Panel: Mediji i migranti Foto: S. Djordjević

Panel: Mediji i migranti

oktobar 27 2018

Pažnja medija za pitanja sa kojima se susreću migranti koji se nalaze u Srbiji je opala, ali značaj te teme nije nestao, ocenjeno je na panelu "Migranti i mediji" koji je održan u sklopu ovogodišnjeg Sajma medija na Beogradskom sajmu.

Na panelu koji je organizovao Medijski istraživački centar u okviru projekta "Podeli svoju priču" koji je podržao Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Švajcarski državni sekretarijar za migracije u okviru programa Podrška sistemu upravljanja migracijama u Srbijije, ocenjeno da migrantima nije dovoljan samo smeštaj i hrana, već da treba sagledati potencijalna rešenja kako i mediji mogu da se uključe u rešavanje ovog društvenog problema.

PR Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Palić je rekla da iako izgleda da samo nacionalni mediji trenutno izveštavaju o migratima, da je značajna a lokalnih medija veliki, ali manje vidljiv.

Panel Medijiimigranti 1

"Medijsko izveštavanje o mirantima je sporadično prestalo nakon zatvaranja (Balkanske migrantske) rute... Ali je Komesarijat zabeležio 3.000 medijskih priloga o tom pitanju, od kojih je polovina u elektronskim medijima. Tokom ove godine, mediji su izveštavali o otvaranju rute kroz Bosnu i Hercegovinu, migrantima iz Irana, polasku dece migranata u školu", navela je Palić.

Ona je dodala da je značaj lokalnih medija zaslužan što je u lokalnim sredinama "stabilna situacija", upravo zbog njihovog profesionalnog izveštavanja, ali i da postoji veliki problem "lažnih vesti" na društvenim mrežama.

"(Na delovanje na društvenim mrežama) Komesarijat ne može da utiče, a putem njih se širi nekontrolisana mržnja i negativna energija. Reagovali smo samo jednom, kada se nedavno mrežama proširila dezinformacija da migranti dobijaju više novca nego naše trudnice. Mediji takve navode na društvenim mrežama uglavnom proveravaju", rekla je Palić.

Jovana Mihajlović iz ambasade Švajcarske u Srbiji je navela da problem širine migrantske krize nikada ne može da reši samo jedna organizacija ili institucija.

Dvadesetdvogodišnja migrantkinja iz Avganistana Maria Haidari je objasnila da život u prihvatnim centrima često podrazumeva ograničen prostor, život celih porodica u jednoj sobi, nepostojanje odvojenih toaleta.

Panel Medijiimigranti 2

"To je najteže za decu, zbog nedostatka sredstva za higijenu, prostora za igru ili odmor. Tri obroka dnevno i smeštaj nije život želim da se obrazujem, da radim, da postignem nešto u životu", rekla je Haidari.

Ona je ocenila da je važno da nadležne institucije organizuju učenje za odrasle ili mogućnost da zaradjuju za život, što predstavlja glavni razlog zbog kog se njena porodica odlučila na iseljavanje iz Avganistana.

Panel Medijiimigranti 7

"U Avganistanu rat traje 40 godina, sa talibanima, Islamskom državom, paravojnim formacijama... Oni ženama ne dozvoljavaju da se obrazuju ili da rade. Ne želim da budem zatvorena u kuću ili kuhinju, zbog čega je moj otac pri odlasku rekao da ne želi da život njegove dece bude uništen", kazala je Haidari.

Novinarka televizije N1 koja je pratila migrantsku krizu Gordana Bjeletić je izjavila da je kriza stala, ali da su problemi migranata koji su ostali u Srbiji samo manje vidljivi javnosti.

"Kampovi su uglavnom udaljeni od velikih naselja, tako da većina gradjana migrante nije čak ni srelo. Situacija u odnosu na Grčku, gde kampovi izgledaju kao logori, jeste bolja, ali oni žele da odu, zato što su ovako njihovi životi i budućnost 'na pauzi'", rekla je Bjeletić.

Panel Medijiimigranti 6

Po njenim rečima, najveći problem u migrantskoj populaciji je depresija, medju njima postoji više samoubistava, a njoj najviše smeta "panika i histerija" koja se stvara u jednom delu javnosti.

"Ne mogu da odvojim svoju profesiju od ličnog kada su u pitanju ljudi kojima je potrebna pomoć. Pitam se da li bi i ljudi koji reze ili koji se plaše migranata videli da je (neki od migranata) ispred njih pao, da li bi mu pomogli", kaže Bjeletić.

Panel Medijiimigranti 3

Novinarka i moderatorka panela Jelena Djukić Pejić je kazala da MIC od samog početka migrantske krize 2015. godine prati tu temu i da smatra da mediji mogu da učine više po tom pitanju.

"Ni Komesarijat za izbeglice ne može sam, bez podrške lokalne zajednice, a za tu podršku su mediji neophodni", rekla je Djukić Pejić i dodala da, po njenom saznanju, nijedan medij iz Niša nije otišao ni u jedan kamp koji se nalazi na jugu Srbije.

disclaimer KIRS 2018

Radionice

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim