Lazar Savić je u ličnoj karti muškarac. On sebe, međutim, ne doživljava kao muškarca, niti kao ženu. Za sebe kaže da je nebinarna osoba, a u zakonima Srbije taj termin rodnog identiteta ne postoji. Nije to jedini vid diskriminacije koji Lazar i druge LGBTQ osobe doživljavaju na svakodnevnom nivou, kako od države, tako i od društva.

Lazar Savić

Ovaj student treće godine medicine već godinama živi u Beogradu za koji kaže da je znatno senzibilisaniji za različitosti u odnosu na njegov rodni Čačak. Tamo je baš ovog oktobra u istom danu doživeo dva napada. Prvo ga je grupica mladića u lokalnom kafiću zasipala uvredama i gađala flašom piva, a onda mu je u redu za brzu hranu drugi momak sasuo novi niz uvreda, i nakog toga ga pljunuo.

Neprihvaćen od strane porodice

Nije lako boriti se sa time, priča nam Lazar koji je dugo potiskivao svoj rodni i seksualni identitet. Neprihvaćen od porodice i mnogih prijatelja, zbog svoje seksualne orijentacije ne govori sa bratom, baka ga se odrekla, majga ga osuđuje, a jedino razumevanje dobio je od oca, nekadašnjeg učesnika rata na Kosovu.

Zato se okrenuo stvarima koje voli – medicini, pisanju poezije, aktivizmu u nekoliko organizacija koje se bave ljudskim pravima LGBTQ osoba i dreg umetnosti. Njegov intervju za MIC pogledajte u narednom videu.

Lazar je celom svetu rekao da je panseksualna osoba baš pred EuroPrajd koji se ove godine održavao u Beogradu.

Iako se lokacija održavanja svakog EuroPrajda ugovara godinama unapred, ovog leta je ta evropska manifestacija do poslednjeg trenutka bila pod znakom pitanja. O njoj su svakodnevno u medijima govorili predsednik države, predsednica Vlade, članovi Vlade, predstavnici SPC, narodni poslanici, desničari, levičari, politički i drugi analitičari, evropski političari, ambasadori i druge diplomate.

         EuroPride 2022

Od policije su svakodnevno stizala zabrane okupljanja, a od Ustavnog suda odluke da su zabrane okupljanja neustavne.

Politička zbrka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dve nedelje pred održavanje ove manifestacije rekao da je ona otkazana zbog problema sa Kosovom, ekonomskom situacijom i nepostojanjem bezbednosnih uslova.

„Neće biti promene te odluke, može da me zove i Džozef Bajden“, tvrdio je tada pred medijima Vučić. Premijerka Ana Brnabić je u nedelji Prajda izjavila da trpi duplu diskriminaciju: „Ja sam jedina osoba u ovoj zemlji koju diskriminiše LGBT zajednica, ali koja je diskriminisana jer je iz LGBT zajednice“. A političari desnice najavljivali su porodične litije uz podršku SPC kao kontra paradu.

Umesto Bajdena, državni sekretar SAD Entoni Blinken na tviteru je pozvao srpske vlasti da omoguće održavanje EuroPrajda. To je uradilo i 145 evropskih poslanika, predstavnika evropskih institucija, a pisma slične sadržine su stigla i iz više od 20 ambasada u Srbiji. Poverenik nemačke vlade za LGBTQ zajednicu izjavio je tada da je odluka srpske Vlade udarac posred lica evropske LGBTQ zajednice, i da time Vlada u Beogradu stoji na putu sopstvenoj budućnosti. Zatim je rekao da će učestvovati na EvroPrajdu, a to su uradili i drugi evropski izaslanici. Očekivalo se i 20.000 najavljenih turista.

Brojne manifestacije zamaskirale pitanje ljudskih prava

Crkvena zvona iz najavljenih porodičnih litija i Prajd skraćenom rutom sa znatno manjim brojem pristunih od očekivanog. U Beogradu se tog dana dešavalo još puno manifestacija, a među njima promocija novih oficira Vojske Srbije i promocija bolida Formule 1. Sve to skupa uticalo je da LGBTQ zajednica ne bude dovoljno vidljiva, što je bio najvažniji cilj, kao i da učesnici ne budu zadovoljni postignutim rezultatima.

Tina Piskulidis, dugogodišnja aktivistkinja kaže da u takvoj atmosferi nakon svega nije želela da bude deo tog skupa, ali da je otišla zbog lične odgovornosti, kao i zbog činjenice da „drugu šetnju nema“.

Tina Piskulidis

„Sam Prajd i šetnja od 300 metara kroz park uz pratnju policije dok vam apokaliprično zvone zvona...“, i danas se čudi celokupnoj situaciji, i nastavlja: „Ni na jednom Prajdu nemate slobodnu šetnju, ali taj privid je sada bio narušen u potpunosti. Kao i u mnogim drugim koracima idemo korak napred, tri pozadi i vi vidite da sve što je rađeno godinama zavisi od političke volje“.

Pogađa je to što se u medijima uporno čula poruka da se zabranjuje šetnja zbog dve suprostavljene grupe. To je, kaže, potpuna nebuloza.

„Tu postoji jedna grupa koja hoće da bije drugu, to nije sukob, nego čista agresija i fašizam. Uopšte se nije išlo u pravcu da je to osnovno ljudsko pravo i da grupa koja pored Roma spada u najdiskriminisaniju grupu u Srbiji osvoji još neka prava“, kaže Tina.

EuroPride 2022

„Mi smo patrijarhalna zemlja, insistira se na rodnim ulogama, to je jačalo i tokom prethodnih ratova. Vi niste Srbin ako ste peder, ne možete da budete ni vernik ako ste peder, isključuju vas iz različitih podzajednica ali sve je ok dok plaćate porez“, dodaje ona.

Šta još Tina Piskulidis kaže o diskriminaciji, predrasudama i ličnim iskustvima kao pripadnice LGBT populacije, pogledajte u  narednom video intervjuu.

Dela umesto podrške

Goran Miletić, koordinator EuroPrajda u samoj šetnji 17. septembra izjavio je da sva ta podrška koju su dobijali sa strane, njima kao organizatorima ne znači mnogo.

Goran Miletić

„Glavni problem je što nama te reči više ne znače ništa, nama su potrebna dela. Želimo da država što pre usvoji zakon o istopolnim zajendicama, rodnom identitetu i mnogo toga drugog. Želimo da se ovakva stvar sa zabranom Prajda više nikad ne desi, da čak ne bude ni tema u javnom diskursu i da ni mediji ne daju toliko prostora ovim ljudima koji se zalažu za kršenje ljudskih prava građana Srbije. To su naša osnovna ljudska prava. Mi se nikada nismo zalagali za okupljanja drugih ljudi u Srbiji, pa zato želimo da se niko ne meša u naše okupljanje“, kaže Miletić ipak ponosan na činjenicu da je mala grupa ljudi uspela da organizuje prvi EuroPrajd u ovom delu Balkana.

Ističe da su ove godine naučili važnu lekciju, a to je da, jednom stečena prava nisu nikad zagarantovana, već da uvek mogu da se vrate unazad, aludirajući na brojne Prajdove do sada održane u Beogradu.

Zakoni na čekanju

O zakonu o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu, predstavnici vlasti uopšte i ne govore, ali ne govore ni o poglavljima, ni klasterima koje je Srbija u obavezi da otvori u procesu pristupanja Evropskoj Uniji.

Srbija je 2016. godine  usvojila poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna prava) koje podrazumeva da zemlje u procesu pristupanja EU moraju da obezbede ravnopravnost i bezbednost na radu bez diskriminacije. Osim revidiranog Akcionog plana za ovo poglavlje i formiranja pojedinih tela i timova, dalje se nije mnogo odmaklo. To stoji u izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Položaj i prava LGBT osoba obuhvata i klaster iz poglavlja 19 o Socijalnoj politici i zapošljavanju, ali to poglavlje još uvek nije otvoreno.

Upravo o nemogućnosti zapošljavanja govorio nam je i Lazar Savić sa početka priče. On kaže da poznaje puno gej muškaraca ili transrodnih osoba koje žive u siromaštvu i ne mogu da nađu posao zbog toga što izgledaju drugačije.

Poverenik kao zaštita

Iako poglavlje 19 nije otvoreno, ovim pitanjem se bavi Zakon o zabrani diskriminacije i Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Samostala savetnica iz službe Poverenika, Ivana Filipov za MIC kaže da osoba koja je disriminisana na poslu može da se obrati pritužbom Povereniku, i da kao nezavistan organ Poverenik može utvrditi diskriminaciju i dati preporuke poslodavcu.

„Poverenik nema mogućnost kažnjavanja, tu se njegova nadležnost završava. Može obavestiti javnost da li je poslodavac postupio po preporuci i uklonio posledice ili ne, a ukoliko lice koje je pretrpelo diskriminaciju želi viši stepen zaštite, može se da pokrene tužbu pred sudom. U tom slučaju bi mišljenje Poverenika bio dodatni argument kao sredstvo u sudskom postupku“, kaže Ivana Filipov.

Na sajtu Poverenika puno je pritužbi na diskriminaciju LGBT osoba, a jedna od žalbi odnosi se i na gostovanje Vojislava Šešelja na jednoj televiziji na nacionalnom frekvencijom. Nakon uvrede na račun LGBT zajednice, Šešelju je naloženo da se javno izvini LGBT osobama, ali to se nikada nije desilo.

Ipak, ima pomaka na osnaživanju LGBT osoba na tržištu rada, pa je trenutno u Srbiji aktuelan projekat koji se upravo tako zove, podržan od strane Britanske ambasade u Srbiji. Projekat ima dve komponente, kaže Aleksandar Mihajlović, jedan od koordinatora na projektu. „Prva je vezana za edukaciju o tome šta je diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja i na koj način LGBT osobe mogu biti diskriminisane, a u drugom delu projekta bavimo se primerima dobre prakse koju sprovode kompanije u našoj zemlji u cilju promovisanja inkluzivnosti radnog okruženja“.

Mediji i demokratija

I u medijima su napravljeni sitni koraci na bolje, smatraju naši sagovornici, ali ipak nedovoljno.

„Pojavljivanje u medijima jeste bitno, ali ne onako kako se na primer radilo pre ovog Prajda, gde je upravo stvarana ta loša atmosfera. Desničar koji smatra da vi ne treba da postojite i ja treba da sedimo u istom studiju i da se pravimo da smo jednaki. To nije dobro“, kaže Tina Piskulidis.

Tina Piskulidis

Ni ostali mali koraci Srbije u oblasti prava LGBT zajednice nisu dovoljni, mišljenje je i EU u gore pomenutom izveštaju Vlade Srbije.

S druge strane, LGBT zajednica u Srbiji podseća i na druge vrste diskriminacije i nemogućnosti ostvarivanja prava. Pitaju se šta je sa diskriminacijom starijih osoba koji su pripadnici LGBT, šta je sa onima koji umesto kao portneri zvanično žive kao cimeri, šta je sa zajedničkim ulaganjima ili nasleđivanjem, i brojnim drugim vrstama diskriminacije.

Tekst i video: Jelena Đukić Pejić

Foto i video: Saša Đorđević

“Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“