“Već sedam ili osam godina mi želimo da odemo iz grada, i da se preselimo negde gde nije bučno, haotično, gde je mirno i lepo za život. Moj muž Saša je nekako uvek navijao za Vrmdžu, jer ovde imamo i prijatelja, pa smo tako saznali da možemo da kupimo plac, brzo smo odlučili, spakovali se, iznajmili kućicu dok naša bude gotova, i evo nas već godinu i po dana ovde”, zadovoljno nam priča Danijela.

Ovo možda i ne bilo moguće da Danijela ne radi u IT oblasti pa nije nužno da svoj posao obavlja u kancelariji. S obzirom da već nekoliko godina radi od kuće u korisničkom servisu i održavanju web sajtova za jednu kompaniju, to je njenoj porodici, kako kaže, dalo mogućnost da biraju gde će živeti.

“Mnogi nas pitaju zašto nismo otišli negde drugde, zašto baš Vrmdža, ali to je već neko drugo pitanje”, smeje se ona i nastavlja: “Vrmdža ima ono što je nama jako bitno, ključno za moj posao, a to je dobar internet. Mi imamo nekog svog malog provajdera, pa nam je internet jako dobar”, kaže Danijela. Međutim, to nije bio jedini razlog zašto su baš Vrmdžu izabrali za svoj budući život. Kaže da je odluci doprinela i činjenica što u Vrmdži nisu jedini doseljenici iz grada, zbog čega i meštani sela sve više razumeju njihovu potrebu da se sklone sa gradskog asfalta.

To je, objašnjava, još jedna važna činjenica po kojoj se Vrmdža izdvaja od bilo kog drugog sela u Srbiji. Kako onda izgleda život na selu u odnosu na grad, pitali smo Danijelu.

“Auhhh, potpuno drugačije. Mislim da je naša najveća prednost ovde, je što živimo u nekom skladu sa prirodom. Mislim da je za dete ovo odlično, jer u Beogradu živiš u stanu i moraš dete da izvodiš svaki dan po dva – tri puta dnevno, posebno ako dete ne ide u vrtić. A ovde dete ima svoje kućne ljubimce, sva deca se lepo igraju napolju bez obzira da li imaju četiri ili deset godina. To su samo neke stvari zbog kojih smo mi i otišli iz Beograda”, kaže Danijela.

I njen rad sada izgleda dosta drugačije nego u Beogradu, iako isto radi u dve smene. “Te smene od 8 do 16h su mi skroz ok, a za smene od 16h do 24h mi je trebalo vremena da se naviknem, zato što se ovde sve gasi oko 9 uveče i imaš osećaj da si potpuno sam. S druge strane, nisam u kancelariji, a nisam ni u stanu. Vidite kako izgleda moja kancelarija”, pokazuje Danijela na svoj laptop i sto na terasi. “Dakle, mogu da sedim napolju, ne sedim u zagušljivom prostoru. Ono što je posebno bitno jeste da mogu da uskladim i posao i porodicu. U Beogradu je to potpuno nemoguće, gubiš puno vremena jer moraš da odeš po dete u školu, moraš ovo, moraš ono, pa nabavka… To je sve ovde lakše”, tvrdi ona.

Na sliku koju viđaju svakodnevno, na Danijelu koja sedi za laptopom na terasi, svi su navikli, pa i seoski poštar. Samo joj mahnu i ostave je da radi. I ona se isto navikla na zvuke iz okoline, ne smeta ni dečja graja koja dopire sa ulice ili iz kuće, ni različite mašine koji koje se čuju sa obližnjih njiva. Sve je jednostavnije na selu, pa i posao, priča nam Danijela. A osim što je jednostavnije, da li je i jeftinije?

“Zavisi kako gledaš na stvari. Ako doneseš iz grada sve svoje navike, život na selu može da bude jako skup. Ali ako živiš kao što svi žive u tvojoj okolini, onda je jeftiniji. Jer potpuno je bezveze da svaki dan idem na pijacu po povrće ili kupujem od komšija, ako već mogu da imam svoje. Zato smo mi napravili svoju baštu, po prvi put u životu, imali smo i svoj prvi rod i to nam je potpuno novo iskustvo. Ništa nismo znali o tome, ali eto sada učimo, pitamo komšije šta treba da radimo sa određenim povrćem, i eto, do sada smo uspevali”, smeje se Danijela.

Tako su ona i njen suprug Saša ove godine brali svoj prvi grašak, luk, cveklu, krompir, šargarepu, tikvice i sve ono što je jednom domaćinstvu potrebno. S obzirom da je ona trenutno jedina koja zarađuje u kući, kaže da im baš ništa ne nedostaje i da imaju sve što im je potrebno. Ipak, biće mnogo zadovoljniji kad im kuća bude završena.

Da li im nedostaje grad i da li su se ikada pokajali, Danijela i Saša kažu da su o tome razmišljali samo kroz jedno pitanje: da li su uradili pravu stvar za svoju ćerku Minu. “Ipak, kad sve sabereš onda shvatiš - da, mi radimo pravu stvar, i ne samo pravu, već najbolju za naše dete. Ovde je srećna, bezbrižna, slobodna da se igra gde želi, ume da prepozna rtanjski čaj i da ga ubere iako ide tek u predškolsko. U selu imamo četvorogodišnju školu sa 19 đaka, a posle toga će u susedno selo organizovanim prevozom. Dakle, sve je odlično”.

Ipak, ističe ovaj par da im se u životu na selu najviše dopada to što nema stresa: “Koliko god da ovde ljudi teško rade, jer rad u polju je veoma težak, sve je nekako opuštenije, sve je usporeno, nema nikakve žurbe, frke, uvek može da se nađe vreme da se popije kafa sa nekim. Jedina frka ovde je kad vidiš oblake pa brineš za useve, ali definitivno nema tog stresa koji imaš u gradu gde svaki dan provodiš u autu i do prodvanice ti treba najmanje pola sata najveće gužve, a kamo li da nešto završiš od ozbiljnijih stvari”. 

A prodavnice Vrmdža ima, ima i poštu i sve što je potrebno. Srećna okolnost je i to što je pored Sokobanje koja je turističko mesto, pa onda njeni stanovnici imaju i više od najneophodnijih stvari.

Kako su i sami rekli, Danijela i Saša nisu jedini koji su došli u Vrmdžu. U poslednjih nekoliko godina u ovom selu kupljeno je više od 40 kuća i imanja, iako nisu svi prebacili i svoje prebivalište. Mnogi od njih bave se neobičnim poslovima, pa u selu žive i kompozitori i arhitekte, a ali ima i onih koji žele da se bave različitim vidovima turizma – joga centrom i slično.

Za sve njih je veoma važno da selo ima dobru infrastrukturu, kaže predsednik mesne zajednice Vrmdža, Slaviša Krstić.

“Mi se već godinama trudimo da selo ima uslove iz 21. veka i netaknutu prirodu. Kad kažem uslove iz 21. veka, tu mislim na odličan internet, dobru mrežu za mobilnu telefoniju, dobre puteve, Mi smo ponosni na činjenicu da se toliko kupuju kuće u Vrmdži, a kupuju ih ljudi koji nikakve veze nisu imali sa Vrmdžom”, kaže Krstić.

“Imamo izvore pijaće vode, tri vodovoda u selu, celo selo je pod LED rasvetom, a na turističkim lokacijama koje imamo u selu je dekorativna rasveta. Imamo relativno dobre puteve, dobru putnu mrežu, sve seoske ulice su asfaltirane. To sve i dobar internet su neki uslovi koji su normalni zahtevi u današnje vreme”, kaže Slaviša Krstić.

Vrmdža već godinama radi i na kulturnoj promociji, pa se u ovom selu sada već tradicionalno održava nekoliko manifestacija. Planinarski pohod na kome učestvuje ogroman broj planinara, zatim filmski festival ekološkog dokumentarnog filma, i penjački festival jedan od najposećenijih na koji dolazi i poznata Staša Gejo.

To je kako kaže predsednik mesne zajednice i razlog zašto je Vrmdža poznata čak i strancima jer kulturne i turističke manifestacije su najvažnije za promociju sela. Ipak, internet je ključna stvar za sve doseljenike, tvrde i Mutići jer nesmetano mogu da rade uživajući u seoskoj prirodi. A kada im kuća bude gotova, Danijelin suprug Saša koji je muzički producent, opet će dobiti svoj muzički studio i vratiti se poslu koji je za sada ostavio beogradskoj gužvi. “Jedno po jedno, stići će na red i moj novi studio pa ću nastaviti i ja sa poslom. Za sada samo upijam ovu energiju”, kaže Saša i grize krušku koju je upravo ubrao u svom dvorištu.

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević