Razlog za ovakvu kampanju, kako tvrde poznavaoci prilika na Kosovu, politički analitičar Beljuj Bećaj i glavni i odgvorni urednik lista Koha Ditore Agron Bajrami, leži u nepoverenju kojem godinama unazad kumuju oni koji bi u stvari trebali da ga grade – političari sa obe strane.

Uzrok tome što se ni jedna kosovska albanska politička partija u predizbornoj kampanji nije bavila Srbima je taj što se na Srbe gleda kroz Briselski dijalog i kroz stav zvaničnog Beograda, smatra glavni i odgovorni urednik jednog od najčitanijih kosovskih listova Koha Ditore, Agron Bajrami. On smatra da u takvoj situaciji nema smisla nuditi nešto Srbima kao i svim ostalim građanima Kosova.

Bajrami smatra da su ovi izbori možda prekretnica jer se posle dužeg vremena na političkoj sceni pojavljuje više srpskih partija, koje nemaju isti pogled na to kako treba da se živi na Kosovu.

 „To je dobro jer doprinosi poboljšanju političke diskusije na Kosovu, šta treba i kako treba da se gradi budući život između Srba i Albanaca i ostalih unutar Kosova. Dobro je jer to je mogućnost da se u okviru te diskusije priča i o nekim drugim stvarima, a ne samo o tome kako će se rešavati pitanje Beograda i Prištine, Kosova i Srbije... “, kaže Bajrami, dodajući da smatra da su ovi izbori momenat kada treba krenuti sa razgovorima - šta treba ponuditi kosovskim Srbima, a da to nije obaveza iz Briselskog dijaloga.

Politički analitičar iz Prištine Beljuj Bećaj smatra da sve što nude albanske partije „izaziva dozu sumnje kod Srba“, jer ne postoji poverenje.

„Za dvadeset godina u međusobnim odnosima Srba i Albanaca ne postoji međusobno povrenje. Sve što bi rekle političke partije, velike ili male, kada su u pitanju Srbi, sve bi bilo sumnjivog karaktera. Svaka ponuda iza sebe ima sumnju, iz razloga nedostatka poverenja. Zatajili smo kao većina u pravcu stvaranja normalne klime, da se Srbi osećaju kao u svojoj kući. Prvobitno, najveću grešku napravio je Hašim Tači, jer je mislio da će Srbi na Kosovu biti prelazna kategorija, da će sve manje i manje Srba biti na Kosovu, time je stvorio isti stav i kod ostalih. U toj klimi nije bilo spremnosti kod ostalih stranka da shvate da su Srbi realna kategorija istorije, sadašnjosti i budućnosti Kosova“.

Gostujući u emisiji „Sporazum“ Bećaj je rekao da Albanci Srpsku listu smatraju kao direktan interes države Srbije na Kosovu i da je zbog toga veoma teško razmišljati o njima kao mostu koji bi mogao da poveže međusobne interese.

Među političarima koji učestvuju na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, jedini koji se glasačima obratio i na nematernjem jeziku je političar iz srpske zajednice Nenad Rašić.

On je u poruci na albanskom jeziku, poručio da će glas upućen koaliciji Sloboda čiji je on kandidat, biti glas protiv „političkog čudovišta“ misleći na Srpsku listu.

Istraživanja nevladinog sektora pak kazuju da je na severu Kosova, malo onih koji veruju bilo kojim političarima. Na pitanje „da li postoje političari na Kosovu kojima verujete“, većina iz opština Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, njih 56,6%, odgovorila je negativno. Poverenja u političare ima samo 23,3% ispitanih, dok je 16,6% reklo da ne prati politiku.

Na glasačkom listiću na vanrednim parlamentarnim izbrima na Kosovu, koji se održavaju 6.oktobra, naći će se 25 lista koje će se boriti za 120 poslaničkih mesta, od tog broja deset pripada srpskoj zajednici, a deset ostalim manjinama na Kosovu.

Ovo su sedmi parlamentarni izbori na Kosovu posle okončanja sukoba 1999. godine, i čak četvrti vanredni izbori u nizu. Prema mišljenju Izborna kampanja bila je jedna od najkraćih - svega deset dana stranke su upućivale svoje poruke za nešto manje od dva miliona birača.

Tekst: MIC

Foto: Sporazum,

         Saša Đorđević