„U Domu zdravlja radimo ultrazvuk, merenje telesne težine, arterijskog krvnog pritiska i kompletnu laboratoriju trudnica. Imamo i kardiotokogram – KTG aparat kojim kontrolišemo rad srčane akcije kod bebe i proveravamo da li postoje kontrakcije materice. Trudnice se javljaju ustanovama u Nišu ili Pirotu u slučaju pretećih pobačaja ili pretećih porodjaja ili u slučaju nekih drugih komplikacija kao što je izuzetno povišen krvni pritisak koji medikamentno ne možemo da kontrolišemo. Odlazak u Niš neophodan je i zbog dabl testa, ali on ne mora da se radi u privatnim laboratorijama već o trošku zdravstvenog fonda u centralnoj laboratoriji Kliničkog centra“, istakla je Nešić.

Prema njenim rečima, trudnice iz mesta sa područja Bele Palanke, javljaju se uglavnom redovno na kontrolu, poslednjih godina mnogo češće nego ranijih godina.

                                                          Slavica Nešić

„Parovi koji posle odredjenog vremena ne dobiju željeno potomstvo najpre dolaze u naš Odsek i upućujemo ih na Ginekološko-akušersku kliniku niškog Kliničkog centra kako bi se najpre proverio spermogram muškarca. Ukoliko je taj nalaz uredan onda kreće ispitavanje žene. Ta provera spermograma je dobra promena, jer nekada ranije bila je loša praksa da se samo žena kontroliše pošto je pretpostavka bila da je do nje problem“, izjavila je  Nešić.

Rezultati analiza, dodala je Nešić, odrediće dalji tok lečenja steriliteta i terapijske mere.

„Imamo slučajeve, naravno, kada i pored lečenja i vantelesne oplodnje ne dodje do željenog začeća. Žene tada prolaze ne samo kroz fizičke već i psihičke neprijatnosti, ali svima savetujemo da je u takvim slučajevima veoma bitna upornost. Izuzetno je dobro što je opština Bela Palanka krenula da finansira prvu vantelesnu oplodnju kod žena koja ne mogu na drugi način da dodju do potomstva. Imamo u vidu već nekoliko žena koje mogu da budu uključene taj program opštine. One imaju imaju izmedju 35 i 40 godina“, kazala je Nešić.

Ona je istakla da su se ranijih godina žene odlučivale za radjanje dece u reproduktivnom dobu koje je najpogodnije za trudnoću a to je do 25 godine, eventualno do 27 godine.

„Imali smo period kada su se žene veoma kasno odlučivale za radjanje dece, verovatno i zbog toga što je u našoj zemlji bilo posla pa su želele da grade karijeru. Poslednjih godinu, dve, ponovo imamo situaciju da se mladje žene odlučuju za trudnoću. Objašnjenje za to je možda nezaposlenost, odnosno kada već nemaju posla da ga iskoriste za čuvanje dece. Imamo  i trudnice koje su se zbog ličnih i medicinskih razloga odlučile za radjanje dece sa preko 35 godina. Imamo jako lepo iskustvo sa njima, veoma su odgovorne prema trudnoći“, izjavila je Nešić.

U Domu zdravlja u Beloj Palanci podsećaju da se 60-tih i 70-tih na području te opštine godišnje radjalo oko 300 beba. Vremenom ta brojka je počela da opada i 90-tih je spala na stotinak beba. Prošle godine rodjene su 94 bebe, a najmanji broj beba u poslednjoj deceniji zabeležen je 2007. godine kada ih je rodjeno svega 67. Od početka ove godine do kraja avgusta rodjeno je 67 beba.

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto: Saša Djordjević

Tekst je deo projekta „Decu ne donose rode“ koji sufinansira opština Bela Palanka sredsvima iz sopstvenog budžeta. Projekat ima za cilj povećanje nataliteta na području opštine Bela Palanka