Počeli su 2008. godine, i od tada, pa sve do danas Udruženje “Lužničke rukotvorine” iz siromašne Babušnice odoleva brojnim izazovima. Ali s teškom mukom i velikim trudom.

Ovo je jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, većina stanovnika se bavi poljoprivredom, ali za svoje proizvode ne uspevaju da nađu kupce, najviše zbog udaljenosti opštine i okolnih sela od ostatka Srbije. Iz potrebe da pomogne socijalno ugroženim porodicama u razuđenim selima, prvo je nastalo udruženje, a onda i prva ženska zadruga na jugu Srbije.

“Uglavnom gledamo da zapošljavamo žene iz socijalno ugroženih porodica, žene sa invaliditetom i samohrane majke i tako smo i došli na ideju da oformimo prvu žensku zadrugu na jugu Srbije 2017. godine pod nazivom Darovi Lužnice”, kaže Karolina Stamenković, predsednica Udruženja i osnivač ženske zadruge.

Od tada je u rad zadruge uključeno više od 50 gazdinstava i preko 50 žena. Ali to su uglavnom sezonski poslovi. Iako su Darovi Lužnice značajno uticali na poboljšanje života ugroženih kategorija žena i njihovih porodica, Karolina kaže da bi radije da zadruga “Darovi Lužnice” i zvanično dobije prefiks socijalna u nadi da će to znatno olakšati njen posao.

“Naša želja je da ona preraste u socijalnu zadrugu, jer se to potpuno uklapa u misiju i naše zadruga i našeg udruženja”, kaže ona.

“Trenutno radimo 5 sela u našoj opštini i pokrivamo 40 korisnika. I misija socijalne zadruge će biti ta da će naši proizvodi koje naprave naše žene, da se nađu u paketima naših korisnika, tako da bi zaokružili celu našu priču zadrugarstva”, objašnjava Karolina Stamenković.

To bi radili kroz uslugu za pomoć u kući za stare za koju su licencirani još od 2015. godine, ali i kroz druge projekte koji se takođe tiču socijalno ugroženih, a najviše starih domaćinstava po raštrkanim selima ove opštine.

Do mnogih sela je teško doći, posebno u lošim vremenskim uslovima, a prva prodavnica ili apoteka su im udaljeni i preko 20 kilometara.

“To su uglavnom samačka stara domaćinstva koja žive od poljoprivredne penzije koja je čak ispod 10.000 dinara, i te bake i deke ne mogu ni do prodavnice, ni do lekara. Mi smo kroz tu uslugu “Pomoć u kući” puno toga uspeli da im pomognemo – imali smo gerontodomaćine, takođe stanovnike tih sela koji su bili zaposleni na tim poslovima – da seku drva, da odu u prodavnicu, da pomognu u kući, da pomognu u bašti, da im nešto prenesu, donesu. Sve to je starima veoma značajno. Takođe smo kroz nekoliko projekata imali lekara koji ih je obilazio i mogao da uradi bar neku osnovnu dijagnostiku i proveri njihovo zdravstveno stanje. Mi smo tim starim ljudima nekoliko puta godišnje nosili pakete sa osnovnim namirnicama, a sada bismo mogli kroz socijalnu zadrugu da im poklanjamo i sezonske proizvode – od voća i povrća, do džemova i ajvara”, priča nam Karolina i dodaje:

“Mislim da će to da bude pravi potez, kada se preregistrujemo. Žene će dobijati svoje honorare, zarada u novcu će ići za sirovinu, a od profita ćemo deo proizvoda da pakujemo i da dajemo našim korisnicima iz usluge pomoć u kući za stare koji nisu u mogućnosti da sebi pripreme zimnicu”.

Darovi Lužnice aktivno učestvuju na nacionalnim i internacionalnim sajmovima i manifestacijama, i kvalitet proizvoda koji nastaje u ovom babušničkom kraju je prepoznatljiv. Njihov cilj je, kaže naša sagovornica, promovisanje proizvoda na domaćem i svetskom tržištu u nadi da će širenjem brenda ženama koje su uključene u rad zadruge omogućiti da ostanu zaposlene i kako kaže, na svojim tracionalnim ognjištima.

Do tradicije ovog kraja im je veoma stalo. Udruženje Lužničke rukotvorine uspešno ulaže napore da tradicionalne zanate poput tkanja, pletenja i veza otrgne od zaborava s jedne strane, a sačuva poljoprivredu i uključi što više žena u proizvodnju voća, povrća i hrane, i to kao vlasnice gazdinstava.

“I to je bio jedan od naših projekata, delili smo plastenike i potrebnu opremu za proizvodnju povrća, opet ženama iz socijalno ugroženih kategorija, ali i radili na osvešćivanju meštana da su žene sa sela u znatno lošijoj poziciji u odnosu na muškarce. Na njihovim leđima su i kuća, i deca, i ručak, i bašta, a malo njih su vlasnice gazdinstava”, kaže ona i zaključuje.

“Sve ovo radim jer verujem u sve ovo. Babušnica je jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, uglavnom su to usitnjena gazdinstva. Sve te sirovine koje oni dobiju oni nemaju gde to da prodaju, a mi smo došli do ideje da svu tu sirovinu pretočimo u sokove, u džemove, i tako izađemo i na tržište. Imamo gazdinstva i koja imaju veće zasade, i ako žele, možemo i uslužno da im radimo sokove, džemove – mi smo otvoreni za saradnju. Zaokružili smo ceo krug u našoj zadruzi”.

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

Foto i video: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević