Donatori su socijalnim preduzećima neophodni, ali ne smeju biti presudni

decembar 22 2023

Još u prvoj deceniji dve hiljaditih, pioniri socijalnog preduzetništva u Srbiji krenuli su sa radom. Zakon o socijalnim preduzećima došao je više od deset godina kasnije. Za to vreme ova kategorija živi na talasu donatora od projekta do projekta.

Tradicija juga iz Vranja 2009. i Radanska ruža iz Lebana 2015. godine - to su prva preduzeća koja su poslovala po principu socijalnih preduzeća na jugu Srbije i u Srbiji. Pri samom osnivanju, donatori su im kroz projekte udruženja osnivača donirali opremu za početak rada. Iako su ključna karika u socijalnoj inkluziji i smanjenju siromaštva, država ih nije porepoznavala do početka ove godine kada je nakon 10 godina rada na zakonu, on konačno donesen.

Sve te godine, na stotine zaposlenih iz teško zapošljivih kategorija širom Srbije, samohranih majki, žena sa sela i onih koji su ostali bez posla, zavisilo je baš kao i na početku, isključivo od projektnih ideja i donacija.

Radanska ruza 1

Radanska ruža

Jedan od važnijih donatora u Srbiji je EU, a kroz brojne programe i organizacije svojim donacijama pomagali su ovim preduzećima da stanu na noge. Program EU PRO Plus od samog početka bio je uključen u nastajanje ove kategorije preduzetnika i pomagao onima koji su se usudili da se upuste u socijalno preduzetništvo.

„Mi smo kroz programe podrške lokalnog i ekonomskog razvoja imali i aktivnosti koje su se ticale socijalne inklizije, odnosno podrške najranjivije marginalizovane grupe građana u društvu koje je podržala EU“, za MIC kaže Biljana Kerić, saradnica za socijalnu koheziju i rodnu ravnopravnost Programa EU PRO Plus.

„Krenuli smo od juga Srbije, gde smo pokušali da kroz te programe podrške rešimo neka nagomilana pitanja koja se tiču socijalnih pitanja, pre svega inkluzije, bilo da su lica sa invaliditetom, žene sa sela, Romi, Romkinje, teško zapošljve kategorije itd“, objašnjava ona i dodaje:

„Da bi ste vi te nagomilane socijalne probleme rešili, u stvari treba krenuti od rešavanja ekonomskih pitanja, odnosno problema koji spadaju u domen ekonomije, direktne finansijske podrške gde je socijalno preduzetništvo u stvari dobar model kroz koji spajate socijalni i ekonomski aspekt. Tako smo mi kroz te programe radili na ekonomskom osnaživanju ranjivih kategorija i davali podršku za uspostavljanje socijalnog preduzetništva“, kaže Biljana Kerić. 

Međutim, sve te novine nisu došle preko noći. Do ovih saznanja o potrebama stanovništva posebno u siromašnim ruralnim područjima Srbije, u Programu su saznali kroz saradnju sa brojnim udruženjima i lokalnim samouupravama.

Slično je i sa Trag fondacijom koja se takođe bavi socijalnim preduzetnišvom u Srbiji skoro 15 godina. Kroz podršku građanskom aktivizmu, organizacijama civilnog društva da rade u svojim lokalnim zajendicama i rešavaju različite probleme, prepoznali su potencijale organizacija da razvijaju ekonomske delatnosti.

„Sve to u cilju njihove veće održivosti na lokalu i prvo smo krenuli sa programom podrške organizacijama koje pružaju socijalne usluge za određene ranjive grupe“, kaže Ivana Marković, viša savetnica rograma donacija u Trag fondaciji.

„To je tada bilo negde u liniji sa promenama zakona o socijalnim uslugama, gde su se neke organizacije profesionalizovale u pružanju usluga i onda su se na tržištu, ne bih rekla takmičile, ali izlazile su na tržište pružaoca socijalnih usluga i ulazile u taj sistem, i na taj način sticale profit“, objašnjava ona.

Socijalnim preduzećima podrška donatora je od ključnog značaja, posebno što se ona ogledala, osim u novcu i potrebnim mašinama, i u obukama i savetima koji su im bili preko potrebni za rad u preduzetništvu.

„Nedostajale su im obuke koje bi spadale u domen preduzetništva, jer se vi sada preorjentišete iz civilnog sektora u privredni gde je sistem rada drugačiji. To je jedan aspekt, a drugi je da smo mi obično radili u manje razvojenim sredinama odnosno opštinama koje spadaju u nedovoljno razvijene. Taj finansijski momenat je bio problem jer treba sa jedne strane da plasirate te proizvode koje imate na tržištu, i ukoliko je manja ili kupovna moć ili ne postoje preduzeća sa kojima možete da ostvarite saradnju na lokalu, morate da idete dalje. To opet povećava finansijske zahteve, morate da promovišete te proizvode, da imate dodatna sredstva“, kaže Ivana.

Ali taj izlazak na tržište ogroman je korak za ovu kategoriju preduzetništva gde su saveti donatora bili neophodni.

„Kad krenu sa proizvodom na tržište, shvate da im je potrebna podrška, nisu sigurni kako da fomiraju cenu, kako da analiziraju proizvod da vide šta čini cenu. Ili podcene svoj proizvod ili stave visoku cenu pa nisu konkurentni. Dosta njih u početku svoj rad ne računa, onda ih mi vratimo i objasnimo da moraju biti plaćeni za svoj rad jer to donosi iscrpljivanje, i onda se sve raspada“, objašnjava ona i napominje da socijalnim preduzećima jako teško jer i oni moraju platiti poreze i doprinose, a profit ne smeju da imaju.

Ivana Marković Trag

Ivana Marković

Biljana Kerić priseća se situacije sa otvaranja socijalnog preduzeća Radanska ruža u čijem su osnivanju učestvovali:

„Momenat kada neko kaže da je posle 20 godina dobio sms da je dobio platu, to je nešto neprocenjivo i to su neke priče koje ostavljaju utisak“, kaže ona.

Podrška donatora za socijalna preduzeća je uvek bila prisutna, ali ne i podrška od strane javnog i biznis sektora. Jedina banka koja prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva u Srbiji je ERSTE banka, ali i ta banka socijalna preduzeća vidi kao i svako drugo preduzeće,  pa nije lako dobiti kredit. 

Česta je bila i situacija da se socijalna preduzeća nadaju pomoći od lokalnih samouprava, ali prema rečima naše sagovornice iz Trag fondacije, nisu nailazili na dobar odgovor.

O ovom problemu govori i Biljana Kerić i ističe da je Program EU PRO Plus imao nekoliko programa u kojima su radili na promociji socijalnog poslovanja u lokalnim samoupravama.

„ Bez toga je nemoguće da ovo opstane, da li su to lokalne samourpave koje će davati podršku, ne mora uvek da bude finansijka, može i kroz neke druge aktivnosti, da li će to biti nacionalne insitucije, i sledeći korak bi morao da podrazumeva upravo te subvencije i podsticaje za socijalna preduzeća“

Biljana Keric eupro 1

Biljana Kerić

Ivana Marković iz Trag fondacije ističe značaj subvencija od strane države i lokalnih samouprava i nada se da će to ipak postati dodatni vetar u leđa za razvoj ovog sektora. 

„Mi kao donator podržavamo socijalna preduzeća, ali ne možemo dalje od toga, mi pružamo finansijsku podršku, neke edukacije, ali sam sistem zapravo onda ta preduzeća dalje onemogućava da oni stvarno ispunjavaju svoju društvenu misiju do kraja i da budu konkuretni na tržištu

U praksi, taj vetar u leđa se još uvek čeka. Zakon je donet, ali za sada je samo slovo na papiru. Socijalna preduzeća se i dalje oslanjaju na donatore, čekajući da zakon reguliše brojne mogućnosti. Na primer, da učestvovanjem u javnim nabavkama imaju prednost u odnosu na obična preduzeća kako bi osigurali što više radnih mesta radnicima iz socijalno ugroženih porodicama.

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

Foto i video: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević

main BanerSufinansiranja

Povezani članci

  • Dobrobit lokalne zajednice je primarna stvar

    Prema bazi Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u Srbiji zvanično posluje 16 preduzeća. Ali njih ima mnogo više.

  • Zakon o socijalnom preduzetništvu u nesocijalnom društvu

    Socijalna preduzeća su važna karika svake privrede. Ali Srbiji je trebala čitava decenija da ovu granu prezetništva prepozna kroz zakon. U tome je veoma značajnu ulogu imao civilni sektor.

  • Radanska ruža, uspešan model socijalnog preduzetništva

    Na krajnjem jugu Srbije u jednoj od opština poznatoj po nezaposlenosti, u vreme najveće ekonomske krize, grupa žena rešila je da se „izdigne iz pepela“. Lebančanke iz Udruženja Žena Ruža su uz pomoć veštih ruku obezbedile svoj dinar za sebe. Tako je nastala Radanska ruža, preduzeće koje danas svoje organske proizvode izvozi i van granica Srbije.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim