Rezultati monitoringa medija Mreže za izveštavanje o različitosti pokazuju da je od maja 2022. do decembra 2023. godine u Srbiji zabeleženo 113 slučajeva govora mržnje.

“Motivaciju i želju da progovorim javno o tome šta se desilo mom detetu kada je imao nepune četiri godine dobila sam kada sam pročitala u čet grupi za žene na Fejsbuku pitanje jedne majke koje je glasilo: ‘Moje dete se već drugu godinu jako boji da uđe u stan u kojem živimo, počne da se trese, ne može da spava… Šta mislite da je u pitanju?’. Pomislila sam da se dešava, na žalost, ono što se mom detetu desilo i poželela da što više ljudi sazna da je seksualno nasilje nad decom realnost”.

Tekstovi o nasilju, ubistvima i pokušajima ubistava prodaju novine i donose dodatne klikove, i to je jedan od  razloga što se mnogi urednici odluče da broj poseta na portalu i rasprodat tiraž  budu važniji od etike i novinarskog kodeksa.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se u svetu već dvadeset godina. I u Srbiji se tim problemom organizacije bave decenijama, a u poslednjih 10 godina veoma aktivno i država. Dokle se stiglo?

Dok institucije u Srbiji smatraju da je primena zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprinela smanjenom broju izrečenih mera, organizacije koje se bave ovim problemom tvrde suprotno. Za MIC govore Autonomni ženski centar i Novinarke protiv nasilja.

Kosovo, Sirija, presuda Šešelju, aerodromi u Srbiji - sve se to teme srpskih medija. Ipak, najveći ili bar jednak deo naslovnih strana i medijskog prostora zauzima novi slučaj nasilja nad ženama. A kako se izveštava?