Od kako je sredinom juna javnost saznala da postoje „nove garancije“ EU za investicije u Srbiji povezane sa projektom „Jadar“ kompanije Rio Tinto, meštani Gornjih Nedeljica i ekološki aktivisti zakazali su novi veliki protest u Loznici ovog petka. 28. juna na Vidovdan.

Par dana pred veliki praznik, u lozničkim kafićima i poslastičarnicama u pešačkoj zoni čuju se žamor, šale i smeh. Na ulicama bruji saobraćaj. Građani Loznice mirno žive svoje živote. U selu Gornje Nedeljice nema buke. U velikim dvorištima kuća ljudi sede u debelom hladu, temperature su ovih dana vrlo visoke. Pitamo jedan stariji bračni par da nam pokažu put do stare kancelarije kompanije Rio Tinto. Prvo govore da ne čuju šta tražimo, a onda nevešto pokušavaju da ne odgovore na pitanje. Tražimo predstavnike organizacije „Ne damo Jadar“, objašnjavamo i dobijamo odgovor odmah:

„A vi ste protiv?! A mi smo mislili da ste „za“. Idite samo ovim putem“, uz osmeh i vidno olakšanje pokuzuju put koji vodi od njihove kuće dublje u selo.

Aktivista organizacije "Ne damo Jadar"

Na mestu gde je nekada bila kancelarija ove velike kompanije, nema više ničega. Tamo nas čeka Živko Petković čija je kuća odmah iza. To što kancelarije više nema, u šali kaže da bira komšije. U njegovoj kući, mali krizni štab, nekoliko dobro poznatih aktivista organizacije Ne damo Jadar. Ljuti su na Rio Tinto, ljuti na Evropsku Uniju.

„Evropska Unija pritisla i sad je on (predsednik Alekasandar Vučić, prim. out) je u problemu“, kaže Dragan Karajčić iz udruženja „Ne damo Jadar“.

Dragan Karajčić

„Ona pritiska njega, i mora on sad da pritisne nas. Vlast je znači usmerila snage protiv naroda. To mu je početak kraja, ako bude nastavio tim putem. Nemamo izbora, moramo se braniti“, kaže Dragan ubeđen da je Evropa ogrezla u nerede i probleme i da se neće tako lako izvući.

„Mi naš litijum ne damo Evropi. Evropa nek kopa u svojim dvorištima u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj. Šta mi dobijamo? Ništa, dobijamo jalovište i bolesti kojekak’e, i uništanje biljnog i životinjskog sveta, otpad. Bićemo smetlište EU, a branili smo Evropu od najezde Turaka, e dosta je bilo. Ovde nemaju šta da traži niko, mi ćemo se boriti. Oni su nas žrtvovali! Ko su oni da žrtvuju nas? Neko je se borio za ovu zemlju.“, kaže on.

„Naši dedovi su životima platili ovu zemlju koju su nam ostavili, i ne mogu ja sad da prodam to za jedan šareni papir“, podseća naš domaćin Živko Petković.

Kakav je to odnos snaga kada su na jednoj strani velika kompanija, državna vlast i cela EU, mali krizni štab je jednoglasan – i do sada su bili podcenjeni i od strane lokalne, državne vlasti, i od strane predsednika i od strane Rio Tinta.

„Videćemo. Pratimo situaciju, osmatramo, javljamo, i dižemo pobunu. Što više ljudi shvati da je Rio Tinto laž i prevara, da za sobom ostavlja pustoš i nema bilo kak’e garancije, i nema dijaloga, ni kompromisa, ni sa Vladom, ni sa EU, ni sa Rio Tintom. Mi meštani ovog sela i šire njih smatramo okupatorom, a sa okupatorom, zna se kako se ponaša“, kaže Dragan Karajčić i podseća da su iscrpili sva pravna sestra, od peticija preko protesta do sastanaka sa Rio Tintom. Bilo ih je na stotine, ali nikada nisu imali odgovore na pitanja meštana u vezi sa očuvanjem prirode.

Živko Petković

Do sada je kupljen 161 hektar zemlje, a plan projekta „Jadar“ obuhvata 854 hektara bez infastrukture. Do sada je raseljeno nešto više od 50 domaćinstava, mada mnogi od njih i dalje ovde seju kukuruz. Ostalo je još 250 domaćinstava koji nisu prodali svoju zemlju. Sve to ukazuje da još ništa nije gotovo, kažu oni.

Odlazimo kod Marijane Trbović Petković koja je upravo odgledala još jedno obraćanje naciji predsednika Aleksandra Vučića. Još uvek je pod utiskom od njegovih reči:

„Jao, predsednik je rekao svašta. Mislim, iz njegovih usta što izađe, to apsolutno šokira. Ta rečenica da se protiv litijuma bore najnepismeniji, najneobrazovaniji je dovoljan dokaz jednog kućnog nevaspitanja, i unižavanja svih onih ljudi koji znaju mnogo više, pre svega SANU. Izvinite, i ja sam neki obrazovani čovek, ja sam profesorka, i to je  zaista jedno ružno obraćanje jednog prostog i primitivnog čoveka koji sebe nije izgradio dovoljno u recimo jednog ozbiljnog političara, a želeo bi“, kaže Marijana i dodaje:

„Trovačnicu nećemo, pa taman da su dijamanti. To je naše pravo kako ćemo živeti i kako ćemo planirati sada svoju budućnost kako bi naša deca u budućnosti mogla da planiraju svoju“. Ona kaže da se od Vučića ništa ne razlikuje ni poslanik Bundestaga Tilman Kuban.

Marijana Trbović Petković

„To cerenje u lice da Srbija litijumom pokazuje da ne izaziva probleme, mi shvatamo kao jedan ozbiljan ultimatum“, kaže ona za DW. To što je u svom obraćanju predsednik najavio i nove dijaloge za čije potrebe će dovesti evropske stručnjake, naši sagovornici kažu da ne veruju nikom, osim našim stručnjacima.

Ipak, naši stručnjaci, ekološki aktivisti su i  doveli do brojnih dezinformacija koje su se raširile među ljudima i postali „nezapamćena kampanja dezinformacija, poluistina, čak i laži“, za DW kaže generalna zastupnica kompanije Rio Tinto za Srbiju, Marijanti Babić. Prema njenim rečima, svi su ispolitizovani, i oni su zato odlučili da objave studiju procene uticaja na životnu sredinu.

To što su najavljeni evropski eskeperti za budući dijalog, generalna zastupnica kompanije Rio Tinto kaže da njima to odgovara, jer to stvara mogućnost jer je „činjenica i studije potvrđuju da projekat može biti bezbedno realizovan ne samo u skladu sa najvišim srpskim, već i sa evropskim standardima“. Ona istiće da iza tih studija stoje više od stotinu domaćih i stranih stručnjaka, 40 univerzitetskih profesora, a na njima se radilo više od 6 godina.  

Otkud ideja da ponovo pokrenu priču o rudarenju i ko im je dao znak da to treba da urade, Marijanti Babić kaže da oni veruju u projekat „Jadar“ i da ne žele da odustanu od njega. Na pitanje kako to da se pre dve godine Rio Tinto nije spakovao i otišao, dobili smo sličan odgovor:

„Rio Tinto je do danas uložio oko 600 miliona dolara u projekat „Jadar“. Mi smo u Srbiji više od 20 godina. U trenutku kada je ukinut prostorni plan, mi smo već imali preuzete obaveze, jer smo već bili u postupku. To su veliki projekti i veliki ugovori koji se ne mogu prekinuti tek tako“, objašnjava ona i dodaje da je njihov najveći cilj sada da predstave projekat „Jadar“ na osnovu činjenica kako bi se ljudi ponovo upoznali sa njim.

„Postoji prostor da se projekat, neki kažu vrati, neki kažu nastavi dalje, mi nemamo dozvolu, u tom smislu ako vidimo da postoji put dalje za projekat „Jadar“, onda treba da sve to sprovedemo i kroz redovnu proceduru, jer naše objavljivanje studije je samoinicijativno, i to je naš pokušaj da dijalog vratimo na osnovu činjenica, a ne na osnovu dezinformacija“, kaže Marijanti Babić.

Marijanti Babić

Dijalog, činjenice, dezinformacije i samoinicijativno objavljivanje studije – te reči se ponavljaju više puta. Tvrdi da ne postoji nikakav obavezujući dogovor potpisan sa Srbijom, osim onog starog memoranduma o razumevanju koji je neobavezujući. Ipak, ide im u prilog podrška EU, iako je ona vidi kao podršku za kritičnim mineralnim sirovinama.

„Znate kako, ide u prilog ležištu. Kompanija Rio Tinto je ta koja razvija projekat. Svedoci smo da se svi bore za kritičnim mirenalnim sirovinama“.

Ipak, prvi korak do rudarenja je vraćanje prostornog plana. Potom se ide na građevinske i rudarske dozvole i na zvaničnu studiju o uticaju na životnu sredinu. Uz javne rasprave koje prate ovaj proces, može proći 4 ili više godina do pravljenja rudnika. Da li će rudnik u Gornjim Nedeljicama ličiti na rudnike u Boru i Majdanpeku, naša sagovornica tvrdi da neće biti nikakve velike rupe kao u Istočnoj Srbiji, već će se sve dešavati unutar zemlje, a na površini život može da se odvija nesmetano. Poljoprivreda takođe.

O zemljištu koje je kupljeno, naša sagovornica kaže da je ono dovoljno za „glavno područje projekta“, a to je lokacija gde će btii ulazna okna, tj. liftovi za podzemni rudnik i procesno postrojenje. „Što se tiče stalnih domaćinstava, kupili smo sve osim jednog koje je preostalo. Raseljeno jeste 157 ljudi, sav otkup je išao dobrovoljno, a bilo šta što bi se dalje kupovalo može samo ako i ukoliko projekat nastavi dalje i dobijemo prvenstveno prostorni plan“, kaže ona.

A oni što su prodali kuće, ipak redovno dolaze da ih obilaze i gledaju ih sa setom, kažu naši sagovornici iz organizacije „Ne damo Jadar“. Zidovi bez krova, vrata i prozora deprimiraju i one što su otišli, a posebno one što su ostali tu. To je psihološki pritisak koji trpe kao da su u ratnom stanju

„Neće se smiriti dok ne posvađaju dva rođena oka u glavi“, zaključuje Dragan Karajčić.

Autor: Jelena Đukić Pejić        DW.com