Svetski dan izbeglicau Nišu obeležila organizacija Indigo

jun 21 2022

Kako su ljudi koji su u izbeglištvu živeli pre rata, šta su voleli da kuvaju, koji su običaji u zemljama iz kojih su morali da pobegnu studenti niškog Filozofskog fakulteta saznali su kroz druženja sa izbeglima u okviru projekta organizacije Indigo. Šta su sve naučili jedni o drugima, predstavili su javnosti na Svetski dan izbeglica.

Budući socijalni radnici, psiholozi i  sociolozi niškog Filozofskog fakulteta proteklih meseci imali su razne radionice sa izbeglicama u Nišu. Mihailo Petrović želeo je upozna ljude koji zbog rata borave u Srbiji i kaže da je ovo bila odlična prilika da ono što je učio primeni u praksi.

„Glavni cilj je bio da vidimo da li razlike među nama postoje i kako da ih uklonimo. Mnoge od terorija iz sociologiije kulture sam mogao da primenim i da vidim kakav je oticaj kulture na ljude. Kad gledamo druge vidimo sebe u ogledalu. Imamo slične probleme, nisam video razlike” kaže Mihailo.

Indigo dan migranti 10

Smatra da društvo u Srbiji nije dovoljno naviknuto na kulturološke razlike i da su  zato ovakve radionice važne.

Vladana Petković, apsolventkinja na Katedri za socijalni rad i socijalnu politiku ističe da su studentima potrebne baš ovakve prakse, jer samo one doprinose da se prevaziđu predrasude i stekne znanje za budući rad.

“Upoznali smo 10 dečaka, upoznali smo njihovu kulturu, oni našu. Nadam se da smo doprineli da im bude zanimljivo”.

Indigo dan migranti 02

Organizatori ističu da se svest građana  menja onoliko koliko imaju prilike da komuniciraju sa ljudima iz izbegličke populacije, i da nakon druženja mnogi zaborave na predrasude.

“Ko god je imao prilike da provede vreme sa decom, mladima ili roditeljima izbeglicama, da razgovara sa njima, da učestvuje u zajedničkim aktivnostima poneo je sa sobom veoma pozitivna iskustva. Prezentacije na Filozofskom fakultetu su još jedno svedočenje da ljudi imaju samo reči hvale kada dobiju priliku da upoznaju izbeglice, a onda to svoje iskustvo dalje prepričavaju i dele sa svojim sugrađanima. Naročito na jugu Srbije ljudi su spremni da prihvate izbeglice i imaju pozitivan stav o njima” kaže izvršna direktorka “Indiga” Tamara Simonović.

Indigo dan migranti 07

Naglašava da svi podaci pokazuju da će u narednim godinama biti sve više migracija i da je važno da naučimo i koristimo svu tu razmenu kulturnih dobara.

“Smatramo da mogu biti veoma vredan resurs u našem društvu i da mogu mnogo da doprinesu ako im se pruži prilika. Ne zaboravimo da je i Ajnštajn bio izbeglica. S druge strane, naša zemlja ima veliko iskustvo prihvata izbeglica u poslednjih skoro 30 godina. Verujemo da ima prostora da i izbeglice sa Bliskog  istoka, iz Azije, Ukrajine, postanu deo našeg društva, kao što se to dešavalo i u prošlosti ukoliko to oni sami žele”.

Tokom predstavljanja projekta na Filozofskom fakultetu, posetioci su mogli da probaju i neka od jela iz dalekih zemalja i dobiju recepte.

Indigo dan migranti 18

Organizacija “Indigo” pored dugogodišnjeg rada sa izbeglicama, ima veliko iskustvo u radu i sa drugim marginalnim grupama, oni već godinama u Nišu pomažu romskoj deci tokom školovanja.

Nekoliko puta nedeljno, student sociologije Luka Brkić  volontira sa decom u “Klubu za izradu domaćih zadataka i učenje u naselju Crvena Zvezda“, što je još jedan od aktuelnih projekata organizacije. Kako kaže Luka, neka od njih imaju roditelje koji ne znaju da čitaju, pišu, ili ne mogu da ih vode u pozorište. Ovaj rad opisuje kao jedno od najboljih iskustava u životu – jer deci pomaže da se opismene.

“Malo je da kažem da su oni presrećni i zahvalni, ali zbog toga ste i srećni, to vam daje vetar u leđa da prevaziđete sve barijere, i kulturne i jezičke”.

Komesarijat za izbeglice – Očekuje se još izbeglica narednih godina

Prema podacima Komesara za izbeglice, više od 100 miliona ljudi trenutno je u izbeglištvu ili raseljeništvu. Ne beže samo od rata, već i od gladi, klimatskih promena.

Kako je naveo za Politiku, u naredne dve godine njima će se pridružiti desetine miliona ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka, iz saharske Afrike, Pakistana, Bangladeša, Avganistana, i svi će krenuti  ka Evropi u potrazi za boljim životom.

Danas je više od 100 miliona ljudi prisilno raseljeno širom sveta, od Avganistana, Sirije, Jemena i Mjanmara do Venecuele ili Burkine Faso. Ujedinjene nacije upozoravaju da bi situacija mogla da se pogorša zbog nadolazeće krize u snabdevanju hranom izazvanu ruskom agresijom na Ukrajnu. EU ostaje vodeći svetski donator koji pomaže pogođenom stanovništvu da pristupi hrani, skloništu, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, podršci za život i drugim osnovnim potrebama. Ne smemo zaboraviti da je više od 80% izbeglica u svetu smešteno u zemljama u razvoju.  

Izbeglice Ukrajina skola 13

Ruska agresija na Ukrajinu izavala je  najveću izbegličku krizu u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, a na Svetski dan izbeglica, 20. juna, Ujedinjene nacije podsećaju na sve one koji beže od progona i rata i kao takvi imaju pravo na azil. 

Povodom Svetskog dana izbeglica ambasador Srbije u EU Emanuele Žiofre naglašava da je od 24. februara, kada je Rusija započela neopravdani i neosnovani rat protiv Ukrajine, više od sedam miliona Ukrajinaca izbeglo u zemlje EU.  

„Kao Evropljani imamo obavezu da pokažemo solidarnost i pomognemo izbeglima i prognanima. Srbija i njeni građani su oduvek bili otvoreni i saosećajni prema izbeglicama, što veoma cenimo. Takođe cenimo sve pozitivne poteze nadležnih srpskih organa prema izbeglicama iz Ukrajne  ", navodi Žiofre i podseća i da je skoro od tri i po miliona Ukrajinaca dobilo  status privremene zaštite u zemljama članicama Evropske unije, to jest smeštaj, zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć pristup tržištu rada, i obrazovanju. Takođe je pohvalio Srbiju koja im je obezbedila isti nivo zaštite.

U Srbiji, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, boravi oko sedam hiljada izbeglica iz Ukrajine i većina je u privatnom smeštaju, dok je jedan mali deo, njih 68, smešten u Centru za azil u Vranju, koji je jedan od dva centra određenih za prijem ukrajinskih izbeglica.

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim