Nakon objavljivanja slučajeva masovnog okupljanja Roma, pa čak i jedne svadbe koja je trajala tri dana, sve veća je tendencija da se prema romskim naseljima u Bugarskoj uvedu posebne mere potpune izolacije od ostatka države i zatvaranja u geta. Na državnom nivou nisu preduzete nikakve posebne mere prema romskim naseljima, ali je lokalnim samoupravama ostavljena mogućnost da u okviru svojih nadležnosti takve mere posebno propišu. Poseban režim izolacije je već uveden u romskim naseljima u gradovima Sliven, Nova Zagora i Stara Zagora.

Nakon trodnevne svadbe, još jedan incident je prošle nedelje uzdrmao Bugarsku. Reč je o obolelom licu iz romskog naselja u selu Paničerevo sa oko 1.000 stanovnika, koji je pobegao sa infektivne klinike u kojoj se lečio. Uzeo je taksi, i vratio se kući u svoje selo. Nakon tog incidenta policija ga je privela i vratila u bolnicu. Zbog ugrožavanja zdravlja drugih ljudi, vinovnik incidenta će biti procesuiran, a zaprećena mu je zatvorska kazna do 5 godina zatvora i novčana kazna od 5 do 25 hiljada evra.

Zbog tog incidenta oglasio se i ministar zdravlja Kiril Ananijev i proglasio je da je celo selo Paničerevo blokirano od strane policije i stavljeno je u karantin naredne dve sedmice. U narednom periodu će oko 1.000 stanovnika tog sela biti testirani na prisustvo virusa COVID -19. 

U sklopu mera spečavanja širenja zaraze, od početka vanredne situacije u Bugarskoj, u najvećim romskim sredinama u Sofiji - naselja ''Fakultet'', ''Hristo Botev'', ''Filipovci'' i ''Orlandovci''- angažovani su posebni timovi medicinskih ekipa i humanitarnih radnika. Oni ulažu veliki napor da edukuju Rome i ubede ih da prihvate mere socijalne distance koje preporučuje krizni štab. Realizuje se redovna dezinfekcija ulica i trotoara, a u večernjim satima u kampanju se uključuje i policija, koja preko razglasa upozorava stanovnike da ostaju u svojim domovima.

Na žalost, takve mere za sada ne daju velike rezultate. Zbog toga je u najvećim romskim naseljima počela izgradnja zaštitne ograde i kontrolnih punktova, kako bi se izvršila kontrola poštovanja preporučnih mera zaštite. U tu aktivnost uključeni su pripadnici policije i žandarmerije. Najrigoroznije mere preduzete su u naselju ''Karmen'', u gradu Kaznalak, oko 190 kilometara istočno od Sofije. Celo naselje je u potpunosti blokirano, a otvoren je samo jedan putni pravac za komunikaciju gde se nalazi kontrolni punkt, koji je ujedno i dezinfekcioni punkt. Romi u tom naselju su zatvoreni u svojevrsnom getu dok se ne reše problemi sa epidemijom.

Širom zemlje Bugarska ima velikih problema u kontroli suzbijanja širenja virusa COVID -19 u romskim mahalama. Pored obezbeđenja primena preporučenih mera socijalne distance, među većim problemima su i obezbeđenje čiste pijaće vode, dezinfekcionih sredstava, zaštitnih maski i rukavica, kao i minimum uslova za higijenu. Porodice imaju po desetak i više članova, smeštenih na malom prostoru, što fizički onemogućava socijalno distanciranje. U svakom romskom naselju širom Bugarske ima mnogo ljudi koji žive na ivici bede i za njih država planira da obezbedi dodatna sredstva pomoći kako bi im omogućili puko preživljavanje.

Dodatan problem jeste i činjenica da se veliki broj Roma, koji su radili u inostranstvu, vratili u Bugarsku kada je proglašena globalna pandemija. Oni su označeni kao potencijalni nosioci virusa jer su došli iz sredina gde je bilo žarište epidemije. Činjenica je da romska populacija uglavnom ne poštuje preporuke o primeni mera zaštite i zabrane okupljanja, što doprinosi nekontrolisanom širenju epidemije u tim sredinama i čini ih visokorizičnom grupom. Trenunto ne postoje konkretni rezultati o broju zaraženih, obolelih i umrlih, jer nije ni vršeno masovnije testiranje na prisustvo virusa COVID-19 u romskim sredinama.

Za to vreme, policija kontroliše primenu preporučenih mera zaštite, ali bez ikakvih kaznenih mera. U nadi da će da povećaju socijalnu svest o primeni zdravstvenih mera, kao i da će ih edukovati kako da prepoznaju simptome i koje mere je potrebno preduzeti ukoliko su bili u kontaktu sa obolelim, u proces su uključeni i medijatori nadležni za romsku populaciju, medicinski stručnjaci, učitelji i volonteri humanitarnih organizacija.

Autor: Juliana Nikolova