Zadatak roditelja poput Jovaninih da budu saosećajni, uporni i istrajni je veoma zahtevan,  i Silvana je od samog početka veoma uporna u radu sa sa Jovanom.

“Sa dve godine je mogla sama uz stepenice, niz stepenice, sama do wc-a. Trudila sam se uvek da može što više stvari da obavlja sama. Vodila sam je kod defektologa u Zemun, u specijalnu školu za decu oštećenog vida, i on je još tada bio prezadovoljan kako Jovana napreduje. Da bih je naučila oblike, šta je oštro, šta je tupo, meko, tvrdo i sl., vežbala sam s njom sa voćem, kruškom, limunom, polovinom lubenice, sa okruglim, valjkastim, kupastim oblicima itd.”. – objašnjava Silvana Nikolić.

                                                          Silvana i Jovana Nikolić

I u predškolskom uzrastu i sada kada je u VI razredu osnovne škole, Jovana uspešno savladava gradivo i školski program. U školu nosi Brajevu mašinu i kuca ono što nastavnici predaju. Engleski, srpski i matematiku odgovara pismeno, ali sama čita nastavniku ono što je napisala na svojoj mašini, dok druge predmete poput biologije, geografije i fizike odgovara usmeno. Biologija joj je, kaže, najteža.

“Mama mi pomaže oko učenja, čita mi lekcije, nekada ih slušam na dejzi plejeru, a poslednji put mi je nastavnica iz biologije rekla da postoji youtube kanal s kog mogu da slušam lekcije. Još nisam sigurna šta će mi biti lakše, preko interneta ili ovako kako sam navikla do sada, jer sam tek sad saznala za ovaj sajt, ali definitivno mi je za sada biologija najteži predmet.” – kaže Jovana.

Značajno veliku pomoć Jovana u školi ima od drugova iz odeljenja. Pošto imaju časove u različitim učionicama, za Jovanu je svakog dana dežurna po jedna školska drugarica.

                                                          Jovana Nikolić

“Na primer, kad imamo fizičko, drugarica koja je tog dana zadužena za mene odnese kofer sa Brajevom mašinom u nastavničku kancelariju, neko ponese jaknu, ja ponesem ranac i sa njima odem u fiskulturnu salu.”

Sa ljubavlju priča o muzici i svom klaviru koji svira već treću godinu. Tek nedavno počela da uči note napisane Brajevim pismom, a do sada je svirala po sluhu.

“Želja mi je da posle niže muzičke upišem i srednju, a onda i fakultet, i volela bih da budem profesorka klavira. Ali ne bih predavala u školi, radije bih privatno držala časove” – priča nam Jovana.

                                                           Jovana Nikolić

“Jovana ima izuzetno razvijeno čulo dodira” - kaže njena mama Silvana. “Bez greške prepozna svaku knjigu, ili cd koji joj tražim, zaista ne umem da objasnim kako to radi. Voli tvrde materijale, ne voli meke, ni plišane, eto oduvek se plaši životinja”.  Ali zeca se više ne plaši, ispravlja je Jovana. Nije smela da ga drži u rukama, ali ga je mazila i osetila kako je mali, uplašen i mekan.

Mama Silvana je u svom radnom veku, kako kaže, 90% vremena bila na bolovanju zbog nege i obaveza oko Jovane. Iako je trud i rad sa njom evidentan, teško joj je padalo odsustvovanje sa posla. Po nekad bi imali personalnog asistenta, ali sada je i Jovani i njoj najveća pomoć negovateljica koju su dobili projektom Opštine Bela Palanka.

Ovim projektom koji su finansirali Evropska unija i Vlada Švajcarske posredstvom programa Evropski progres, omogućeno je porodicama poput Nikolića pomoć u kući ili u školi. Jasmina Veličković je negovateljica koja se kroz ovaj projekat brine o šestoro školske  dece od kojih je jedno Jovana.

“Nekad odem po Jovanu u školu, mada uglavnom je mama čeka, ali i tu pomognem ako zatreba. Sa Jovanom radim domaće zadatke, učimo neke lekcije iz različitih predmeta, a nekad jednostavno zajedno provodimo vreme. “ – objašnjava Jasmina Veličković.

                                                          Jasmina Veličković

Jasmina je zbog Jovane čak naučila Brajevu azbuku, što nisu uradili ni nastavnici u školi. To Jovani znatno olakšava učenje. S druge strane, školski program nije prilagođen deci poput Jovane, pa umesto geometrije koja se radi iz matematike u VI razredu, Jovana radi sabiranje i oduzimanje. Jasmina kao negovateljica svakog dana dobije od njenih nastavnika šta ima za domaći, pa onda sa njom završava te školske obaveze.

“Jovana se veoma trudi, i njeni roditelji se trude, i naravno da napreduje. Zato mi nije bilo teško da naučim Brajevu azbuku. Od takve porodice i drugih sličnih porodica čovek može mnogo da nauči, kako funkcionišu i kako se bore kroz život. Zdrava deca se ne bore toliko, ni njihovi roditelji.” – kaže Jasmina Veličković.

                                                          Jasmina Veličković i Jovana Nikolić

Projekat Opštine Bela Palanka u trajanju od godinu dana, koji je delom finansirala Opština, a većim delom Evropska unija i Vlada Švajcarske preko Evropskog progresa, od izuzetnog je značaja, ne samo Nikolićima, već i drugim korisnicima. Projektom je obuhvaćeno 28 korisnika u ovoj opštini i deset negovatelja koji su prošli obuku za rad sa decom i mladima ometenim u razvoju za pružanje usluge pomoć u kući. Projekat je u partnerstvu sa organizacijom MNRO “Mladost” iz Bele Palanke, a usluga uključuje podršku porodice u svakodnevnim kućnim poslovima, brigu o deci u održavanju lične higijene, provođenju vremenja sa njima, ali i pomoć pri izlasku iz kuće, odlazak do institucija i slično.

                                                          Bela Palanka

U Opštini Bela Palanka kažu da je još 2010. započet projekat Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, a vremenom je Opština obezbedila 5 prostorija sa adekvatnom opremom gde su obezbeđeni uslovi za rekreaciju, senzornu integraciju i radno- okupacionu terapiju. Na projektu rade pedagozi, vaspitač, defektolozi, pedijatri i druga stručna lica.

Jovaninoj mami Silvani Nikolić, iako je žena sa nepresušnom energijom, ova pomoć veoma znači jer joj je važno da provodi kvalitetno vreme i sa mlađim sinom Filipom. Kaže da je srećna i zahvalna što i na ovaj način ispunjava svoj roditeljski zadatak da Jovana funkcioniše isto kao i druga deca, a oni kao i svaka druga porodica. Uz negovateljicu po projektu, Silvana je dobila i prijateljicu, pa kad nema domaćih zadataka, slobodno vreme rado provode u druženju.

Piše: Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević