U doljevačkom selu Belotinac nekada je bilo uobičajeno imati po troje dece. Danas su porodice kakvu imaju Isidora i Zvezdan Nešić prava retkost.

“Kad sam ostala u drugom stanju sa trećim detetom svi su mi govorili “šta će ti to”, “deca treba da se hrane, treba im garderoba”.. Bilo je raznih komentara. Samo su me suprug i majka podržali. Ali i ja sam odrasla u kući sa troje dece, pa sam i ja želela da imam troje”, objašnjava za MIC tridesetdevetogodišnja Isidora Nešić.

Istina, dodaje ona, nisu planirali treće dete zbog finansijskih problema, ali su se ipak veoma obradovali kada su saznali da će ga dobiti.

“I dok su me sve komšije i prijatelji osuđivali, ja nikog nisam slušala. Pa i lekari su me upozorili da me očekuje i treći carski rez. Nije bilo lako, ali sam podnela sve to “muški”. Čak sam posle porođaja mislila da neću preživeti zimu jer mi se rana inficirala, ali se sve srećom dobro završilo”, kaže Isidora. 

Ipak, finansijske probleme sa troje dece nije lako izdržati. Iako sami proizvode voće i povrće na malo zemlje koju imaju, posao od kog bi mogli da žive najčešće nemaju. Nešići žive od socijalne pomoći i sezonskih građevinskih poslova koje Zvezdan uspeva preko leta da pronađe. Stalni posao već godinama ne uspevaju da nađu. Isidora čvrsto veruje da će kada Đorđe napuni dve godine uspeti da dođe do posla, a do tada će se snalaziti.

“Moramo da guramo nekako. Imamo neplaćene račune i isključen fiksni telefon, ali mislim da naša deca imaju sve što im treba. Imaju sigurno više od onoga što sam jai mala 90-ih u vreme inflacije kada mi je bilo 12 godina”, kaže ona.

Predsednik Opštine Doljevac Goran Ljubić Međarac smatra da je zaposlenje najvažniji uslov za povećanje nataliteta.

“Natalitet ne može da se poveća dok se ne zaposle roditelji. Srećom, ovde, u Malošištu se izgradio Leoni sa 3.500 radnih mesta, i naša opština zaista radi na tome da se svi njeni stanovnici zaposle. U najavi, stiže nam i još jedna švajcarska fabrika koja će se izgraditi u Pukovcu, koja će se baviti proizvodnjom ambalaže za mleko. Tu će u startu biti zaposleno 100 radnika” , kaže predsednik Opštine Doljevac.

                                                           Goran Ljubić Međarac

On dodaje da Opština svakoj nezaposlenoj porodilji godinu dana isplaćuje 10.000 dinara iz budžeta, kao I da je deci plaćen prevoz do škole na teritoriji Opštine Doljevac. “Mi možemo sve to deci da pomognemo, ali sve to nije dovoljno dok im ne zaposlimo roditelje”, uverava predsednik Ljubić.

Međarac dodaje da Opština planira u narednom periodu da proširi kapacitete vrtića kako bi zaposleni roditelji imali gde da ih ostave. “To je nešto što mora da se uradi podhitno jer moramo da ispratimo mlade roditelje koji rade, a nema ko da im čuva decu”, objašnjava on.

Mladi upravo i jesu među najugroženijima kada je nezaposlenost u pitanju. Međutim, osim zaposlenja u nekoj firmi ili fabrici, imaju mogućnost da započnu sopstveni biznis. Nemačka organizacija Help koja već dve decenije u Srbiji pruža podršku različitim ugroženim grupama u razvoju mikrobiznisa za nezaposlene i socijalno ugrožene.

„Klijenti sa kojima mi sarađujemo su nam kao glavni problem upravo naveli tu finansijsku nesigurnost i nedostatak stabilnih izvora prihoda, što je svakako jedan od važnih uslova za stvaranje porodice. Zbog toga se čak i u ovako turbulentnim uslovima usuđuju da pokrenu sopstveni biznis“, kaže Maša Bubanj senior programe menadžer za ekonomski razvoj Helpa.

„Mi podržavamo malo porodične biznise, a to su one aktivnosti koje se odnose na poljoprivredu u ruralnim područjima, dok u nekim većim gradovima i opštinama koji imaju drugačiju ekonomsku strukturu i drugačiji privredni ambijent, podržavamo i druge poslovne aktivnosti kao što su poslovi obućara, frizera, kozmetičara ili inovativnije ideje poput šišanja pasa, kao i sve druge zanatske aktivnosti“, objašnjava Maša Bubanj.

Do sada Help je podržao 6.000 mikrobiznisa u Srbiji i to davanjem nepovratnih sredstava u iznosu od 80% vrednosti projekta određenog mikrobiznisa. O ovome se odlučuje na osnovu socijalnih i ekonomskih kriterijuma, pa ugroženi stanovnici imaju veću prednost u odnosu na druge. Maša Bubanj napominje da njihovi klijenti baš zbog prethodne ugroženosti imaju veliku motivaciju da održe svoj biznis, pa je od grantova koje su dali prošle godine 74% klijenata i dalje aktivno u svom poslu, a među njima ima i onih koji sada zapošljavaju po dvadeset radnika, na šta su u Helpu veoma ponosni.

Šta je pravi put do posla, zapošljavanje ili samozapošljavanje, svako odlučuje za sebe. Ipak, i Isidora Nešić sa početka priče kaže da sve to ne treba da bude prepreka za rađanje dece.

„Mislim da su ljudi sebični kad kažu „Neću da se ženim, neću da imam decu, kako ću da ga čuvam“. Deca su mnogim roditeljima lukzus, a ja kažem da ne moraju da nose jakne od 100 evra, nego od 20, ali da imaju više dece. Deca su na prvom mestu, pa sve ostalo“, tvrdi Isidora.

Ona naglašava da u današnjim uslovima majke moraju da pokažu hrabrost, snalažljivost i da nikako ne treba da ostanu na jednom detetu, ali dodaje da je za povećanje nataliteta najbitnije da država ženama da sigurnost jer su one „stub kuće“. Sa tim se slaže i njen suprug Zvezdan koji takođe smatra da bi država trebalo da pomaže ne samo majkama, nego svim roditeljima kako bi natalitet u Srbiji bio veći.

Ovaj bračni par je uveren da će na kraju sve biti u redu i sa poslom i da će uspeti da završe kuću koju su započeli. Najbitnije im je, kako kažu, da su im deca zdrava, i tvrde da se uz njihov smeh i galamu od jutra do mraka svi problemi lakše preguraju.

Pišu: Biljana Ljubisavljević i Jelena Đukić Pejić

Foto i video: Saša Đorđević