„ Nismo imali problema da pređemo granicu jer dolazimo iz Sirije. Ali morali smo da hodamo iz Makedonije jer nismo imali prevoz. “

Veliki problemi zbog hodanja po kiši i hladnoći

Dugo hodanje po veoma niskim temperaturama i kiši koja ih je zadesila na putu uzrokuje niz problema, pre svega zdravstvenih, a prva stvar koja im je potrebna kada stignu u Preševo su tople čarape i čizme. Razne humanitarne organizacije zajedno sa Crvenim krstom u Preševu uz obuću izbeglicama dele i tople jakne. Kada nemaju dovoljno suve i tople obuće, noge greju zavijajući ih u termo foliju, posebno deci. Lekar iz Izraela Ajman Olev koji je došao da pomogne izbeglicama, kaže da su porodice sa malom decom veoma ugrožene zbog hladnoće.

„ Video sam da svi roditelji rade sve što mogu da zaštite svoju decu. Na primer, video sam oca koji se trese od zime jer je i svoju jaknu dao svom detetu. Rade sve za njih. Problem im je takođe i nedovoljno hrane i novca, na primer neke porodice nemaju dovoljno novca da nastave put, ali ne govore deci za ovaj problem. Samo pokušavaju da ih zaštite od nepoznatog.“

Na putu do Preševa gde dobijaju svu potrebnu pomoć i zdravstvenu negu, deca se često razbole od umora i zime. Jedan umorni roditelj kaže da put nije lak ni deci, ni njima.

„ Pet sati sam pešačio dovde noseći u rukama svoje bolesno dete. “

Lekari se snalaze u lošim uslovima

Lekar niškog Kliničkog centra Aleksandar Mihajlović kaže da se susretao sa različitim problemima i poteškoćama kada je reč o zdravlju izbeglica i otežanim uslovima za rad u prihvatnom centru gde nema potrebne dijagnostike i aparature. Jedan slučaj će svakako pamtiti uvek

„ Možda jedan najteži slučaj dečaka iz Sirije mlađeg od godinu dana koji je od strane njegovog oca se smatrao izgubljenim. Otac je počeo da jauče, mislim da je udarao glavom o zid kontejnera misleći da je detence već preminulo. Na sreću, ono je samo bilo jako promrzlo, pomodrelo, skoro potpuno prestalo da diše, tako da smo ga mi kao ekipa na samoj granici u mestu Miratovac, uspeli da reanimiramo, zagrejemo, damo mu tečnost i ono se osvestilo i počeo normalno da diše. “

Zbog ovakvih situacija dr Aleksandar kaže da će se svaki put rado odazvati da pomogne.

„ To je lepota ovog posla kojim se bavim da ta sreća koja vas ispuni posle tako jednog obavljenog ne bih nazvao ni posla, nego poduhvata, da je jedan eto mali budući život spašen tu negde na nekoj granici između Srbije i Makedonije u hladnoj noći sa kišom okolo, i bez skoro uopšte svetla i vode, mislim stvarno je fenomenalan osećaj onda. Znate da bar eto da ako ste jedan ljudski život spasili, niste uzaludno svoj proživeli.“

U Preševu se trenutno nalazi oko 600 izbeglica, a prema najavama koje Crveni krst u ovom gradu ima, ne očekuju veći broj ljudi tokom noći. Ipak, u ovoj organizaciji kažu da su spremni za novi talas i da im je najveći problem hladnoća.

Od naredne nedelje i krov nad glavom

Tokom naredne nedelje najavljeno je otvaranje novog prihvatnog centra sa duplo većim kapacitetom od postojećeg, pa će u renoviranoj hali bivše Duvanske industrije u narednom periodu moći da se smesti za početak 600, a potom i više od 2000 ljudi. Razlika u odnosu na sadašnji prihvatni centar je što će tu izbeglice moći da ostanu i nekoliko dana u toplom, umesto da budu u šatorima kao do sada. U novom centru će spavati u krevetu, a biće im postavljeni i tuševi i toaleti. I Ajman Olev, lekar iz Izraela kaže da su izbeglice mirnije kada dođu u Srbiju.

„ Oni su impresionirani organizacijom kada dođu, jer dolaze iz haosa, i preko Turske i Grčke, svuda je haos. Ja im kažem da će sada biti sve ok jer je sve dobro organizovano i da treba da budu opušteniji od sada.“

U poslednjih 15 dana, Makedonija ne propušta građane Maroka, Sudana, Liberije, Konga, Šri Lanke i Pakistana. U Srbiju od tada mogu da uđu samo izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka, dok Hrvatska propušta još i migrante iz Palestine.

Ovaj prilog je urađen u okviru projekta “Foto žurnal – Migranti u Srbiji” koji je podržan od strane Komesarijata za izbeglice i migracije republike Srbije.