Osim što uzgaja mangulice, Pavlović  ima i svoj karate karate klub "Kobra" u Svrljigu, bavi se voćarstvom, planinarenjem, alpinizmom i volonterskim radom.

"Opština Svrljig davala je besplatno prasad mangulice i ja sam se prijavio da ih čuvam. Naredne godine treba da opštini vratim isti broj prasadi koji sam dobio da bi još neko počeo da ih uzgaja", rekao je Pavlović.
Na farmi od 1,3 hektara koja se nalazi usred hrastove šume Pavlović ima tokom godine izmedju 15 i 50 mangulica.

"Tokom leta ih je više jer imam i više hrane za njih. Na jesen velike svinje zakoljem ili prodam. Nedavno sam poklonio deset prasadi Udruženju mladih "Kobra" kako bi osnovali sopstvenu farmu", kazao je Pavlović.
Prema njegovim rečima meso mangulica je veoma traženo kod nas, a kupci su ljudi koji hoće da promene dosadašnji način ishrane i da se zdravo hrane.
"Iz tog razloga sam se i sam odlučio da gajim mangulice. Želeo sam da moja porodica jede zdravu hranu, a meso i mast mangulica mnogo su zdravije od mesa  i masti "običnih" svinja", rekao je Pavlović.
Kako je istakao Pavlović, žitelji sela na obroncima Svrljiških planina svinje crnu mangulicu i moravku uzgajali su se još od 18. veka u kolibama po hrastovim i bukovim šumama.

Više decenija unazad mangulice niko nije čuvao i tek poslednjenjih godina po neka od ovih svinja može se ponovo videti na imanjima u svrljiškom kraju.
Pavlović ističe da je verovatno jedan od retkih stočara u ovom delu zemlje koji manuglice uzgaja na potpuno prirodan način, bez koncentrata i vitamina.

"Mangulice na mojoj farmi jedu isključivo organski kukuruz, žir, voće, koprive i druge trave. Tokom leta pojedu dnevno po 120 kilograma šljiva ", rekao je Pavlović.
Prema njegovim rečima, mangulice  stalno tragaju za hranom i jedu korenje, crve, gliste i druge insekte.
"Kada imam dovoljno vremena, ali ne u danima kada je lov na divlje svinje, izvodim ih sa farme u šumu i tamo se hrane. One to najviše vole. Dešava se da po neka i ostane u šumi, ali se posle nekog vremena vrati na farmu", rekao je Pavlović.

On je istakao da za dve godine koliko čuva mangulice ni jednom nije morao da zove veterinara.
"Mangulice su vrlo pitome životinje, ali po tome što su veoma otporne na bolesti i hladnoću slične su divljim svinjama. Potrebno je da se stalno nalaze na slobodi. Prasići ne napreduju kada su u zatvorenom prostoru", naglasio je Pavlović.
Čuvanje mangulica, kaže Pavlović, ne donosi veliku zaradu jer mangulice ne rastu tako brzo kao "obične" svinje.

"Svinje se prase dva puta godišnje, ali nemaju nikada više od šest prasadi. Da bi mangulica dostigla 150 kilograma potrebne su dve i po godine", rekao je Pavlović.
 U blizini farme manuglica podigao je "Dom prijateljstva".
"Gosti mog skromnog Doma su pre svega ljubitelji prirode i planirani, ali i svi oni koji žele da pobegnu od gradske buke, upoznaju život na selu, vide kako se čuvaju mangulice", istakao je Pavlović.
Svakoga leta "Dom prijateljstva" ugosti volontere iz inostranstva, a do sada ih, je posredstvom Udruženja mladih "Kobra" bilo iz 12 zemalja,  izmedju ostalog i iz Južne Koreje, Rusije, Švajcarske i Azerbejdžana.

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto i video: Saša Đorđević