Jovanović je kazao da u situaciji u kojoj se radnici sada nalaze mora da se stvori  dugoročna strategija koja će se zasnivati na učenju.

“Naš radnik je neuk i trovan trovačkim medijima, raznim “Informerima” i “Pinkovima”. Potrebno je da se ono malo intelektualaca koji su spremni da se bore za prava radnika, uključe u obrazovanje radnika. Da radnicima objasne šta je kapitalizam, privreda, profit, kultura… Samo obrazovan radnik moći će da se ujedini sa drugim radnicima i ostvari svoja prava. Bez znanja nema borbe. Kada radnici shvate da su njima potrebni drugi radnici, a ne partije i korumpirani sindikati, tada će se stvoriti radnička solidarnost”, istakao je Jovanović.

On se zapitao da li sada ima strašnije stvari od te da je glavni uslov za zaposlenje imati člansku kartu jedne političke stranke. Zbog tog uslova, dodao je Jovanović, iz ove zemlje beže pametni, obrazovani, pošteni i vredni ljudi.

Jovanović je rekao da našoj zemlji po pitanju prava radnika mogu da budu uzor skandinavske zemlje.

“U norveškom parlamentu se donose zakoni iz radnog prava tak kada se o njima slože poslodavci i upošljenici. Političari ne mogu ništa da odlučuju a ponajmanje da donose zakone dok ne dobiju papir koji su potpisali poslodavci i predstavnici radnika, ali ne korupmirani sindikati kakve mi sada imamo. Zakoni su pri tom veoma strogi i za radnike i za poslodavce, s tim što recimo radnici imaju pravo da odredjeni broj dana ne rade a da primaju punu platu ukoliko im se dete razboli”, izjavio je Jovanović i dodao da je po pitanju prava radnika slična situacija i u Švedskoj.

Branislav Markuš iz Socijalnog foruma Zrenjanin rekao je da su nedostatak solidarnosti, povezanosti i komunikacije glavni uzroci  toga što smo mi “zaspali u socijalizmu kao radnici, a probudili se u kapitalizmu kao najamni radnici i prekarijat”. 

“Bilo je borbe i nije bilo lako kapitalizmu da nas dovede do ove situacije. Bilo je protesta i nemira i životom su se završavale te borbe. Imamo brojne primere poput onog iz Zrenjanina gde je čovek posle štrajka otišao kući i obesio se, napisavši prethodno da to čini jer ga je sramota što od svog rada ne može da hrani svoje dvoje dece. Imate hiljade radnika u Srbiji koji su se borili protiv privatizacije, a za javno dobro i za radna mesta”, rekao je Markuš. 

Prema njegovim rečima naše vlade koje  žive od našeg rada i od stranih investicija trude se da proizvedu što jeftiniju radnu snagu, a to čine popunjavanjem “biroa” nezaposlenima.

 “Investitore ovde ništa drugo ne interesuje osim jeftine radne snage. Stanje neće bitno da se promeni ni ukoliko udjemo u Evropsku uniju, zato što EU ima centar, obodne zemlje i periferiju. Radnik u Nemačkoj prima odredjenu svotu para za svoj rad, već u Češkoj to je za trećinu ili dve trećine manje, a u Rumuniji i Bugarskoj to je polovina onoga što zaradjuje radnik u Češkoj. Mi ćemo uvek biti periferija i pitanje je da li ćemo ikada za svoj rad imati naknadu koju zaslužujemo”, izjavio je Markuš.

Kako je kazao Markuš, alternativa sadašnjoj situaciji mora biti  socijalni pokret koji neće činiti samo levičari već svi oni koji misle da vredi da participiraju u sredini u kojoj žive i da o njima ne treba da odlučuju neki drugi već da to sami čine.

Milosav Jukić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara istakao je da radnici u Srbiji sve teže dolaze do onog što zarade i upozorio na formiranje agencija za iznajmljivanje ljudskih resursa, što je, kako je rekao,  “nevidjeno zlo”.

“Izmedju radnika i poslodavca ubacuje se novi privatnik, pa umesto da platu primi onaj koji je radio uzima je agencija. Deo para agencija zadržava za sebe a ostatak prosledjuje radniku što je čista eksploatacija. Ne vidim izlaz iz ovakvog pložaja radnika bez masovnog iskazivanja nezadovoljstva”, rekao je Jukić.

On je kazao da cilj aktuelne vlasti nije da se nezaposlenost smanji jer se sa velikim brojem nezaposlenih lako upravlja.

“U situaciji kada imate veliki broj nezaposlenih, oni koji imaju posao rade onako kako im se kaže zbog straha da će biti otpušteni, a onima koji su bez posla obećava se zaposlenje pod uslovom da budu poslušni”, izjavio je Jukić.

Udruženi pokret slobodnih stanara tribinu na kojoj se govorilo o položaju radnika u Srbiji i Nišu organizovao je pod nazivom „I radnike ubijaju, zar ne?“, inspirisan  filmom Sidnija Polaka „I konje ubijaju, zar ne“, sa namerom da se aludiraja na „ubistvo iz milosrđa“.

Predstavnici  UPSS-a naglasili su da prekarijat, radništvo bez predvidljivosti ili sigurnosti utiču kako na materijalno, tako i na psihičko stanje osobe, zbog čega su česta samoubistva, samosakaćenja i štrajkovi glađu.

Tekst I foto: B.Ljubisavljević.

Tekst je deo projekta "Moj rad, moje pravo" koji je podržan od strane grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2018 godini.