Prošle godine, 4. avgusta Vlada Srbije usvojila je Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) Srbije za period od 2021.–2030. godine. Prema tom dokumentu Srbija ambiciozno planira smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13.2% u odnosu na 2010. godinu.

Već 20 dana kasnije, 24.8.2022. o ažuriranom Nacionalno utvrđenom doprinosu i planovima Srbije, obavešten je i Sekretarijat Okvirne Konvencije UN o klimatskim promenama.

To će se postići izbacivanjem fosilnih goriva poput uglja i dekarbonizacijom, odnosno prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i povećanjem efikasnosti, rečeno je na godišnjem samitu 2021. godine na Konferenciji zemalja članica. UN su pozvale sve zemlje OEBSa u koje spada i Srbija da do 2030. godine izbace korišćenje uglja, dok druge zemlje za to imaju rok do 2040. godine.

Kratak rok

Postavlja se pitanje da li Srbija u preostalih 7 godina može da ispuni sve ono što je potpisala i prihvatila još još pre 22 godine kada je postala zemlja članica Okvirne Konvencije o promeni klime.

Činjenice ne zvuče ohrabrujuće, jer je Srbija zemlja lignita, smeđeg uglja koji se najviše koristi u proizvodnji električne energije. Po svojoj veličini i visini BDPa, Srbija je 10 u svetu po godišnjoj proizvodnji lignita. Ovaj smeđi ugalj se svakodnevno u hiljadama tona crpi iz otvorenih ugljenokopa i potom sagoreva u blokovima domaćih termoelektrana.  

Glavni proizvođač struje u Srbiji, Akcionarsko društvo “Elektroprivreda Srbije” potvrđuje za MIC da se čak oko 70% struje proizvodi iz smeđeg uglja, dok oko 30% struje dolazi iz hidroelektrana. Ipak, u Elektroprivredi Srbije u kažu da do 2035. godine planiraju da ulože oko 8 milijardi evra u projekte dekarbonizacije. Takođe, da je više od 50 odsto ovih investicija planirano upravo za povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje i najavljuju nove hidroelektrane, vetroparkove i solarne elektrane.

“Ostvarenjem planova iz “Zelenog puta” učešće obnovljivih izvora energije u ukupnim instaliranim kapacitetima EPSa poraslo bi sa oko 37% na više od 60% do 2035. godine. Na taj način, godišnja proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije u EPSu bila bi povećana sa sadašnjih oko 10.000 gigavat – sati na oko 16.500 gigavat sati u 2035.godini”, kažu u Elektroprivredi Srbije. Objašnjavaju da bi udeo obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 30 porastao skoro na 50%.

U ovom akcionarskom društvu preciziraju da je najveći skok učešća obnovljivih izvora energije planiran u narednih 7 do 8 godina, a da se novi kapaciteti na mreži očekuju već naredne godine.

Nije realno da se ugalj potpuno izbaci?

Na pitanje koliko vremena je potrebno da se sa uglja pređe na obnovljive izvore energije, u EPSu kažu da “nije planirano, ni realno da se proizvodnja električne energije iz uglja potpuno obustavi, nego da se postepeno smanjuje”.

S druge strane, u nadležnom Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da je promena strukture ka niskougljeničnim tehnologijama i u našoj zemlji, kao i u regionu, na samom početku, ali sa velikim ambicijama.

Termoelektrana, foto EPS

“Startna pozicija većine zemalja u regionu je znatno teža nego u većini zemalja članica EU, zbog visokog udela uglja u prozvodnji električne energije, pa će troškovi dekarbonizacije biti srazmerno veći. To znači da će u Srbiji i u drugim zemljama regiona, biti neophodna srazmerna podrška međunarodnih partnera, kao i investicije u OIE. EU je za za tu svrhu izdvojila 100 milijardi evra”, kažu u Ministarstvu i podsećaju da je Srbija uz Poljsku najzavisnija zemlja od uglja u Evropi i da pri zameni ovog baznog energenta zelenom energijom, mora da se vodi računa da se ne ugrozi stabilnost snabdevanja.

Ugalj na stovarištu

U Ministarstvu najavljuju i usvajanje plana prioritetnih investicija u energetici, koji obuhvata investicije oko 15 milijardi evra u narednim godinama. Na listi su ključni projekti u svim oblastima resora, proizvodni kapaciteti i prenosna mreža, gas i nafta, navode u nadležnom Ministarstvu. Tim dokumentom biće preciziran i jasni vremenski plan koje projekte treba realizovati do 2030., a koji su deo dugoročnih planova.

Dodaju i nacrt nove Strategije razvoja energetike koji takođe treba da bude usvojen, i to do kraja godine.  

Brojni problemi za pojedinačne proizvođače struje iz solarnih panela

Prenosna mreža je samo jedna od neophodnih stvari koje država mora da uredi, smatra i Radisav Dimić iz Kragujevca koji se bavi solarnom energijom u Srbiji od 2010. godine. Svojim instalacijama solarnih panela pokrio je na desetine solarnih elektrana i veliki broj domaćinstava. Međutim, sve je to, kaže Radisav, premalo. A bilo bi veoma značajno u dekarbonizaciji Srbije.

Prenosna mreža elektične energije, foto EPS

“Nije lako ovde, tek se krenulo sa solarnom energijom. Za veća postrojenja su nam potrebne prvo stabilne trase, koje će tu struju od istoka do zapada, severa i juga da prenose, to bi trebalo da se stabilizuje, jer ove veće elektrane od 10, 20 ili 30 MW, moraju da imaju taj bezbedni protok”, kaže naš sagovornik.

“Ja smatram da treba više da se radi na ovim izvorima energije i sa domaćinstvima, da se ljudima ponudi mogućnost da dođu do lakših kredita, da može skoro svaka druga kuća da stavi solarne sisteme. Nije jednostavno u Srbiji izdvojiti 50% cene koje građani treba da daju, treba da im se malo olakša”, smatra Radisav i dodaje “na dobrom smo putu”.

Radisav Dimić

On ukazuje na prednosti solarnih panela čiju struju građani mogu da koriste preko cele godine, a višak koji ne potroše odlazi u mrežu. Taj višak, ukoliko im zatreba zimi, mogu da povlače iz mreže i da koriste za grejanje. Time bi bila eliminisana individualna ložišta na drva i ugalj, kojih u Srbiji ima 50% domaćinstava.

280 sunčanih dana u Srbiji

Ističe značaj solarne energije i za fabrike koje bi svoje velike površine krovova mogle da pokriju panelima, i da zavise samo od svoje struje. Tu dodaje i škole i zgrade institucija koje imaju veće površine za panele. Sada toga nema, kaže on.

Pored olakšica za subvencije, papirologija je takođe deo problema za one koji žele da koriste struju iz solarnih panela i doprinesu korišćenju zelene energije. Papirogija je jako zahtevna i dugo traje, a dodatni problem je što se višak struje koji vlasnik solarnog panela proizvede, otpisuje jednom godišnje, - struja ne može da se proda Elektroprivredi, ali može na evropskoj berzi.

Domaćinstvo sa solarnim panelima

“To bi trebalo jednostavnije da se uradi, da se napravi da građani mogu da investiraju i da to bude stabilan prihod posle 20 godina na primer – tada će svako biti zainteresovan da ulaže u elektrane. Srbija treba više da radi na tome da omogući domaćinstvima da od njih otkupi struju koja im je višak.

Ministarstvo energetike ističe kako Srbija ima velike potencijale po pitanju proizvodnje struje kroz solarne elektrane, čak veće i od Nemačke, jer godišnje ima 280 sunčanih dana. Međutim, te potencijale manje koristi.

Zadnji voz za hitne mere

To što je Srbija i dalje “zaglavljena” u korišćenju uglja dok druge zemlje brže preuzimaju mere, kao veliki problem vidi prof. dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka Klimatskog pakta EU (2021. -2023.).

„Kriza sa Ukrajinom je ubrzala razmišljanja o napuštanju uglja i fosilnih goriva kod nekih zemalja. EU je donela tzv. zeleni dogovor da do 2050. postane klimatski neutralna – da nema emisije gasova sa efektom staklene bašte, nema uglja do 2050. godine. Danom pristupanja Evropskoj uniji, stičemo obaveze da tako postupamo. Ako ne postupamo, svaki dan nam stiže kazna“, kaže prof. dr Anđelka Mihajlov.

Prof. dr Anđelka Mihajlov

Ona napominje da još uvek nema zvanično  usvojene nacionalne strategije u procesu napuštanja fosilnih goriva, te da postoji veći broj dokumenata koji su proizašli iz različitih projekata, a koji su predloženi Vladi i ministarstvima. Do nedavno je to bila i Strategija niskougljeničnog razvoja koja je usvojena tokom prethodnih dana.

Profesorka Mihajlov navodi i izveštaj UN u kome je prikazano da brzo odustajanje od fosilnih goriva može pozitivno uticati na klimatske promene. Generalni sekretar UN Antonio Guteres izjavio je da bi sve zemlje trebalo da iznesu neto nulte planove u narednih 10 godina, a to bi trebalo da smanji uticaj staklene bašte koja zagreva atmosferu planete. Države su se već dogovorile da povećanje svetske temeprature ne bude iznad 1.5 stepen Celzijusa, ali planeta je već toplija za 1.1 stepen i povećanje od 1.5 stepen moguće je već za 10 godina.

„Mi smo već sada između narandžaste i crvene zone. Prve smo genereacije koje hodaju po izmenjenim klimatskim uslovima. Klimatske promene su osnovna pretnja već 30 godina, a neki segmentni su još uvek neizučeni“, smatra prof. Mihajlov i dodaje da Srbija radi na promenama, ali da to ide veoma sporo.

Klimatske promene kao adut za lične afirmacije

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana međutim smatra da je energetika kao najveći krivac za klimatske uslove postala lajt motiv mnogih koji su svoju borbu protiv klimatskih promena videli za lične afirmacije.

“Naime, ima puno naučnika koji dovode u pitanje značaj uticaja čoveka na klimatske promene, koji na primer, navode da je promena klime na planeti Zemlji nešto što se konstantno dešava”, kaže ona i dodaje:

“Istakla bih da nije samo energetski sektor krivac za ove emisije (štetnih gasova prim.aut.), tu spadaju i saobraćaj, građevinski sektor pa i poljoprivreda”.

Jelica Putniković, foto MC Beograd

Putniković smatra da obnovljivi izvori energije ne mogu biti kontinuiran izvor za proizvodnju električne energije u dovoljnim količinama.

“Srbija još nije donela odluku hoće li ulaziti u izgradnju nuklearne elektrane na svojoj teritoriji ili eventualno ući u partnerski odnos sa nekom od susednih zemalja koje grade nuklearke. Izgradnja hidroelektrana koje se planiraju, poput Reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” i HE Đerdap 3 povećaće bilans zelene energije u energetskom miksu Srbije, ali to i dalje ne znači da će moći da se zatvore termoelektrane na ugalj. Mislim da je najbolje rešenje da se u taj proces ide postupno, tako da se stare TE kozerviraju kao rezervni kapacitet, kao što je uradila Nemačka, na primer”, objašnjava Putniković.

Pravedna tranzicija u Srbiji?

Dok se u narednim godinama bude smanjivala proizvodnja struje dobijena iz uglja, postavlja se pitanje šta će biti sa zaposlenima koji sada rade na ovim poslovima - na kopovima i u proizvodnji struje na ugalj. Naši sagovornici su podeljenih mišljenja. Dok se prof. dr Anđelka Mihajlov pribojava da niko ne razmišlja o pravednoj tranziciji i traženju alternativnih poslova koje radnicima treba ponuditi na vreme, ostali sagovornici MICa tu zabrinutost ne dele.

Pogon za proizvodnju električne energije u centrali u Ostrovici

Jelica Putniković kaže da će sada zaposleni u sektoru rudarenja uglja i proizvodnji struje u termoelektranama u Srbiji već steći uslove za odlazak u starosne penzije. Dodaje da je i svet kao i Srbija suočen za nedostatkom radne snage u svim sektorima, pa u evropskim zemljama neće biti problem prekvalifikacije, već obezbeđivanja dovoljnog broja radnika uopšte.

U EPSu priznaju da je najveći broj zaposlenih u ovom akcionarskom društvu upravo u proizvodnji električne energije i uglja. Kažu da su procenjivali broj direktno i indirektno ugroženih poslova, ali nisu odgovorili na pitanje o kojem broju radnika je reč.

“Prema iskustvima i planovima u drugim državama koje prolaze kroz proces energetske tranzicije, deo potencijalnog viška radnika angažuje se unutar kompanije, kao zamena zaposlenih koji će otići u penziju i kroz uključivanje u rad novih postrojenja. U meri u kojoj bude moguća izgradnja i uvođenje u rad novih obnovljivih izbora energije na područjima termoelektrana i rudnika, na primer solarnih ili vetro elektrana, jedan broj zaposlenih se kroz programe prekvalifikacije i dokvalifikacije obučava da nastavi da radi u energetskom sektoru. Za ostale, traže se mogućnosti u drugim sektorima, u skladu sa stanjem na lokalnim tržištima rada i stepenom mobilnosti. Ovo uključuje poslove u poljoprivredi i rekultivaciji rudarskih kopova koji će prestati sa radom, trgovini i industriji”.

U Ministarstvu energetike, s druge strane, kažu suprotno - da tek treba da se definiše kako će se sve odraziti na broj zaposlenih u energetskom sektoru nakon čega treba predložiti mere kojima će taj uticaj, ukoliko je negativan, sprečiti i omogućiti razvoj novih znanja i veština, novih radnih mesta i novih privrednih grana.

Velike štete u celom svetu

Prof. dr Anđelka Mihajlov kaže da se već decenijama govori o klimatskim promenama kao najvažnijem prioritetu svih Vlada razvijenih zemalja na svetu. U Srbiji se međutim, tek sada govori o ovom problemu i to vrlo tiho.

Realnost je ipak zabrinjavajuća. Poplave su najaktuelniji primer u našoj zemlji gde je u ovom trenutku proglašeno vanredno stanje u 52 opštine. Italija se već mesec dana sučavaju sa velikim štetama i gubicima zbog poplava na severu te zemlje. Španija je suočena prvo sa velikim sušama, a sada i sa poplavama.

Poplave u Lučanima 2020. godine

Prema procenama Vlade Srbije, materijalne štete izazvane vremenskim nepogodama i promenom klime u periodu od 2015.-2020. procenjene su na najmanje 1.8 milijardi evra, dok su materijalne štete u periodu od 2000.-2015. procenjene na najmanje pet milijardi evra.

Štete koje tek dolaze, prema procenama stručnjaka biće sve veće. Jedan od prvih i neophodnih koraka jeste odustajanje od uglja u proizvodnji električne energije. Ostaće nepoznanica do daljnjeg, ima li Srbija dovoljno vremena i kapaciteta da se nađe u društvu zemalja sa razvijenom ekološkom svešću.

Autor: Jelena Đukić Pejić

Ovaj tekst nastao je uz podršku Internews' Earth Journalism Network