MIC: Kakva je pozicija i koji su planovi kosovskih zvaničnika u vezi sa pregovaračkim procesom i rešenjem pitanja Kosova?

Najprije moram da kažem da zvanična Priština rešenje u odnosima sa Beogradom i dalje vidi u dijalogu i nada se dijalogu. Kosovska vlada je predložila Skupštini svoj tim, koju će predvoditi zamenik premijera Fatmir Ljimaj. Osim ovog tima, glavni pregovarač u Briselskom dijalogu sa Kosova je sam predsednik Hašim Tači. Pozicija Prištine u ovom dijalogu nije najbolja, ali ona neće da podigne ruke od ovog procesa.

Kosovo nema zvaničnog plana. Priče koje su izašle iz Kancelarije predsednika Kosova, posebno od predsednika o korekciji granica sa Srbijom kao nekakvom kompromisu, poljuljale su i domaću i vanjsku javnost. Šta se to desilo sa predsednikom Tačijem niko tačno ne zna, zbog toga što nikada niko nije pričao o bilo kakvom korekciji granica sa Srbijom. Ja takođe to ne vidim kao dobar predlog. Kosovo je proglasilo nezavisnost i dobilo priznanje u ovim granicama. Skupštini je takođe ponuđen jedan predlog ili plan, ali ona nije bila jedinstvena. Opozicija snosi krivicu što bazirajući na aktuelnim okolnostima nema alternativu sem što se protivi predsedniku i Vladi. Istini za volju, imaćemo, ako već dođe do nekakvog rešenja, situaciju u kojoj neće biti u potpunosti strane zadovoljene, ali rešenje bi pomoglo i Kosovu i Srbiji da nepreduju ka svojim evropskim ciljevima. 

Kako Vam izgleda, da li su aktivnosti albanske opozicije usmerene na opoziv Vlade i organizovanje masovnih protesta protiv vladajuće koalicije? Šta mislite, da li će biti prevremenih parlamentarnih izbora i kada?

Opozicija na Kosovu nija funkcionalna, dezorijentisana je. Demokratski Savez Kosova ne vidi kao alternativu nikakav oblik protesta, pozivajući se na to da su oni institucionalisti, a do sada nikakve koristi od njihovog angažmana u Skupštini. Čudno je što se oni protive predsedniku Tačiju kojeg su i sami birali u prošlom sazivu Skupštine. Sada ko bajagi oni neće ništa s predsednikom. DSK takođe ima prekomernu potrebu da bira svog predsednika i da ima jedan zvuk i glas. Trenutno DSK je u nekakvoj komi. Na drugoj strani, jedina opoziciona partija koja je imala konzistentan stav u različitim momentima političkog života na Kosovu je Pokret Samoopredeljenje. Veliku nadu koju su položili građani Kosova u njih povredili su neki ljudi koji su postali poslanici zahvaljujući tome što su bili dio ovog pokreta, izašli i obnovili Social Demokratsku Partiju, Kacuse Jasari. Ta stranka neće imati nekakav politički život na Kosovu, a posebno ti ljudi koju su napustili stranku koja ih je postavila za poslanike. Gledajući ovu sliku mogu da kažem da da aktuelna opozicija ne može da razvlasti Tačija sa pozicije predsednika Kosova. Haradinajeva Vlada od formiranja hoda na staklenim nogama, ali do sada joj je i išlo nekako. Godinu dana od preuzimanja pozicije premijera Kosova, Ramuš Haradinaj će se pamtiti po tome da je promenio stav o demarkaciji granice između Kosova i Crne Gore.

Prevremeni izbori mogu biti ali nema naznaka da to može da se desi uskoro. Ova situacija ne odgovara građanima, a ni glasačima sem nekolicini ljudi i nekim glavnim aktuelnim akterima u političkom životu na Kosovu. Ne mogu reći kada bi mogli biti izbori. Žalosno je što se izbori smatraju kao rešenje kada nešto koči u politici.

Objasnite nam uticaj zapadnih centara moći na političke stranke na Kosovu.

Kosovo nastavlja biti interesantan prostor za različite centre moći. Od oslobođenja 1999. godine pa na ovamo, politika na Kosovu se odvijala u korelaciji sa međunarodnom zajednicom. Političke stranke koje deluju na Kosovu sem Demokratskog Saveza Kosova koja je članica Evropske Narodne Strake, nisu nešto posebno istaknute. Pa ne bih da kažem imaju li one kakvu koordinaciju sa ostalim centrima moći kao samostalne stranke. Ali, da - zvanicna Pristina, sve Vlade su pokusavale svaki korak da koordiniraju sa zapadnim centrima moći.

Opišite značajne spoljno - političke aktivnosti kosovskih zvaničnika.

Vanjska politika Kosova je doživela fijasko. Učlanjenje u međunarodnim organizacijama je trenutno u nekoj kočnici. U INTERPOL nismo mogli da se učlanimo i o tome niko na Kosovu od zvaničnika za sada ne priča. Tako je i za UNESCO. Kada govorimo o onom prioritetu koji Vlada predstavlja kao prvi zadatak, to se nekako zaustavilo, mislim na priznavanje. Aktivnosti spoljne politike Kosova su povezane sa stanjem u domaćoj politici. Uglavnom nemamo nešto zbog čega bismo mogli da se hvalimo kao država.

Tekst i foto: Jelena Đukić Pejić