Deklaraciju o održivoj poljoprivredi, otpornim prehrambenim sistemima i klimatskoj akciji potpisale su 134 zemlje, uključujući Srbiju, koje pokrivaju 70 odsto svetskog zemljišta.

Među njima su i Brazil, Kina i EU, koje su među zemljama s najvećim emisijama gasova s efektom staklene bašte koje su povezane sa hranom.

U deklaraciji se naglašava da put ka postizanju dugoročnih ciljeva iz Pariskog sporazuma mora da uključi poljoprivredu i prehrambene sisteme.

"Potvrđujemo da se poljoprivreda i prehrambeni sistemi moraju hitno prilagoditi i transformisati kako bi se odgovorilo na imperative klimatskih promena", navodi se u dokumentu.

Prehrambeni sistemi su odgovorni za najmanje trećinu globalnih emisija gasova s efektom staklene bašte, a većina gasova dolazi iz industrijalizovane poljoprivrede, posebno od stoke i đubriva.

Taj sektor ima udeo od 15 odsto u upotrebi fosilnih goriva.

Klimatske promene već ostavljaju posledice u poljoprivredi i bezbednosti hrane, jer poplave, suše, toplotni talasi i požari, ali i podizanje nivoa mora i degradacija zemljišta koji imaju sporije efekte, utiču na poskupljenje i nestašice hrane u zemljama širom sveta.

U deklaraciji se priznaje da "nezabeleženi negativni klimatski uticaji sve više ugrožavaju otpornost poljoprivrede i prehrambenih sistema, kao i sposobnost mnogih, posebno najugroženijih, da proizvode i imaju pristup hrani suočeni sa sve većom glađu, neuhranjenošću i ekonomskim stresovima.

"Prepoznajemo dubok potencijal poljoprivrede i prehrambenih sistema da pokrenu moćne i inovativne odgovore na klimatske promene i da otključaju zajednički prosperitet za sve", navodi se u dokumentu.

Pored zaštite prirodnih ekosistema, očuvanja biodiverziteta i prelaska na održivije proizvodne i potrošačke prakse, u dokumentu se ukazuje i na važnost smanjenja otpada od hrane.

Beta