Haotično pred izbore u Bugarskoj: Pilot i rektor u drugom krugu predsedničkih izbora?
Početak kampanje pred nove parlamentarne izbore u Bugarskoj obeležava fizički napad građana na ministra obrazovanja u tehničkoj Vladi Nikolaja Denkova, zbog uvođenja obaveznog zelenog sertifikata u borbi protiv korona virusa.
Istovremeno ministri Kiril Petkov i Asen Vasilev formirali su novi politički pokret „Nastavljamo promene“, koji na početku kampanje beleži „metoeorski“ uspon rejtinga. Pokretu se pridružio i Hristo Petrov – Ico Hazarta, popularni sofijski hip-hoper kao nosilac liste, čime je u Bugarskoj nastavljen trend uključivanja poznatih muzičara u politički život zemlje.
Aktuelni predsednik Rumen Radev optužuje nekadašnjeg premijera Bojka Borisova da nema hrabrosti “da mu izađe na crtu“ i da se ovoga puta umesto „ispod ženske suknje“ kandidatkinje Cecke Cačeve na prethodnim izborima, sada sakrio „ispod toge“ rektora Sofijskog Univerziteta, Anastasa Gerdžikova. Aktuelna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će naredni saziv parlamenta činiti šest stranaka, tri tradicionalne i tri nastale iz protesta, pa je teško očekivati da će uspeti da se formira vladajuća većina, što nagoveštava da će krilatica „raspada se kao bugarska skupština“, biti aktuelna bar još neko vreme u političkom životu našeg istočnog suseda.
Istraživanje agencije Galup o rejtingu glavnih političkih aktera na početku izborne kampanje pokazuje povećanu političku zainteresovanost bugarskih građana za učešće na izborima, mobilizaciju pristalica partija, kao i ozbiljne izborne dileme, zbog ulaska novih političkih igrača u trku na predsedničkim i parlamentarnim izborima.
Parlamentarni i predsednički izbori – veća izlaznost?
Podaci pokazuju da 52,7% punoletnih građana Bugarske planira da glasa na predstojećim predsedničkim izborima, a 47,6% na vanrednim parlamentarnim izborima. Očekivanja da će izbori “dva u jedan” povećati izlaznost birača su opravdana, a predsednički izbori tradicionalno su izazvali veće interesovanje kod građana. Hipoteza na početku kampanje je da će izaći oko 400.000 birača više nego u julu, kada je registrovana najmanja izlaznost na parlamentarnim izborima u istoriji Bugarske. Faktori koji mogu poremetiti ovakav trend i uticati negativno na izlaznost su pogoršavanje situacije vezane za pandemiju virusa korona, glasanje putem elektronskih mašina i moguće naglo pogoršanje ekonomske situacije u Bugarskoj.
Stavovi birača na početku kampanje za druge ovogodišnje vanredne i treće parlamentarne izbore ukazuju na to da će novi parlament sa šest stranaka biti najvjerovatniji scenario. U toj situaciji većina se ne može postići bez učešća 3 ili 4 stranke.
GERB i „leteći start“ pokreta „Nastavljamo promene“ na početku kampanje
Politička partija Građani za evropski razvoj Bugarske - GERB je na prvom mestu sa 23,1% glasova onih koji su čvrsto odlučili da učestvuju na parlamentarnim izborima. Prema ovim podacima, stranka Bojka Borisova i dalje ima stabilnu prednost.
Borba za drugo mesto između Bugarske socijalističke partije - BSP (16,8%) i "Nastavljamo promene" Kirila Petkova i Asena Vasileva (15,9%) trenutno je potpuno neizvesna. Novi politički projekat započeo je kampanju “letećim startom” i “meteorskim usponom” rejtinga. Trenutno rejting novog političkog pokreta pokazuje stagnaciju i zaustavljen je eksponencijalan rast. Ipak popularnost može ponovo zabeležiti rast u korist pokreta “Nastavljamo promene” posle objave da će poznati sofijski hip-hoper Ico Hazarta biti nosilac liste na parlamentarnim izborima. Time se u Bugarskoj nastavlja trend uključivanja poznatih muzičara i zabavljača u borbu za osvajanje vlasti. Odluka Ustavnog suda o dvojnom državljanstvu lidera pokreta Kirila Petkova takođe može uticati na motivaciju birača, ali u negativnom smislu.
Među biračima BSP beleže se visoka mobilnost, aktivnost na terenu i stabilizacija podrške među njihovim tradicionalnim biračima. Na takav trend negativno mogu uticati kovid kriza i glasanje na biračkim mašinama. Situacija je pak obrnuta u slučaju Nastavljamo promene.
Erozija podrške pokreta “Postoji takav narod“
Ozbiljna i stalna erozija stranke Postoji takav narod - PTN šoumena i TV voditelja Slavija Trifonova dovela je politički pokret od prve do četvrte ili pete pozicije među partijama koje sigurno ulaze u novi saziv parlamenta. Na početku kampanje Demokratska Bugarska - DB (10,9%) ima simboličnu prednost nad strankom Slavija Trifonova (10,4%). Obe formacije ozbiljno su pogođene odlivom birača u novi projekat bivših ministara u tehničkoj Vladi. Kolaps PTN je posebno dramatičan i na početku kampanje zabeležen je pad od još 5 procentnih poena u period od samo mesec dana. Podrška PTN se prepolovila od julskih izbora. Demokratska Bugarska takođe gubi između jedne šestine i jedne petine birača, koji su privučeni novim projektom Nastavljamo promene. Negativan trend DB I PTN mogu ublažiti nominovanjem sopstvenih ppredsedničkih kandidata, uz jači politički identitet predloženih ličnosti.
Pokret za prava i slobode - PPS je sa stabilnom podrškom (9,3%) onih koji su sigurni da će glasati 14. Novembra. PPS je šesta stranka koja će ući u 47. saziv Narodne skupštine. Zbog kasnog nominovanja lidera stranke Mustafe Karadaiija, za predsednika, istraživanje nije registrovalo mogući uticaj na rejting stranke i za sada je to velika enigma. Ipak jasno je da postoji značajan potencijal za veći mobilizaciju tradicionalnog biračkog tela PPS, pogotovu među pripadnicima turske nacionalne zajednice na jugu Bugarske.
Ne postoji ozbiljna statistička verovatnoća da će bilo koja druga strana proći cenzus od 4%. Ukoliko se ovaj trend nastavi tokom kampanje, to bi značilo izvesnu preraspodelu stavova, ali ne i radikalnu promenu odnosa snaga u novom parlamentu.
Rektor protiv pilota u drugom krugu predsedničkih izbora?
Donedavno naizgled izvestan ishod predsedničkih izbora, ipak pokazuje mogućnost promene, pa će bitka za šefa države biti mnogo otvorenija i neizvesnija.
Aktuelni predsednik, nekadašnji vojni pilot, Rumen Radev ulazi u trku sa 42,6% glasova onih koji su odlučni da učestvuju na izborima. Najjaču podršku Radev dobija od pristalica BSP (njih preko 90%) i pokreta “Uspravi se, mafija van”, Maje Manolove (80%). Nešto više od dve trećine pristalica PTN i “Nastavljamo promene” takođe bi glasalo za Radeva. Nakon kandidature Lozana Panova, četvrtina pristalica Demokratske Bugarske izrazila je stav da će ipak glasati za Radeva.
Na drugom mestu je profesor Anastas Gerdžikov sa 28,1%. Preko 80 odsto biračkog tela partije GERB pruža podršku zajedničkom kandidatu stranaka desnog centra. Pored glasa najače političke parije, rektor Sofijskog Univerziteta uspeo je da privuče dodatnih 7 odsto podrške. Za njega bi glasalo oko 15% pristalica "Nastavljamo promene", 12% simpatizera Demokratske Bugarske, oko 30% pristalica VMRO i 10% drugih političkih snaga. Gerdžikov najozbiljnije šanse da poveća svoju podršku ima među diplomiranim studentima i ljudima iz većih gradova.
Lozan Panov je prikupio početnu podršku od 8,2%, ali kao kandidat DB, značajniji uticaj može imati na povećanje popularnosti stranke na parlamentarnim izborima.
Ostali kandidati za predsednika imaju podršku između 1 i 3%. Zanimljivo je da je čak 13% ispitanika u istraživanju reklo da bi glasalo za "drugog kandidata", a može se pretpostaviti da bi oko dve trećine njih podržalo kandidata PPS.
Istraživanje agencije Galup konačno pokazuje da je oko 300.000 ljudi još uvek neopredeljeno i ne zna za koga će glasati na izborima, pa sam početak kampanje može biti odlučujući za osvajanje poverenja upravo tih birača.
Autor: Miroslav Nackov
Povezani članci
-
Postoji li izlaz iz bugarske političke krize?
Nakon četvrtih uzastopnih vanrednih izbora 2. oktobra ove godine, Bugarska je još uvek bez stabilne vlade. Prvi ukaz za formiranje vlade predsednik Rumen Radev doneo je pre samo nedelju dana posle dugotrajnog procesa konsultacija sa svim partijama koje su izabrane u parlament na oktobarskim izborima. Sada najveća parlamentarno zastupljena stranka GERB, koja je ranije bila na vlasti sa više vlada koje su bile gotovo neprekidne između 2009. i 2020. godine, predložila je vladu.
Šta se trenutno dešava?
GERB-SDS je izneo neverovatnog kandidata za premijera - šefa neurologije u najvećoj bugarskoj hitnoj bolnici "Pirogov" - prof. Nikolaj Gabrovski. Stranka koja se često dovodi u vezu sa masovnim korupcijskim praksama i koja je naterana da se povuče sa vodstva zemlje 2020. godine posle višemesečnih protesta, Gabrovskog i njegovu potencijalnu vladu predstavlja kao stručnjaka.
Međutim, mnogi od budućih članova kabineta koje je Gabrovski naveo su imena koja su u Bugarskoj dobro poznata iz prethodnih vlada, još od Bugarske socijalističke partije-Pokreta za prava i slobode-Nacionalnog pokreta za stabilnost i napredak 2005-2009. tročlana koaliciona vlada.
Predloženu vladu ove nedelje nije prihvatila skupštinska većina i prikupila je samo 113 od potrebnih 121 glasa. Većina stranaka je bila nepokolebljiva u svojoj odluci da ne podrži bilo kakvu vladu, koju je predložio GERB-SDS, jer su u posljednjih 12 godina temeljito uprljane korupcijskim skandalima. Nacionalni pokret za etnička prava i slobode podržao je prof. Gabrovskog za premijera – stranku koja je isto toliko ukaljana korupcijskim skandalima i optužbama kao i GERB. Druga partija koja je podržala Gabrovskog bila je novoformirana i izabrana u parlament prvi put u oktobru „Bugarski ustanak“ na čelu sa generalom Štefanom Janevim, koji je prošle godine bio privremeni premijer i bio ministar odbrane u vladi Kirila. Petkova, ali je od njega zatraženo da napusti svoju poziciju nakon što je negirao da se ruska invazija nazove ratom i kopirao opaske Vladimira Putina nazivajući je „specijalnom vojnom operacijom“.
Kako smo došli do ove tačke?
Trenutno u zemlji postoji prelazna vlada, koju je izabrao predsednik Rumen Radev. To je bilo neophodno nakon što je prethodna redovna vlada izglasana izglasavanjem nepoverenja krajem juna ove godine. Četvorodelni koaliciona vlada u početku nije bila baš stabilna i upravo je više stranaka u njoj dovelo do njenog raspada - na kraju „Takvi ljudi ne postoje“ na čelu sa šoumenom Stanislavom Trifonovim povukla je podršku mandatara „Nastavljamo promene ” i ubrzo potom GERB-SDS zatražio izglasavanje nepovjerenja, što je i prošlo.
Lideri „Nastavljamo promenu“ – Kiril Petkov i Asen Vasilev, obrazovani na Harvardu, prvobitno su bili deo prethodne prelazne vlade koju je uspostavio predsednik Rumen Radev. Nakon što su tada stekli popularnost kao članovi kabineta, pojačali su se da učestvuju na opštim izborima 2021. godine i na kraju pobedili, što je dovelo do konstituisanja pomenute četvoropartijske vlade.
Bugarska ima dugu istoriju davanja velikog poverenja (a samim tim i glasova) pridošlicama na političkoj sceni. Nedavno se isto dogodilo i sa „Takvih nema“ na čelu sa Trifonovim, koji je pobedio na izborima u julu 2021., ali do kraja ove godine – na izborima u oktobru 2022. nisu uspeli ni sa brojem glasova potrebnim za ulazak u parlament. .
Niko novi na horizontu
To je jedan od razloga zašto je velika verovatnoća da se ništa neće mnogo promeniti ako su pred Bugarskom još jedan opšti izbori početkom 2023. Trenutno, „Mi nastavljamo sa promenom“ su izgubili neke od svojih prvobitno entuzijastičnih glasača jer su morali da vladaju u teškom trenutku - posle pandemije Covid-19 i upravo kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru ove godine. Mnogi birači počeli su da okrivljuju vladu bivšeg premijera Kirila Petkova za rast cena i inflaciju.
U međuvremenu, GERB-SDS je prikupio nešto više podrške nego na prethodnim izborima i uspeo da pobedi na izborima. Međutim – bez jasne većine, nisu uspeli da formiraju vladu.
Osim toga, izlaznost birača na prošlim izborima bila je rekordno niska - 39,41%. Ako se to ne promeni na budućim budućim izborima, malo je verovatno da će politički pejzaž izgledati drugačije nego danas, čak i ako se održe novi opšti izbori.
Problem sa Rusijom
Još jedna relativno nova stranka koja na svakim izborima prikuplja sve veću podršku je „Preporod“ – otvoreno proruska stranka koja širi dezinformacije i rusku propagandu i želi da Bugarsku izvede iz NATO-a i EU. Kada su prvi put uspeli da uđu u parlament, „Preporod” je sakupio 4,8 odsto glasova, dok su ovog oktobra to udvostručili na 10,18 odsto. Trenutno su fokusirani na suprotstavljanje potencijalnom prelasku sa bugarske valute „lev“ na evro i privukli su veliku pažnju ljudi koji se plaše da bi usvajanje evropske valute moglo da znači još veće cene i veću inflaciju.
U međuvremenu, predsednik Rumen Radev je svaki napor bugarskog parlamenta da glasa za davanje vojne pomoći Ukrajini u kontinuitetu slikao kao pitanje koje nije od primarne važnosti, kao i da je čak rekao da je Krim „naravno ruski“ tokom debate u njegovoj reizbornu kampanju krajem 2021. i rekavši da misli da će Rusija dobiti ovaj rat odmah nakon invazije u februaru.
Nastavak da ga vodi prelazna vlada koju je odabrao Rumen Radev, koji je više puta pokazao pripadnost ruskim interesima u protekloj godini, verovatno će mnogo značiti za budućnost Bugarske.
Ipak, još ništa nije definitivno odlučeno, jer Radev je rekao da planira da posle Nove godine da treći ukaz za formiranje vlade. Postavlja se pitanje da li će Bugarska dobiti redovnu vladu, ali je sumnjivo da bi ona ionako bila stabilna.
Autor: Mina S. Kirkova
