Nikad više medija u Srbiji, a informacije od društvenog značaja građani dobijaju tek od malog broja njih. Medijski stručnjaci smatraju da čitanost i gledanost ne zavisi od velikog broja izvora informisanja, već isključivo od kvaliteta medijskog sadržaja. S druge strane, projektno finansiranje nije usko povezano sa kvalitetom, pa novac građana češće dobijaju i “anonimni” mediji i oni koji su uz vlast, kaže za MIC glavna i odgovorna urednica JUG Press-a, Ljiljana Stojanović. 

Prema poslednjim dostupnim podacima sa sajta onlinemediji.rs u Srbiji ima čak 1.369 online medija, a polovina od toga su lokalni i regionalni mediji. Prema ovim podacima ima 286 lokalnih online medija, a regionalnih 364. Među njima su i mediji civilnog sektora, 20 lokalnih i samo 16 regionalnih. Sve njih muči isti problem, a to je održivost i finansiranje. 

Kvalitet medijskog sadržaja je prioritet?

Projektno finansiranje koje je Zakonom o javnom informisanju uvedeno 2015. godine da sufinansira projekte od velikog značaja za društvo, napravilo je još veću zbrku. Broj medija je od tada naglo porastao, a novac građana za sufinansiranje medija ne deli se onako kako je planirano, tvrde sagovornici MICa, Ljijana Stojanović i Radoman Irić. Oni godinama prate podelu novca lokalnim medijima.

Prema njihovim rečima, projektno finansiranje trebalo je da omogući da novac građana bude podeljen u odnosu na kvalitet, ali i na broj stanovnika neke opštine, međutim, kažu oni, to nije tako. Posebno što na podelu novca utiču različiti razlozi, a najčešće politika.

Baza podataka o javnim konkursima u 2019 godini (izvor BIRN)

U prilog ovoj tezi govori činjenica da novinari koji odluče da govore o temama koje ne odgovaraju lokalnoj vlasti, ostanu “ispod crte” na konkursima, ili dobiju cifre od kojih ne mogu realizovati nijedan projekat.

“Lokalni mediji imaju najozbiljnije probleme kako da opstanu. Naročito ako nisu pod aposlutnom kontrolom, uticajem i u ljubavi sa lokalnim vlastima. Onda je taj problem još veći što i pokazuje činjenica da vi u Srbiji imate sve manje lokalnih medija, koji na profesionalan i nezavistan način rade ovaj posao. Ako niste takvi, vi nećete dobijati onda novac na lokalnim konkursima i onda je prosto vrlo upitno kako možete da opstanete”, ističe urednica portala Jug press.

Oglašivači odlaze, tužbe stižu

Dodaje, da im opstanak ne ugrožavaju samo na ovaj način. Napuštanje oglašivača ili nemogućnost iznajmljivanja prostora samo su neki od primera koje navodi.

“Mi smo imali primer da gradske strukture nisu htele da nam iznajme prostor koji bismo platili, a gde smo hteli da organizujemo neke debate u okviru jednog programa. Mi smo razgovore obavljali u jednoj kafani, gde je čovek dobio ozbiljne pretnje da povede računa i da nam to više ne dozvoljava, jer bi mogla da mu dođe inspekcija”.

Osim što ne mogu da iznajme prostor, izgleda međutim, da mediji ne smeju ni da izveštavaju o aktivnostima opozicije. Tako je JUG pressu nakon izveštavanja sa press-konferencije Narodne stranke stigla tužba od beogradske kompanije „Milenijum tim" kojom zahteva odštetu od 200.000 evra.  Ljiljana Stojanović dodaje da ni te tužbe ne idu svima, već samo nekima – “nisu svi mediji koji su bili na konferenciji sada na sudu”.

Profesionalizam i sloboda ne idu skupa

Koliko je nezavisnih medija u Srbiji, Stojanovićeva ipak savetuje reč “profesionalnih”. Kaže, to je važno jer, u idealnom društvu profesionalci smeju da pišu bez obzira na to ko im obezbeđuje platu.

Ljiljana Stojanović

Nezavisnost i sloboda medija svake godine je tema istraživanja Asocijacije lokalnih medija Lokal Press. Rezultati istraživanja iz 2019. godine pokazuju da je znatno povećan broj urednika i novinara koji smatraju da medijske slobode nema. 

Na skali od 1 do 10, sloboda u izveštavanju ocenjena je trojkom među urednicima i novinarima lokalnih medija u Srbiji. Svaki treći ispitanik ocenio je stanje medijskih sloboda ocenom 2, a svaki peti ocenom 1. 

Radoman Irić: Projektno finansiranje u Srbiji je izopačeno

Novinar Radoman Irić zato sumnja u nadu za medije u Srbiji, posebno sa ovakvim projektnim finansiranjem.

“Nažalost, projektno finansiranje je lepo zamišljeno, lepo skrojeno, ali je skrojeno za neko davno buduće vreme. Ovako danas je izopačeno i doživelo je, rekao bih, fijasko, pa se utoliko pre očekuju neka kvalitetnija rešenja koja javnosti treba da prezentira ova medijska, ova strategija, koju tako željno svi očekujemo “, kaže Irić.

Kako medije u Srbiji prati od početka nema dilemu da je projektno finansiranje odlična ideja za idealna demokratska društva.

“Ima li nade? Teško je reći ima li nade. U Srbiji ovakvoj, kakva je danas, skoro da nema nade. U zemljama sa izgrađenim demokratskim institucijama naravno da je to moguće i to je izvodljivo i to funkcioniše. U Srbiji ne može i jednostavno iluzorno je očekivati da će projektno finansiranje ovakvo kakvo je danas, da će ikada zaživeti. Što se toga tiče toliko” – ističe sagovornik.

Lobiranje uobičajeno

Objašnjava da je kod konkursa i podele para jak uticaj imaju i lobisti i da se lobira kod svih -  kod državnih institucija, međunarodnih donatora pa i kod ambasada. 

“Naravno da će neko reći pa kako to? Jeste, tačno - kako to?! Ali, kod državnih institucija danas jedan portal koji iole miriše više ili liči na nezavisni medij, nema šanse da priđe novcu, a kod međunarodnih donatora će doći na red ako neko iz vlasti signalizira da taj i taj može i treba da dobije novac. Dešavaju se zapravo i čudne stvari da pojedinci dobijaju rekao bih nemoguće svote” - zaključuje Irić.

Prema podacima sa sajta onlinemediji.rs, među podeljenim novcem kroz projektno finansiranje najviše je dobilo 529 lokalnih online medija koji su registrovani kao DOO, više od milijardu i trista miliona dinara. Njih je i najviše u online svetu. Međutim, broj medija čiji su osnivači Udruženja građana je neznatno manji, 480 ukupno, ali novac koji su dobili kroz projektno finansiranje je nesrazmerno mali - tek nešto više od 350 miliona dinara. Zato sagovornici MICa, Ljiljana Stojanović i Radoman Irić smatraju da je ovakav način finansiranja izgubio svaki smisao, i nadaju se da će se to u budućnosti promeniti.

Tekst: Milica Milojević Kostić i Isidora Terzić

Video i multimedija: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević

“Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“