Blog 29

O glatkim obrazima, prepečenici kao najboljem losionu posle brijanja i neshvaćenim vremenima…

Ja sam Uroš Dimitrijević, novinar i, po svemu sudeći, hipohondar. Trenutno se nalazim u samoizolaciji u stanu u Beogradu i, iskreno, odlično se osećam.

Moje dete ide u školu u kojoj su roditelji jednog đaka na Infektivnoj klinici zbog sumnje na korona virus. Dete ne ide u školu. Škola normalno radi i tako će ostati dok nadležni ne reše drugačije.

Dragi niški dopisnici, da li ste ponosni jer vam je priča na naslovnoj stranici?

Šta li bi rekao veliki Ranko Marinković kada bi bio u prilici da „prošeta“ Instagramom? …

Obećao sam da ću je voditi na maturu, ali nisam ispunio obećanje i pokušavam da smanjim knedlu u grlu.

Sanja Kljajić je poslednjih sedmica prešpartala Kosovo radeći reportaže za DW. Donela je mučne utiske, o bedi, paklu od života, dva nacionalizma koji hrane jedan drugi i žderu sve ostalo. O onima čije se ime ne spominje.

Kao aktivni konzument društvenih mreža, pasionirani čitalac svih novina i gledalac svih televizijskih emisija, kapiram kako su nam bre puna usta politike i onih koji se njome bave. Ono što pročitam, vidim i čujem i ono što se zaista dešava su dva paralelna sveta.

Pre par godina kada smo mi u medijskoj sferi istripovali da možemo biti deo savremenih civilizovanih društava, gde se novac poreskih obveznika troši sa merom i razlogom, priznajem da sam posumnjala da projektno sufinansiranje medijskih sadržaja može biti sprovedeno onako kako je zamišljeno, ali avaj promenama treba dati šansu, mislila sam naučićemo. Propust, jedan, dva, tri … ali propustima nikada kraja i na kraju krajeva ispostavlja se da je ovo idealan način za finansiranje režimskih medija i korupciju u pravom smislu te reči.

Ne znam koliko ste sportski informisani, ali sinoć bi derbi….Rezultat jednostavan,još jednom poraženi pristojna Srbija, ljubitelji sporta i ideja sportskih okupljanja.

Vaše je samo da umrete , sve ostalo je naša briga - slogan je, kažu, privatnika koji organizuje sahrane i prevozi pokojnike. Davno je već marketing ušao u pogrebna preduzeća, a sudeći po statistici koja tvrdi da nas sve više umire nego što se rađamo, tek će biti agresivniji ili bizarniji. Poput one torte u obliku kovčega, sa crnom glazurom na sajmu pogrebne opreme prošle godine u Nišu.

Teške nesreće ili pretrpljeno nasilje mogu žrtve toliko da traumatizuju da više ne budu u stanju da funkcionišu u svakodnevici. Ali posebno obučeni psi terapeuti mogu da im pruže mnogo više od praktične pomoći.

Pre nego što sam ušla u Cerjansku pećinu, od ekstremnih aktivnosti i sportova, bavila sam se hodanjem na ekstremno visokim štiklama.

Evolucija, makar pokrenuta naučnofantastičnim Svetim Duhom? E, ne može kod Srbadije! Iz „ličnih i globalističkih razloga“ na Peticiju za reviziju izučavanja teorije evolucije osvrće se Dragoslav Dedović.

Svetski dan slobode medija, kako to samo gordo zvuči!!! Već dvadesetak godina na ovaj ili onaj način radim u medijima, smatram sebe medijskim radnikom iako mi često ova kategorizacija zvuči kao dijagnoza,a ne opis zanimanja kome sam posvetila skoro polovinu života.

U Srbiji postoji drugi stepen stida - onaj kad si zbog navike primoran kupovati cigarete na komad.

Okolo je surova realnost, neviđena džungla koja guta pa je porodica mesto gde se prikuplja snaga i pozitivna energija za neke nove, dnevne bitke.

Ljudi su nekada komunicirali slikama. Danas, usled ekspanzije interneta i društvenih mreža, poruke koje se šalju sadrže sve više slika, tzv. emotikona… Da li postoji realna opasnost da na ovaj način osiromašimo jezik i komunikaciju? Kako  to utiče na omladinu  koja je pisanu reč zamenila slikama? Da li je ovo veliki problem i da li vidiš neko rešenje? Zašto je važno da negujemo naš jezik  – za čoveka, društvo, kulturu?

Debeli minus se ne dopada nikome i niko se ne oseća lagodno na ovako niskim temperaturama.

Arhivske fotografije niškog fotoreportera Dušana Mitića Cara pokazuju da ovakve zime nisu retkost i da je i pre 30 godina u ovo vreme Nišava bila zaledjena.

Stotinjak kilometara od rodnog grada, u Bujanovcu, Šaban ima svoju ulicu. Ispisanu na srpskom i albanskom jeziku. I nikom ne smeta.

Zatvor je, pored Velesa, verovatno jedino mesto na koje ljudi, posle samo jedne posete, ne žele da se vrate. Znam za ljude koji bi se vraćali na ratište zato što im je kod kuće suviše mirno ili je krevet premekan. Ljudi se vraćaju i bivšim partnerima, isto kao i što gledaju nove epizode Top Gira, verovatno zbog stokholmskog sindroma, nemam pojma. I bez obzira na tri redovna obroka, krevet i krov nad glavom, ne mogu da zamislim da neko poželi da ponovo uđe u zatvor. Ne posle mojih prošlonedeljnih poseta.

Strana 1 od 2

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim