Pandemija COVID-19 i dalje zahteva ozbiljnost i vanrednu situaciju u javnom zdravstvu na nacionalnom i globalnom nivou. Produženje vanredne epidemiološke situacije i primena mera za sprečavanje širenja bolesti u zemlji imaju za cilj rasterećenje zdravstvenog sistema.

Ovo je posebno važno za zaštitu zdravlja i života osoba sa povećanim rizikom od teške zarazne bolesti - starijih osoba, osoba sa hroničnim i onkološkim bolestima i imunokompromitovanim uslovima, u uslovima istovremenog širenja sezonskog gripa i COVID-19.

Povećanje broja slučajeva u južnoj Evropi i očekivani bum zbog polaska u školu već krajem ovog meseca neki su od razloga zbog kojih se očekuje da će predloženi režim ostati na snazi duži vremenski period. Za 2 nedelje slučajevi u Evropi su skočili u proseku za 20%. Međutim, postoje zemlje sa više od 80%. U tom kontekstu, Bugarska je jedna od retkih zemalja sa smanjenjem i iznosi minus 2,7%. Ne mnogo, ali na pozadini ukupnog porasta, indikativno je da smo nakon pika u avgustu uspeli da postignemo nekoliko nedelja postepenog smanjenja slučajeva.

Međutim, produžena vanredna situacija ne znači pooštravanje mera, uveravao je zdravstveni stručnjak dr Kunčev. „Važno je da radimo ono što moramo i pustimo da se dogodi ono što želimo“, rekao je. Bolnice pripremljene za novi rast pacijenata sa COVID-19 su ogromne, sa najmanje još 1.000 kreveta na različitim odeljenjima. "Međutim, zabrinut sam zbog visoke stope smrtnosti. Na trećem smo mestu nakon Rumunije. Zabrinjava i procenat pogođenog medicinskog osoblja. 1.000 lekara koje uklanjamo iz sistema najmanje 14 dana predstavlja ozbiljan udarac za sistem", rekao je specijalista.

Uprkos dugotrajnoj epidemiološkoj situaciji, čini se da su ljudi prestali da se plaše, ili su se umorili od nevidljive pretnje, pa čine sve što mogu da nastave svoj život kao i ranije. Pune su ulice, kafići i restorani.Ljudi pokušavaju da vrate svoj život.

Postoje anti-epidemiološke mere, ali postoje neke značajne promene.

Nastava je ponovo prisutna u skladu sa merama i smernicama koje su pripremili Ministarstvo prosvete i nauke i Ministarstvo zdravlja. Držanje distance, nošenje maski izvan učionica, u zajedničkim prostorijama, hodnicima i školskim dvorištima. Kulturni i zabavni događaji - pozorišta, bioskopi, scenski događaji, koncerti, časovi plesa, kreativne i muzičke umetnosti, mogu se organizovati i održavati kada mesta zauzimaju do 50% njihovih ukupnih unutrašnjih i spoljašnjih kapaciteta uz održavanje fizičke udaljenosti od 1,5 m i sa zaštitnim maskama.

Svi kolektivni i pojedinačni sportski događaji trenažnog i takmičarskog karaktera za sve starosne grupe u zatvorenom održavaju se bez publike. Prilikom održavanja sportskih takmičenja na otvorenom dozvoljena je publika do 1.000 ljudi po sektoru, sa zauzetošću ne većom od 50%, kada smeštaju gledaoce najmanje na 1 sedište, uz fizičku udaljenost od 1,5 m. U zatvorenim javnim mestima, javnom prevozu, medicinskim i zdravstvenim ustanovama, institucijama, železničkim i autobuskim stanicama, aerodromima, metro stanicama, trgovinskim mestima, crkvama, manastirima, građani moraju da imaju zaštitnu masku za lice. Izuzeće od obaveze dozvoljeno je za: kupce u restoranima i objektima za piće, sportske aktivnosti u zatvorenom za vreme trajanja fizičke aktivnosti.

Posete diskotekama, noćnim klubovima za zabavu u zatvorenom i na otvorenom dozvoljene su ako sedišta zauzima najviše jedna osoba po kvadratnom metru njihovog ukupnog kapaciteta i u skladu sa protivepidemijskim merama. Fizička udaljenost mora da se poštuje i kada se organizuju proslave. Tako se sada na venčanjima i krštenjima podrazumeva jedan i po metar između gostiju.

Tekst: Juliana Nikolova