Zadrugarstvo je najbolja ideja koja se desila Kragujevcu

novembar 29 2023

Od starih paklica cigareta, oni prave novi papir za slikanje. MIC vam donosi priču o Zadrugarstvu iz Kragujevca, mladom preduzeću koje posluje po principu socijalnih preduzeća.

U malenoj prostoriji vredno rade trojica momaka. Ićko, Draganče i Džoni od starih paklica cigareta prave papir za stvaranje umetničkih dela, pa umesto u smeću, na stotine iskorišćenih paklica cigareta dnevno prođe kroz ruke ovih inovativnih Kragujevčana.

Zajedničko im je to što svi imaju preko 30 godina, i to što im je  upravo preduzeće „Zadrugarstvo“  prva šansa da budu korisni sebi, svojoj porodici i zajednici.

Ova trojica momaka danas imaju svoje radno mesto, obaveze, kolektiv i nove prijatelje. Ono što je njima najvažnije je što su produktivni, srećni i korisni. 

„Lepo mi je ovde, dođem, popijem kafu, odvajamo paklice, peglamo, čistimo, prerađujemo. Onda sve usisamo i u tri idemo kući. Kod kuće bih se samo dosađivao, kaže Nikola Radovanović, među prijateljima poznat kao Džoni.

zadrugarstvo kragujevac 1

Nikola Radovanović

Zadrugarstvo je u Kragujevcu osnovano pre dve godine sa idejom da se kreira sigurno radno mesto za osobe preko 30 godina sa psihosocijalnim smetnjama u razvoju. Kada su kretali sa ovom idejom, ugledali su se na neke evropske zemlje, gde odrasli ljudi, poput njihovih radnika, imaju kvalitetnije odrastanje koje ih spremi za samostalan život.

U Srbiji je to još uvek drugačije. Malo je mesta gde osobe sa psihosocijalnim invaliditetom mogu da budu samostalni ili zaposleni. Mnogo je češća slika života u roditeljskoj kući, sa neiskorišćenim slobodnim vremenom i potencijalima, a kasnije i život u nekoj od ustanova.

„Naša osnovna zamisao je bila da to ne bude vezano za medicinske koncepte dnevnog boravka i da nema nikakve veze sa radno okupacionom terapijom, već da to bude mesto, sigurno mesto  za osobe sa smetnjama u razvoju na kom će oni moći da ostvare svoje pune potencijale“, kaže Ana Vlašković, PR Zadrugarstva zadužena za fundraising i crownfounding.

U vreme kada su oni počeli sa radom po principu socijalnog preduzeća, Srbija još uvek nije imala usvojen zakon o socijalnom preduzetništvu. To ih nije omelo da pređu put od inovativne inicijative do preduzeća koje zapošljava. Novac za pokretanje posla skupili su kroz tzv. crowfounding kampanje od dobrovoljaca, a onda su njihove ideje prepoznale i neke društveno odgovorne organizacije.

zadrugarstvo kragujevac 4

Ana Vlašković

„Mislim da je Zadrugarstvo najbolja ideja koja se desila Kragujevcu u proteklih deset ili petnaest godina“, smatra Ana.

„Pomisao da je to udruženje koje je postavilo neku ravnotežu između ekonosmkih i socijalnih ciljeva, ravnoteža je uspostavljena tako što sirovina se dobija potpuno besplatno i građani su jako motivisani da donose prazne paklice cigareta, a socijalna vrednost se zasniva na tome što su u čitavom procesu uključene isključivo osobe sa smetnjama u razvoju koje se trenutno nevidljive zakonu i koje nemaju način da se finansijski osamostale i privređuju“, kaže Ana Vlašković za MIC.

Ona objašnjava da paklice cigareta imaju visoku koncentraciju celuloze, zbog čega je upravo taj papir izuzetno visokog kvaliteta.

„I umetnici svakako preferiraju ručni izrađen papir u odnosu na industrijski. Proizvodna delatnost Zadrugarsva je socijalno preduzetništvo, međutim mi još uvek nismo registrovani kao socijalno preduzeće zvanično, zato što još uvek nisu tačno utvrđene beneficije koje bismo imali nakon registrovanja“, kaže nam Ana.

Dok ne budu sigurni šta im Zakon omogućava, snalaze se kao i do sada, prikupljaju novac i od brojnih kampanja, ali i od donatora. Trag fondacija, kao njihov donator, veoma je ponosna na ove mlade ljude. Kroz program „Zelene ideje“ koji se realizuje niz godina, Zadrugarstvo je osvojilo prvo mesto i na nacionalnom takmičenju u Beogradu kao najbolje preduzeće zasnovano na održivom razvoju za 2023. godinu, a nakon toga i na regionalnom takmičenju u Budvi.

Trag fondacija se već 15 godina bavi socijalnim preduzetništvom. Krenuli su sa programom podrške organizacijama koje rade sa ranjivim grupama.

„Mi prvenstveno radimo na podršci građanskom aktivizmu, podržavamo organizacije civilnog društva da deluju u lokalnim zajednicama na različite načine i rešavaju različite probleme“, kaže Ivana Marković, viša savetnica programa donacija u Trag fondaciji.

„Mi smo nekako prepoznali da tu postoji potencijal da organizacije razvijaju ekonomske delatnosti u cilju njihove veće održivosti na lokalu i prvo smo krenuli sa programom podrške organizacijama koje pružaju socijalne usluge za određene ranjive grupe, i to je tada bilo negde u liniji sa promenama zakona o socijalnim uslugama“, objašnjava Ivana Marković.

Ivana Marković Trag

Ivana Marković

Paralelno sa tim realizovali su i program Zelenih ideja koje rade sa još 6 organizacija. Kroz ovaj program pomažu organizacijama i malim preduzećima koje razvijaju ideje u oblasti zelene i cirkularne ekonomije.  

Ivana kaže da je bez zakona o socijalnom preduzetništvu bilo znatno teže, pa su same organizacije učile jedne od drugih.

„U početku se mnogo govorilo o modelu iz Italije, gde postoje jako razvijene kooperative koje su prioritizovane i podržane od strane lokalnih samouprava da pružaju neku vrstu tih usluga. Nama je bio zanimljiv model socijalnih nabavki koji kod nas još nije zaživeo, ali je ideja da se u nekom daljem  periodu razvije u Srbiji, gde se prioritizuju ti  pružaoci usluga na lokalu“, smatra više savetnica programa donacija Trag fondacije. 

Iako je zakon o socijalnom preduzetništvu donet u februaru ove godine, Ivana Marković smatra da je socijalnim preduzećima potrebna bolja multisistemska podrška, a ne samo novac.

„Oni ne mogu da dobiju kredit. Postoji samo ERSTE banka koja prepoznaje značaj socijalnog bankarstva, koja na neki način prepoznaje socijalne preduzenike, ali je jako teško dobiti kredit, jer te posmatraju kao obično preduzeće. Drugi finansijski mehanizmi ne postoje, a morali bi da postoje. Njima treba puno vremena da dođu do profita“, kaže predstavnica Trag fondacije.

zadrugarstvo kragujevac 2

Mnogo je stvari koje bi još uvek trebalo promeniti i primeniti, kako preduzeća koja posluju po modelu socijalnih preduzeća ne bi strahovala za opstanak. U Zadrugarstvu nisu čekali na sve te promene, jer kako kažu, ne bi ih još ni bilo. Oni željno čekaju bolje dane, ali i sami rade na svom razvoju i prave nove planove.

„Važan momenat u našem organizacionog timu je bilo priključenje naše psihoterapeutkinje  koja je tu da predstavlja sponu između zaposlenih u Zadrugarstvu, naših korisnika i njihovih porodica. Mislim da je važno napomenuti da Zadrugarstvo ima grafički kolektiv koji se sastoji od 6 umetnika trenutno koji doniraju svoje ilustracije, kako bismo mi te ilustracije mogli da štampano na našem papiru. Pored grafičkog papira koji prodajemo, takođe radimo i grafike, kao i bukmarkere i kalendare“, podseća Ana Vlašković, PR Zadrugarstva, inače i sama studentkinja psihologije.

Ana dodaje da je plan Zadrugarstva u naredne dve godine da pređu u veći prostor, ali i da zaposle barem još 60 odsto radnika više. Među tim radnicima žele da imaju i žene i muškarce različite starosne strukture. Već sada uveliko rade na ostvarenju svojih planova, pa osim plata za radnike, novac kojim trenutno raspolažu sakupljaju za prelazak u veći prostor.

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

Foto i video: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević

main BanerSufinansiranja

Povezani članci

  • Dobrobit lokalne zajednice je primarna stvar

    Prema bazi Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u Srbiji zvanično posluje 16 preduzeća. Ali njih ima mnogo više.

  • Zakon o socijalnom preduzetništvu u nesocijalnom društvu

    Socijalna preduzeća su važna karika svake privrede. Ali Srbiji je trebala čitava decenija da ovu granu prezetništva prepozna kroz zakon. U tome je veoma značajnu ulogu imao civilni sektor.

  • Radanska ruža, uspešan model socijalnog preduzetništva

    Na krajnjem jugu Srbije u jednoj od opština poznatoj po nezaposlenosti, u vreme najveće ekonomske krize, grupa žena rešila je da se „izdigne iz pepela“. Lebančanke iz Udruženja Žena Ruža su uz pomoć veštih ruku obezbedile svoj dinar za sebe. Tako je nastala Radanska ruža, preduzeće koje danas svoje organske proizvode izvozi i van granica Srbije.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim