DW.com
Diplomac sa Harvarda – novi premijer Bugarske
Glasovima 134 od 240 poslanika podržana je Vlada koju će predvoditi premijer Kiril Petkov. Lider pokreta „Nastavljamo promene“ odmah posle izbora na funkciju premijera obećao je nultu toleranciju prema korupciji u Bugarskoj.
Analitičari ističu da nova Vlada koju čine predstavnici pokreta „Nastavljamo promene“ i „Postoji takav narod“ uz podršku Bugarske socijalističke partije i Demokartske Bugarske nema jasnu političku ideologiju i da će pored borbe protiv korupcije najveći izazovi biti pandemija virusa korona, energetska kriza, ali i balansiranje između interesa velih sila. Takođe se nadaju da se borba protiv korupcije i organizovanog kriminala neće pretvoriti u „lov na veštice“ i obračun sa političkim protivnicima.
Novi premijer Bugarske školovao se na prestižnom Univerzitetu Harvard, te stručna javnost potencira pregovaračke sposobnosti i taktičnost četrdesetjednogodišnjeg Kirila Petkova, koji je napokon uspeo da formira novu Vladu posle višemesečne institucionalne krize.
Politički protivnici s druge strane, smatraju da će kabinet Petkova biti pod direktnim uticajem starog-novog predsednika Rumena Radev i da će teško uspeti u nameri da balansira između različitih ideoloških stavova dva novoformirana pokreta i tradicionalista iz Bugarske socijalističke partije.
Glomaznost kabineta Petkov – zadovoljavanje apetita koalcionih partnera
Upravo zbog nemogućnosti da se sastavi Vlada bez učešća “starih igrača“, novi premijer je bio primoran da formira glomaznu Vladu koja je druga po broju resora u bugarskoj istoriji.
Kiril Petkov
Pobedniku izbora, pokretu „Nastavljamo promene“ pripali su premijerska pozicija i pozicija zamenika predsednika Vlade zaduženog za finansije i evropske fondove, i efikasnu upravu. Pored ovih, tu su i ministartsva obrazovanja i nauke, zdravstva, unutrašnjih poslova, odbrane, transporta i telekomunikacija, kiulture, privrednog rasta i inovacija.
Pokretu „Postoji takav narod“ pripali su vicepremijersko mesto i ministarstva za regionalni razvoj i građevinu, ministarstva energetike, spoljnih poslova i sporta. I Bugarska socijalistička partija takođe ima mesto zamenika premijera uz ministarstva ekonomije i industrije, za rad i socijalnu politiku, poljoprivrede i turizma. Dobri poznavaoci političkih prilika ističu da je jedan od najvećih pobednika izbora upravo liderka bugarskih socijalista, Kornelija Ninova koja je uprkos skromnom rezultatu na izborima dobila značajan deo vlasti, čime je porazila i brojne frakcije unutar sopstvene stranke.
Demokratska Bugarska u novoj podeli vlasti dobila je još jednu vicepremijersku poziciju i ministarstva životne sredine i voda, pravosuđa i elektronske uprave.
Borba za energetsku bezbednost – prioritet nove Vlade
Jedan od prvih poteza nove Vlade je formiranje skupštinske komisije koja treba da se bavi pitanjem energetske bezbednosti i cenom energenata. Opozicione partije GERB i DPS nisu podržale takvo rešenje, jer smatraju da se tim potezom sa Vlade odgovornost prebacije na Narodnu skupštinu. Takođe predstavnici stranke GERB konstantno optužuju vladajuću koaliciju da borbu protiv korupcije koriste isključivo za obračun sa političkim protivnicima.
Rumen Radev
Dok predsednik Bugarske Rumen Radev ohrabruje novog premijera da se sa koalicionim partnerima „uhvati u koštac sa korupcijom i bezakonjem, nejednakostima i siromaštvom“ i pozvao Vladu da se fokusira na reforme u pravosuđu, novi premijer Kiril Petkov uzvraća u istom maniru:
"Proces promena u Bugarskoj inicirao je predsednik Radev. Sada je vreme da završimo taj posao. Nakon perioda od 32 godine koji je iza nas, želimo da vidimo da država preuzima brigu o svom narodu. Došlo je vreme da mladi koji su pobegli u inostranstvo vide svoju Bugarsku kao mesto nade i povratka. Vreme je i da naši stari ovu zemlju vide kao mesto za častan i lep život. Naša koalicija će raditi na ostvarenju tih ciljeva", istakao je premijer Kiril Petkov.
Bugarska između istoka i zapada
Nakon što je još u predsedničkoj debati na nacionalnoj televiziji tadašnji i sadašnji predsednik Radev šokirao nacionalnu i svetsku javnost izjavom “Krim je Rusija”, to je dodatno plasiralo teoriju o pojačanom ruskom uticaju na Bugarsku upravo kroz instituciju predsednika. Bez obzira na oštre reakcije civilnog sektora, opozicije i medija, Radev nije bio mnogo zabrinut zbog toga.
Dobar poznavalac prilika i nekadašnji ambasador Bugarske u Moskvi, Ilijan Vasilev potencira „maligni“ uticaj Rusije, ne samo na Bugarsku, već i ostatak regiona, posebno u oblasti bezbednosti i energetike. Vasilev za MIC potvrđuje da je ruski uticaj veoma izražen na prostorima Bugarske, te da su sve angažmane nametnuli političari u interesu Rusije koji im je doneo direktan itneres.
„Primer za to je kada su premijeri i predsednici zagovarali realizaciju projekata poput Turskog toka. Morate uzeti u obzir da je projekat Turskog toka najvažniji geostrateški projekat u poslednjem veku. Prethodno je pokušana realizacija Južnog toka, ali u tome se nije uspelo. Sada je to Turski tok svuda u regionu, sem u Bugarskoj gde se potpuno pogrešno predstavlja kao Balkanski tok. Čak prethodno i kancelarka Merkel, koja važi za najvećeg proruskog političara od svetskih lidera, nije uspela da progura realizaciju Severnog toka. Čak i pre povezivanja cevovoda između Srbije i Mađarske, preko interkonektora sa Rumunijom, Turska je već dostavljala preko Rumunije gas Mađarskoj. Prisustvujemo dakle uspešnoj realizaciji strateških interesa Kremlja“, smatra on i dodaje da je sve to povezano sa odlukama koje je donosila bivša Vada i državne energetske kompanije.
Vasilev ovu teoriju potvrđuje i podacima o finansiranju gasovoda u zemljama kroz koje on prolazi, navodeći da je Bugarska jedina zemlja koja je izgradnju gasovoda platila sama: „U Srbiji je to platio Gasprom, kao i u Turskoj, dok je Bugarska to platila sama. Ukoliko na tom nivou posmatramo razvoj situacije, dakle na nivou predsednika, onda je jasno o čemu se radi. Predsednici, premijeri, ministri svi oni su do sada radili u direktnom interesu Rusije, a sada je ključno da se to promeni“, zaključuje on.
Istovremeno tokom razgovora Bajden-Putin američka adminstracija najavila je mogućnost raspoređivanja vojnih trupa u Bugarskoj, kao delu istočnog NATO krila, ukoliko Moskva ugrozi nezavisnost Ukrajine. Zato je stručna javnost u Bugarskoj bila posebno zabrinuta zbog izjave predsednika Rumena Radeva da je „Krim ruski“. Novom premijeru Kirilu Petkovu balans sa interesima istoka i zapada, može postati nova politička „noćna mora“. Postoje i mišljenja da su novi ministri Vlade pod snažnim uticajem Moskve, ali i Vašingtona, pa ostaje nepoznanica kako će premijer uspeti da to kontroliše. Kada tome dodamo i odnos prema Severnoj Makedoniji i najavu premijera da će se tom pitanju posvetiti na drugačiji način, jasno je da su pred „momkom sa Harvarda“ ozbiljni izazovi na lokalnoj, regionalnoj, ali i međunarodnoj političkoj sceni.
Piše: Miroslav Nackov
Povezani članci
-
Postoji li izlaz iz bugarske političke krize?
Nakon četvrtih uzastopnih vanrednih izbora 2. oktobra ove godine, Bugarska je još uvek bez stabilne vlade. Prvi ukaz za formiranje vlade predsednik Rumen Radev doneo je pre samo nedelju dana posle dugotrajnog procesa konsultacija sa svim partijama koje su izabrane u parlament na oktobarskim izborima. Sada najveća parlamentarno zastupljena stranka GERB, koja je ranije bila na vlasti sa više vlada koje su bile gotovo neprekidne između 2009. i 2020. godine, predložila je vladu.
Šta se trenutno dešava?
GERB-SDS je izneo neverovatnog kandidata za premijera - šefa neurologije u najvećoj bugarskoj hitnoj bolnici "Pirogov" - prof. Nikolaj Gabrovski. Stranka koja se često dovodi u vezu sa masovnim korupcijskim praksama i koja je naterana da se povuče sa vodstva zemlje 2020. godine posle višemesečnih protesta, Gabrovskog i njegovu potencijalnu vladu predstavlja kao stručnjaka.
Međutim, mnogi od budućih članova kabineta koje je Gabrovski naveo su imena koja su u Bugarskoj dobro poznata iz prethodnih vlada, još od Bugarske socijalističke partije-Pokreta za prava i slobode-Nacionalnog pokreta za stabilnost i napredak 2005-2009. tročlana koaliciona vlada.
Predloženu vladu ove nedelje nije prihvatila skupštinska većina i prikupila je samo 113 od potrebnih 121 glasa. Većina stranaka je bila nepokolebljiva u svojoj odluci da ne podrži bilo kakvu vladu, koju je predložio GERB-SDS, jer su u posljednjih 12 godina temeljito uprljane korupcijskim skandalima. Nacionalni pokret za etnička prava i slobode podržao je prof. Gabrovskog za premijera – stranku koja je isto toliko ukaljana korupcijskim skandalima i optužbama kao i GERB. Druga partija koja je podržala Gabrovskog bila je novoformirana i izabrana u parlament prvi put u oktobru „Bugarski ustanak“ na čelu sa generalom Štefanom Janevim, koji je prošle godine bio privremeni premijer i bio ministar odbrane u vladi Kirila. Petkova, ali je od njega zatraženo da napusti svoju poziciju nakon što je negirao da se ruska invazija nazove ratom i kopirao opaske Vladimira Putina nazivajući je „specijalnom vojnom operacijom“.
Kako smo došli do ove tačke?
Trenutno u zemlji postoji prelazna vlada, koju je izabrao predsednik Rumen Radev. To je bilo neophodno nakon što je prethodna redovna vlada izglasana izglasavanjem nepoverenja krajem juna ove godine. Četvorodelni koaliciona vlada u početku nije bila baš stabilna i upravo je više stranaka u njoj dovelo do njenog raspada - na kraju „Takvi ljudi ne postoje“ na čelu sa šoumenom Stanislavom Trifonovim povukla je podršku mandatara „Nastavljamo promene ” i ubrzo potom GERB-SDS zatražio izglasavanje nepovjerenja, što je i prošlo.
Lideri „Nastavljamo promenu“ – Kiril Petkov i Asen Vasilev, obrazovani na Harvardu, prvobitno su bili deo prethodne prelazne vlade koju je uspostavio predsednik Rumen Radev. Nakon što su tada stekli popularnost kao članovi kabineta, pojačali su se da učestvuju na opštim izborima 2021. godine i na kraju pobedili, što je dovelo do konstituisanja pomenute četvoropartijske vlade.
Bugarska ima dugu istoriju davanja velikog poverenja (a samim tim i glasova) pridošlicama na političkoj sceni. Nedavno se isto dogodilo i sa „Takvih nema“ na čelu sa Trifonovim, koji je pobedio na izborima u julu 2021., ali do kraja ove godine – na izborima u oktobru 2022. nisu uspeli ni sa brojem glasova potrebnim za ulazak u parlament. .
Niko novi na horizontu
To je jedan od razloga zašto je velika verovatnoća da se ništa neće mnogo promeniti ako su pred Bugarskom još jedan opšti izbori početkom 2023. Trenutno, „Mi nastavljamo sa promenom“ su izgubili neke od svojih prvobitno entuzijastičnih glasača jer su morali da vladaju u teškom trenutku - posle pandemije Covid-19 i upravo kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru ove godine. Mnogi birači počeli su da okrivljuju vladu bivšeg premijera Kirila Petkova za rast cena i inflaciju.
U međuvremenu, GERB-SDS je prikupio nešto više podrške nego na prethodnim izborima i uspeo da pobedi na izborima. Međutim – bez jasne većine, nisu uspeli da formiraju vladu.
Osim toga, izlaznost birača na prošlim izborima bila je rekordno niska - 39,41%. Ako se to ne promeni na budućim budućim izborima, malo je verovatno da će politički pejzaž izgledati drugačije nego danas, čak i ako se održe novi opšti izbori.
Problem sa Rusijom
Još jedna relativno nova stranka koja na svakim izborima prikuplja sve veću podršku je „Preporod“ – otvoreno proruska stranka koja širi dezinformacije i rusku propagandu i želi da Bugarsku izvede iz NATO-a i EU. Kada su prvi put uspeli da uđu u parlament, „Preporod” je sakupio 4,8 odsto glasova, dok su ovog oktobra to udvostručili na 10,18 odsto. Trenutno su fokusirani na suprotstavljanje potencijalnom prelasku sa bugarske valute „lev“ na evro i privukli su veliku pažnju ljudi koji se plaše da bi usvajanje evropske valute moglo da znači još veće cene i veću inflaciju.
U međuvremenu, predsednik Rumen Radev je svaki napor bugarskog parlamenta da glasa za davanje vojne pomoći Ukrajini u kontinuitetu slikao kao pitanje koje nije od primarne važnosti, kao i da je čak rekao da je Krim „naravno ruski“ tokom debate u njegovoj reizbornu kampanju krajem 2021. i rekavši da misli da će Rusija dobiti ovaj rat odmah nakon invazije u februaru.
Nastavak da ga vodi prelazna vlada koju je odabrao Rumen Radev, koji je više puta pokazao pripadnost ruskim interesima u protekloj godini, verovatno će mnogo značiti za budućnost Bugarske.
Ipak, još ništa nije definitivno odlučeno, jer Radev je rekao da planira da posle Nove godine da treći ukaz za formiranje vlade. Postavlja se pitanje da li će Bugarska dobiti redovnu vladu, ali je sumnjivo da bi ona ionako bila stabilna.
Autor: Mina S. Kirkova
