Učesnici tribine, Dr Marta Stojić Mitrović iz Etnografskog instituta SANU, Jelena Đukić Pejić, novinarka i urednica Medijskog istraživačkog centra iz Niša, Ivan Topalović, saradnik NVO Indigo iz Niša i Dr. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose naglasili su da je važno pre svega građane naviknuti na migrante i učiniti da oni postanu deo svakodnevnice.

Jelena Đukić Pejić je govorila o položaji migranata u Srbiji na početku migrantske krize i danas iz ugla novinarke koja se bavi migrantskom krizom od njenog početka.

“Njima je jako važno da mi njih ne zaboravimo i da država Srbija njih ne zaboravi.” naglasila je Đukić Pejić.

Đukić Pejić je tokom svog izlaganja predstavila projekat “Saznaj i izrazi se“ koji Medijski istraživački centar realizuje uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i Švajcarske kancelarije za saradnju sa Srbijom u okviru programa Podrška sistemu upravljanja migracijama u Srbiji, i kroz primere sa radionica u čijem radu su uključeni mladi migranti i njihovi vršnjaci iz lokalnih sredina predstavila probleme i strahove sa kojima se suočavaju kako migranti tako i lokalno stanovništvo.

"U okviru ovog projekta, migranti uče kako da zapravo zagovaraju za sebe kako bi pomogli sami sebi" istakla je Đukić Pejić i dodala da su projektom obuhvaćeni prihvatni centri u Divljani, Pirotu i Dimitrovgradu, i u okviru njega će migranti tokom tri meseca učiti o novinarstvu, fotografiji, videu i digitalnoj pismenosti. Ova novostečena znanja bi trebala da im omoguće da na kraju projekta formiraju sopstvene platforme na društvenim mrežama i krenu da i sami prikupljaju i objavljuju informcije koje su za njih značajne.

"To je vrlo bitno za njih, ali je takođe bitno da smo mi u sve ove aktivnosti uključili i mlade iz lokalnih sredina koji se po prvi put sreću sa izbeglicama i upoznaju njihov život u centrima u kojima su smešteni." završila je Jelena Đukić Pejić.

Ivan Topalović, saradnik NVO Indigo iz Niša zaključuje da je ovo prilika da se celo naše društvo stavi na test, što se tiče samih vrednosti, koliko smo mi zatvoreno ili otvoreno društvo. “Reakcija je bilo raznih, od otvorene mržnje i straha, to prihvatanja i integracije”. Topalović je dodao da je reakcija civilnog sektora bila dobra i da ljudi koji rade u prihvatnim centrima jesu dobri u svom poslu i da su motivisani da daju sve od sebe da pomognu toj deci.

Dr Marta Stojić Mitrović je naglasila da je zajedničko reagovanje države i nevladinog sektora, 2014. godine bilo dobro i adekvatno za prihvat eskalirale izbegličke krize, ali da danas treba dosta raditi na samoj integraciji izbeglica, kako u srpsko društvo, tako i u same institucije srpske države. Ona je naglasila da “to obuhvata I pristup školstvu i pristup tržištu rada i vremenom ostvarivanje nekog administrativnog statusa koji će im omogućiti što normalniji boravak ovde”.

Dr. Dušan Janjić je na samom početku istakao da po sadašnjim trendovima Srbija prelazi iz emigrantskog društva u imigrantsko društvo, i da će određeni broj migranata koji se već nalazi u našoj zemlji tu i ostati, te da je jako važno da građani i država na migrante reaguju kao na deo svakodnevnog života.

Učesnici debate, koju je organizovao Foruma za etničke odnose , u saradnji sa Odborom za ljudska prava Niš i Visokom školom za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Ambasade Velike Britanije u Beogradu, su zaključili da je upravo zbog donošenja nove strategije za upravljanje izbeglicama dobar trenutak da srpsko društvo preispita svoj odnos prema migrantima, kao društvenoj grupi koja ako ne u svojoj celosti, onda makar u nekom delu ostati i deliti životni prostor sa lokalnim stanovništvom.

Piše: Ivan Dinić