Vanredna situacija u Bugarskoj je produžena
Savet ministara Bugarske odlučio je da produži rok proglašene vanredne epidemiološke situacije, počev od 1. oktobra 2020. do 30. novembra 2020. Bugarska treća po smrtnosti u regionu.
Pandemija COVID-19 i dalje zahteva ozbiljnost i vanrednu situaciju u javnom zdravstvu na nacionalnom i globalnom nivou. Produženje vanredne epidemiološke situacije i primena mera za sprečavanje širenja bolesti u zemlji imaju za cilj rasterećenje zdravstvenog sistema.
Ovo je posebno važno za zaštitu zdravlja i života osoba sa povećanim rizikom od teške zarazne bolesti - starijih osoba, osoba sa hroničnim i onkološkim bolestima i imunokompromitovanim uslovima, u uslovima istovremenog širenja sezonskog gripa i COVID-19.
Povećanje broja slučajeva u južnoj Evropi i očekivani bum zbog polaska u školu već krajem ovog meseca neki su od razloga zbog kojih se očekuje da će predloženi režim ostati na snazi duži vremenski period. Za 2 nedelje slučajevi u Evropi su skočili u proseku za 20%. Međutim, postoje zemlje sa više od 80%. U tom kontekstu, Bugarska je jedna od retkih zemalja sa smanjenjem i iznosi minus 2,7%. Ne mnogo, ali na pozadini ukupnog porasta, indikativno je da smo nakon pika u avgustu uspeli da postignemo nekoliko nedelja postepenog smanjenja slučajeva.
Međutim, produžena vanredna situacija ne znači pooštravanje mera, uveravao je zdravstveni stručnjak dr Kunčev. „Važno je da radimo ono što moramo i pustimo da se dogodi ono što želimo“, rekao je. Bolnice pripremljene za novi rast pacijenata sa COVID-19 su ogromne, sa najmanje još 1.000 kreveta na različitim odeljenjima. "Međutim, zabrinut sam zbog visoke stope smrtnosti. Na trećem smo mestu nakon Rumunije. Zabrinjava i procenat pogođenog medicinskog osoblja. 1.000 lekara koje uklanjamo iz sistema najmanje 14 dana predstavlja ozbiljan udarac za sistem", rekao je specijalista.
Uprkos dugotrajnoj epidemiološkoj situaciji, čini se da su ljudi prestali da se plaše, ili su se umorili od nevidljive pretnje, pa čine sve što mogu da nastave svoj život kao i ranije. Pune su ulice, kafići i restorani.Ljudi pokušavaju da vrate svoj život.
Postoje anti-epidemiološke mere, ali postoje neke značajne promene.
Nastava je ponovo prisutna u skladu sa merama i smernicama koje su pripremili Ministarstvo prosvete i nauke i Ministarstvo zdravlja. Držanje distance, nošenje maski izvan učionica, u zajedničkim prostorijama, hodnicima i školskim dvorištima. Kulturni i zabavni događaji - pozorišta, bioskopi, scenski događaji, koncerti, časovi plesa, kreativne i muzičke umetnosti, mogu se organizovati i održavati kada mesta zauzimaju do 50% njihovih ukupnih unutrašnjih i spoljašnjih kapaciteta uz održavanje fizičke udaljenosti od 1,5 m i sa zaštitnim maskama.
Svi kolektivni i pojedinačni sportski događaji trenažnog i takmičarskog karaktera za sve starosne grupe u zatvorenom održavaju se bez publike. Prilikom održavanja sportskih takmičenja na otvorenom dozvoljena je publika do 1.000 ljudi po sektoru, sa zauzetošću ne većom od 50%, kada smeštaju gledaoce najmanje na 1 sedište, uz fizičku udaljenost od 1,5 m. U zatvorenim javnim mestima, javnom prevozu, medicinskim i zdravstvenim ustanovama, institucijama, železničkim i autobuskim stanicama, aerodromima, metro stanicama, trgovinskim mestima, crkvama, manastirima, građani moraju da imaju zaštitnu masku za lice. Izuzeće od obaveze dozvoljeno je za: kupce u restoranima i objektima za piće, sportske aktivnosti u zatvorenom za vreme trajanja fizičke aktivnosti.
Posete diskotekama, noćnim klubovima za zabavu u zatvorenom i na otvorenom dozvoljene su ako sedišta zauzima najviše jedna osoba po kvadratnom metru njihovog ukupnog kapaciteta i u skladu sa protivepidemijskim merama. Fizička udaljenost mora da se poštuje i kada se organizuju proslave. Tako se sada na venčanjima i krštenjima podrazumeva jedan i po metar između gostiju.
Tekst: Juliana Nikolova
Povezani članci
-
Postoji li izlaz iz bugarske političke krize?
Nakon četvrtih uzastopnih vanrednih izbora 2. oktobra ove godine, Bugarska je još uvek bez stabilne vlade. Prvi ukaz za formiranje vlade predsednik Rumen Radev doneo je pre samo nedelju dana posle dugotrajnog procesa konsultacija sa svim partijama koje su izabrane u parlament na oktobarskim izborima. Sada najveća parlamentarno zastupljena stranka GERB, koja je ranije bila na vlasti sa više vlada koje su bile gotovo neprekidne između 2009. i 2020. godine, predložila je vladu.
Šta se trenutno dešava?
GERB-SDS je izneo neverovatnog kandidata za premijera - šefa neurologije u najvećoj bugarskoj hitnoj bolnici "Pirogov" - prof. Nikolaj Gabrovski. Stranka koja se često dovodi u vezu sa masovnim korupcijskim praksama i koja je naterana da se povuče sa vodstva zemlje 2020. godine posle višemesečnih protesta, Gabrovskog i njegovu potencijalnu vladu predstavlja kao stručnjaka.
Međutim, mnogi od budućih članova kabineta koje je Gabrovski naveo su imena koja su u Bugarskoj dobro poznata iz prethodnih vlada, još od Bugarske socijalističke partije-Pokreta za prava i slobode-Nacionalnog pokreta za stabilnost i napredak 2005-2009. tročlana koaliciona vlada.
Predloženu vladu ove nedelje nije prihvatila skupštinska većina i prikupila je samo 113 od potrebnih 121 glasa. Većina stranaka je bila nepokolebljiva u svojoj odluci da ne podrži bilo kakvu vladu, koju je predložio GERB-SDS, jer su u posljednjih 12 godina temeljito uprljane korupcijskim skandalima. Nacionalni pokret za etnička prava i slobode podržao je prof. Gabrovskog za premijera – stranku koja je isto toliko ukaljana korupcijskim skandalima i optužbama kao i GERB. Druga partija koja je podržala Gabrovskog bila je novoformirana i izabrana u parlament prvi put u oktobru „Bugarski ustanak“ na čelu sa generalom Štefanom Janevim, koji je prošle godine bio privremeni premijer i bio ministar odbrane u vladi Kirila. Petkova, ali je od njega zatraženo da napusti svoju poziciju nakon što je negirao da se ruska invazija nazove ratom i kopirao opaske Vladimira Putina nazivajući je „specijalnom vojnom operacijom“.
Kako smo došli do ove tačke?
Trenutno u zemlji postoji prelazna vlada, koju je izabrao predsednik Rumen Radev. To je bilo neophodno nakon što je prethodna redovna vlada izglasana izglasavanjem nepoverenja krajem juna ove godine. Četvorodelni koaliciona vlada u početku nije bila baš stabilna i upravo je više stranaka u njoj dovelo do njenog raspada - na kraju „Takvi ljudi ne postoje“ na čelu sa šoumenom Stanislavom Trifonovim povukla je podršku mandatara „Nastavljamo promene ” i ubrzo potom GERB-SDS zatražio izglasavanje nepovjerenja, što je i prošlo.
Lideri „Nastavljamo promenu“ – Kiril Petkov i Asen Vasilev, obrazovani na Harvardu, prvobitno su bili deo prethodne prelazne vlade koju je uspostavio predsednik Rumen Radev. Nakon što su tada stekli popularnost kao članovi kabineta, pojačali su se da učestvuju na opštim izborima 2021. godine i na kraju pobedili, što je dovelo do konstituisanja pomenute četvoropartijske vlade.
Bugarska ima dugu istoriju davanja velikog poverenja (a samim tim i glasova) pridošlicama na političkoj sceni. Nedavno se isto dogodilo i sa „Takvih nema“ na čelu sa Trifonovim, koji je pobedio na izborima u julu 2021., ali do kraja ove godine – na izborima u oktobru 2022. nisu uspeli ni sa brojem glasova potrebnim za ulazak u parlament. .
Niko novi na horizontu
To je jedan od razloga zašto je velika verovatnoća da se ništa neće mnogo promeniti ako su pred Bugarskom još jedan opšti izbori početkom 2023. Trenutno, „Mi nastavljamo sa promenom“ su izgubili neke od svojih prvobitno entuzijastičnih glasača jer su morali da vladaju u teškom trenutku - posle pandemije Covid-19 i upravo kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru ove godine. Mnogi birači počeli su da okrivljuju vladu bivšeg premijera Kirila Petkova za rast cena i inflaciju.
U međuvremenu, GERB-SDS je prikupio nešto više podrške nego na prethodnim izborima i uspeo da pobedi na izborima. Međutim – bez jasne većine, nisu uspeli da formiraju vladu.
Osim toga, izlaznost birača na prošlim izborima bila je rekordno niska - 39,41%. Ako se to ne promeni na budućim budućim izborima, malo je verovatno da će politički pejzaž izgledati drugačije nego danas, čak i ako se održe novi opšti izbori.
Problem sa Rusijom
Još jedna relativno nova stranka koja na svakim izborima prikuplja sve veću podršku je „Preporod“ – otvoreno proruska stranka koja širi dezinformacije i rusku propagandu i želi da Bugarsku izvede iz NATO-a i EU. Kada su prvi put uspeli da uđu u parlament, „Preporod” je sakupio 4,8 odsto glasova, dok su ovog oktobra to udvostručili na 10,18 odsto. Trenutno su fokusirani na suprotstavljanje potencijalnom prelasku sa bugarske valute „lev“ na evro i privukli su veliku pažnju ljudi koji se plaše da bi usvajanje evropske valute moglo da znači još veće cene i veću inflaciju.
U međuvremenu, predsednik Rumen Radev je svaki napor bugarskog parlamenta da glasa za davanje vojne pomoći Ukrajini u kontinuitetu slikao kao pitanje koje nije od primarne važnosti, kao i da je čak rekao da je Krim „naravno ruski“ tokom debate u njegovoj reizbornu kampanju krajem 2021. i rekavši da misli da će Rusija dobiti ovaj rat odmah nakon invazije u februaru.
Nastavak da ga vodi prelazna vlada koju je odabrao Rumen Radev, koji je više puta pokazao pripadnost ruskim interesima u protekloj godini, verovatno će mnogo značiti za budućnost Bugarske.
Ipak, još ništa nije definitivno odlučeno, jer Radev je rekao da planira da posle Nove godine da treći ukaz za formiranje vlade. Postavlja se pitanje da li će Bugarska dobiti redovnu vladu, ali je sumnjivo da bi ona ionako bila stabilna.
Autor: Mina S. Kirkova
