Od početka rata u Ukrajini, u zemljama Evrope sve se odvija otežano, pod novim uslovima i novim cenama. Otežani su uvoz, izvoz, i transport, i povećane su cene gasa i sirovina. Cene goriva u Srbiji su zamrznute kao i cene osnovnih životnih namirnica, a izvoz pšenice, kukuruza, brašna i suncokretovog ulja su zabranjene do daljnjeg.

Pojedinim sirovinama poput gvožđa i veštačkog đubriva za poljoprivredu preti nestašica pa su u kratkom roku cene skočile. Mada Srbija najviše izvozi i uvozi iz EU, veštaško đubrivo neophodno za proizvodnju žitarica uvozi upravo iz Rusije.

U okolini Leskovca, poznatoj po proizvodnji paprike, sada veštačko đubrivo zovu suvim zlatom jer za istu cenu može da se kupi 50 kg đubriva i ar zemlje u tom kraju. Stevica Marković poljoprivrednik iz Brestovca, na svom malom poljoprivrednom gazdinstvu svake godine proizvede 12 tona paprike i prodaje leskovački ajvar sa zaštićenim geografskim poreklom. Sada brine za opstanak zbog uslova koje diktira tržište i rat u Ukrajini.

Stevica Marković

„Za sada ima veštačkog đubriva, ali veliki je problem finansija. Bar ovde na jugu gde su usitnjena gazdinstva, gde su poljoprivrednici uglavnom slabije kupovne moći. Cena đubriva je skočila, bogami za 10% za 10 dana”, kaže Stevica.

Uz veštačko đubrivo, poskupeo je sav repro materijal. Zato zabranu izvoza pšenice, kukuruza, brašna i ulja Stevica vidi kao netržišnu meru veoma lošu za poljoprivrednike.

„Sad u ovoj situaciji kad naš seljak može nešto da zaradi, njemu se zabranjuje izvoz te žitarice. Robne rezerve postoje da se žitarice čuvaju i robne rezerve štite interese Republike Srbije, a tržište određuje cenu i ako postoji tržište, zašto to ne prodavati?”, pita se on.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da strateške sirovine koje Srbija uvozi iz Rusije omogućava Rusiji da upravlja tržištima hrane i energenata.

“Neposredna posledica ovakve situacije jeste potpuno razbijeno svetsko tržište hrane, kao i energetska kriza koja nije samo rezultirala enormnim rastom cena energenata, već i činjenicom da je dovedena u pitanje i raspoloživost ovih energenata”, kaže Galetin.

Dodaje da je ovakva situacija dovela srpske poljoprivrednike u problem kvaliteta setve. “Sad je već sasvim janso da će agrotehnika biti redukovana, što će bez sumnje efektuirati manjim prinosima”.

Zbog nemogućnosti da zarade sada kada je cena na tržištu porasla, poljoprivrednici iz Vojvodine tražili su od Vlade i predsednika Srbije, između ostalog, da se ukine zabrana izvoza pšenice, kukuruza, brašna i suncokretovog ulja. Pitali smo predsednika Srbije šta će uraditi po tom pitanju.

“Kukuruz nam je sve traženiji, i iz regiona i iz sveta. Mi smo to uradili”, misleći na zabranu izvoza, “da bi sačuvali za naše građane i da bi sačuvali za region. Prve zvanične zahteve koje smo dobili, sada ih tretiramo i o njima razgovaramo, i u najkraćem mogućem roku dozvolićemo izvoz pšenice, to će biti za vrlo kratko vreme, jer nemamo problem sa tom robom. Ono što hoćemo da zadržimo, mi ćemo da otkupimo po tržišnoj ceni, a pustićemo izvoz kontrolisano da nikada ni jednog sekunda ne ugrozimo potrebe domaćeg stanovništva”, rekao je Aleksandar Vučić tokom posete Vranju. Na pitanje da li će hrana poskupeti, nije odgovorio.

Neizvesnost za sve grane privrede, ali i za brojne radnike pojedinih fabrika. Fabrika Leoni već je objavila da je deo zaposlenih u Nišu na odsustvu u trajanju od dve nedelje. Dok srpski mediji pišu da to nema veze sa ukrajinskom krizom, došli smo do odgovora Michelin grupe koja u Pirotu u fabrici Tigar Tajers proizvodi automobilske gume. Oni su takođe smanjili proizvodnju.

“Zbog trenutne krize, kao i mnogi industrijski igrači u Evropi, grupacija Michelin se takođe suočava sa velikim logističkim i transportnim problemima u snabdevanju svojih pogona i isporuke kupcima. Da bi optimizovala operacije i prilagodila upravljanje tokovima, Grupa je napravila odluku da zaustavi proizvodnju u nekim od svojih evropskih pogona na nekoliko dana u narednim nedeljama. Svaka lokacija će odrediti određeno trajanje i implementaciju. Ovo važi i za Tigar Tajers”, navodi se u odgovoru. U ovoj svetskoj kompaniji se nadaju da to neće uticati na kupce.

Ostaje međutim, neizvesno da li će uticati na radnike. Šta nas još očekuje zbog ukrajinske krize, Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da bi problem mogao nastati ako Bugarska zaista zaustavi tranzit ruskog gasa kroz gasovod Balkanski tok na svojoj teritoriji i tako prekine sa isporukama za Srbiju i Mađarsku. Ipak, veruje da se to neće desiti.

“Time bi ova zemlja i sebe ostavila bez tog energenta. Da podsetim, energetski ekspert Centra za proučavanje demokratije u Bugarskoj Martin Vladimirov rekao je (pre dva dana) za Bugarski radio (BNR) da Bugarska ima pravo da obustavi tranzit ruskog prirodnog gasa ako ne primi naplatu po ugovoru u dolarima”, podseća Putniković. Zvanične najave prekida tranzita nema, kaže ona  i dodaje da treba imati u vidu da Bugarska Gaspromu gas plaća u dolarima, pa postoji mogućnost “prebijanja” tih plaćanja.

Kako zemlje EU za sada nisu obustavile kupovinu ruskog gasa, a tranzit ovog energenta se obavlja groz sve gasovode iz Rusije ka Evropi još uvek nema opasnosti da Srbija ostane bez ovog energenta, smatra urednica Eneregije Balkana. Takođe, kaže ona, Srbija do kraja maja može da računa na ugovorene isporuke gasa prema dugoročnom ugovoru sa Gaspromom.

“U međuvremenu se nabavljaju i dodatne količine i puni se podzemno skladište Banatski dvor. Očekujem da će novim ugovorom biti predviđene isporuke veće količine gasa iz Rusije jer potrošnja u Srbiji raste. Pitanje je, naravno, cene po kojoj će taj ugovor biti sklopljen. Sve će zavisiti od formule po kojoj će cena biti računata, kao i od cene gasa na evropskim gasnim berzama. Dobra stvar je što ovih dana cene gasa na evropskim berzama padaju, kao i cene sirove nafte”, zaključuje Jelica Putniković.  

Autor Jelena Đukić Pejić