim pacijentima.

Zdravstveno zanemarivanje starih nije retkost i mnogo je onih o kojima rođena deca ne brinu. Da nije geronto domaćica, mnogima ne bi imao ko lek da donese. Za razliku od zabačenih planinskih sela, o starima u Nišu brinu i ekipe kućne nege iz Doma zdravlja. I ova vrsta i drugi vidovi zlostavljanja kod njihovih korisnika su retka, kaže dr Bratislava Šarac, načelnica Službe za kućno lečenje, medicinsku negu i palijativno zbrinjavanje.

dr Bratislava Šarac

„Prijavu pacijenata vrši porodica što znači da je u startu porodica zainteresovana za medicinsko lečenje pacijenta, da vodi brigu. Procentualno možda više od 50 odsto potencira malo više nego što treba brigu o članu i porodica je sastavni deo tima, paralelno učestvuju sa nama u nezi pacijenta, njegovom lečenju i brizi, pa mi i nemamo veliki procenat pacijenata koji su zanemarivani ili gde se vrši psihičko, fizičko i svako drugo nasilje“ -kaže Šarac.

Osim zdravstvenih radnika u timu imaju i sociologa koji ima obavezu da po prijemu svakog pacijenta obiđe, vidi uslove u kojima pacijent živi, sa kim živi. Zvezdana Ognjanović Panić objašnjava da ona kao ona i njene kolege i kroz razgovor ali i neverbalnom komunikacijom proveravaju psiho-fizičko stanje pacijenta. Takođe, pružaju podršku celoj porodici koja često ima izazovne situacije.

Zvezdana Ognjanović Panić

„Naši pacijenti su ljudi koji leže i koji se psihički menjaju, dođe i do rasprava u porodici. Mi smo tu da kada se pojavi tenzija da smirimo razgovorom pričom i ponudimo pomoć i naše gerontodomaćice mnogo olakšavaju članovima porodice koji su zaposleni i ne mogu stalno da brinu o svojim starijima“, zaključuje Ognjanović Panićeva.

I u Centru za socijalni rad u Nišu ističu zdravstveno zanemarivanje kao svojevrsni vid nasilja u kome stari i bolesni zavise od mlađih članova porodice. Milan Milenović, rukovodilac internog tima za zaštitu mentalnog zdravlja u porodici ističe da nasilje nad starima čine njihova deca, što je osnovna razlika od partnerskog nasilja.

Milan Milenović

„Veći broj bolesti sa godinama i često se evidentira da tu izostaje adekvatna medicinska podrška starima, uskraćivanje lekova, medicinske pomoći, tako da to jedno zdravstveno zanemarivanje kao vid nasilja nad nad starima je specifičnost ove uzrasne kategorije. Upravo od te zavisnoti od drugih vrlo često može biti i uzrok i koren nasilnih odnosa, jer upućenost starih osoba na mlađe članove porodice ograničava mogućnost da sebi pomognu, njihova zavisnost od drugih članova porodice je jedan od razloga zbog kojih ono ili ne prijavljuju ili odlučuju da ostaju u određenim porodičnim sistemima upravo iz razloga te zavisnosti“, kaže za MIC Milenović. Sudeći po podacima lekara, kao i Centra za socijalni rad, zdravstveno zanemarivanje starih nije toliko vidljivo u odnosu na druge vidove nasilja nad starima.

Milan Milenović kaže da je prema statistici broj žena među starijom populacijom veći, ali i broj žrtava ženskog pola. Slična je statistika i Udruženja „Lužničke rukotvorine“. U 52 sela opštine Babušnica živi 300 starih od 65 godina i više, i to su većinom samačka domaćinstva - 80% ženska, a 20% muška samačka domaćinstva. Karolina Stamenković zaključuje da su stari prepušteni sami sebi. To je posebno izraženo u zimskim mesecima kada su zbog snega i poplava sela i fizički odsečena od ostatka sveta. Udruženje ipak ne odustaje od starih i redovno ih posećuje, a zahvaljujući novim projektima, sada im nosi pakete sa kućnim potrebštinama.

Autori: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić