I posle 20 godina od bombardovanja vidljive su štetne posledice po stanovništvo u vidu fizičkih i mentalnih bolesti.  Fizičke bolesti se javljaju kao posledica zagađenosti životne sredine hemijskim i radioaktivnim materijama a mentalne kao posledica uticaja višemesečnog stresora, odnosno bombardovanja, a ispoljavaju se pre svega u vidu post-traumatskog stersnog poremećaja.

Imajući ovo u vidu treba  podsetiti  međunarodne institucije da su NATO snage bombardujući SR Jugoslaviju prekršile sledeće konvencije, rezolucije i protokole:

- Konvenciju o delovanju na životnu sredinu donetu 1977.

- Konvencija o zaštiti svetske prirodne baštine 1982.

- Stokholmsku deklaraciju o životnoj sredini 1972.

- Dodatni protokol broj 1 u Ženevskoj konvenciji. U oblasti zaštite žrtava međunarodnih ratnih konflikata 1949.

- Konvenciju o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava.

- Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača

- Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozon (1987. sa izmenama 1997.)

- Rezoluciju Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za   ljudska prava iz 1996. i 1997.

Obrazac  poslušnosti

Prikazaćemo ukratko jednu sociološko-psihološku matricu ili obrazac po kome Amerika uz pomoć Nato snaga dovodi jedan narod ili državu u stanje poslušnosti.

 Prema dobro poznatoj teoriji motivacije Abrahama Maslova, potrebe su organizovane  u pet grupa i zadovoljavaju se hijerahijskim redosledom. U osnovi ili prve po važnosti su egzistencijalne potrebe, sledeće po važnosti su potrebe za sigurnošću, zatim potreba za pripadanjem, potreba za statusom i na karju potreba za samoostavrenjem. Aktiviranje neke grupe potreba, uslovljeno je prethodnim relativnim zadovoljenjem važnije grupe potreba.  Pokretač ljudskog ponašanja je nezadovoljena potreba. Što je potreba po hijerarhiji bazičnija i u većem stepenu nezadovoljena, to je njena uloga u organizovanju ponašanja dominatnija.

 Polazeći od ove teorijske osnove,  obrazac za kažnjavanje  neposlušnih režima odnosno naroda izgleda ovako: Amerika uz pomoć svojih saveznika prvo  uvodi određene ili selektivne sankcije, a ako to ne da rezultat onde se sankcije pooštravaju. Cilj ovih sankcija je   da se ekonomski  osiromaši stanovništvo. Sankcije traju onoliko dugo koliko je potrebno da   građani te države ekonomski osiromaše toliko, da ne mogu da zadovoljavaju svoje bazične, egzistencijalne potrebe. A kad se to desi, aktiviraju se već unapred pripremljena razna udruženja, grupe  i pojedinci  koji će pomoći da to nezadovoljstvo građana preraste u socijlane proteste. Ti socijalni protesti će biti usmeravani na promenu aktuelne vlasti koja je dovela do takvog stanja svojom „neposlušnošću“ prema Evropskoj uniji i Americi. Ukoliko, ipak, ne dođe do pada „neposlušnog“ režima  Amerika, uz pomoć svojih saveznika iz Evropske unije, pokreće ratna dejstva protiv te države. Ali to čini samo ukoliko je „neposlušna“ država vojniči daleko slabija od NATO alijanse. Posle toga se postavlja nova vlast. Obaveza nove vlasti je da prihvati kaznu koju je Amerika odredila za „neposlušni“ prethodni režim ove države. Ukoliko nova vlast ne prihvata novopostavljenu realnost, „bira“ se sledeća  koja će sve da čini da se ta relanost, bez obzira na okolnosti koje su dovele do nje, prihvati.

NATO bombardovanje, zločin  protiv prirode i čoveka

Rat, bombardovanja, upotreba biohemijskih i radioaktivnih supstanci je najoči-gledniji i najtraumatskiji način narušavanja ravnoteže u životnoj sredini i ugrožavanja strukture  čovekovog životnog prostora. S druge strane, rat je, kako ističe vojni psiholog Petar Kostić „društveni stres koji nastaje kad se ekstremno ugrožava opstanak pojedinca kao individue i čitavih društvenih grupa kojima on pripada“. Zato se  ratovi svrstavaju  u ekološe nesreće, jer  dovode do zagađenja vode, vazduha i zemlje i pojave „društvenog stresa“ čime se narušava i fizičko  i mentalno zdravlje ljudi.

NATO avijacija je tokom 1999. godine na područje tadašnje SR Jugoslavije, a prevas-hodno na teritoriju Kosmeta i na rubne delove Pčinjskog okruga, bacila oko 15 tona osiromašnog uranijuma, čiji je period poluraspada četiri i po milijarde godina. Prilikom eksplozije bojeve municije sa osiromašenim uranijumom stvorena je prašina mikronskih dimenzija, koja se rasporedila po celoj Srbiji i Balkanu. Tako na primer, Grci su nakon dva i po meseca od bombardovanja Srbije ispitivanjima utvrdili da je zračenje na teritoriji njihove zemlje povećano za 20 do 30 odsto. Dnevni list “Politika”,  je od 9. septembra 2007 godine, objavio da je do  1999. u Srbiji  registrovano između 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30 000 novih bolesnika.

Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. U izveštaju Bakari Kantea piše da su, zbog bombardovanja, prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance i naglašava da je  “ozbiljna šteta nanesena  čovekovoj okolini uništavanjem: naftnih rafinerija, naftno-hemijskog kompleksa, hemijskih i fabrika veštačkog đubriva, farmaceutskih i drugih industrijskih postrojenja”. Tekst izveštaja može se naći na sajtu www.vestinet.rs pod nazivom Zabranjeni tekst šefa misije iz 1999.    

Brojni su faktori koji utiču na pojavu psihičkih i psihosomatskih oboljenja za vreme rata kao na primer: izbeglištvo ili povremeno ili privremeno napuštanje porodičnog doma, sklanjanje u skloništa čime se remeti ustaljeni ritam života, ugroženost sredine raznim opasnim hemijskim i radioaktivnim materijama, stalna buka i sl. Prisustvo ovakvog stresora će na osnovu teorija o fiziološkom i psholškom stresu dovesti do iscrpljenja adaptivnih resursa stanovnika, što za posledicu ima i psihološke probleme.

U  novijoj istoriji ratovanja, prvi  nagoveštaji mogućeg negativnog delovanja ratne situacije na mentalno zdravlje ljudi registrovani su na osnovu pisama vojnika iz Američkog gradjanskog rata iz kojih  se moglo zakljuciti da su mnogi vojnici patili od onoga što se u to vreme zvalo „razdrazljivim srcem vojnika“. U Prvom svetskom ratu Englezi i Francuzi započeli su sa evakuacijom svojih vojnika žrtava „šoka od granata“. Smatralo se tada  da je «šok od granate» uzrokovan mikroskopskim parčićima eksplodirane bombe koji su prodrli do mozga. Ovakav zaključak se zasnivao na teoriji da su ove žrtve rata pretrpele organska oštećenja. Za vreme Drugog svetskog rata uzrok je bio pripisivan iscrpljenosti, dok je recimo u Koreji razmatran kao emocionalni problem. Dakle, ova promena naziva odražava promenu shvatanja ovog problema od organskog oboljenja do manje više psihološkog odgovora na preveliku opasnost.

Kako će čovek reagovati u situacijama  koje opaža kao ugrožavajuće i koje su objektivo takve? Jedna od osnovnih reakcija je reakcija sraha. Strah je snažna emocionalna reakcija na situaciju koja preti integritetu organizma, sa unutrašnjim fiziološkim promenama (ubrzani rad srca, pojačano lučenje nekih žlezda i sl.) i, eventualno, spoljnim manifestacijama (bledilo, znojenje, drhtanje bekstvo ili agresivnost). Moguće posledice izloženosti organizma ugrožavajućem događaju ili situaciji su trauma i stres.

Kardiner je 1941.godine opisao simptome koji su kasnije nazvani posttraumatskim stresnim poremećajem – PTSP ( Post Traumatic Stress Disorder). Ovaj poremećaj nastaje kao posledica produženog trajanja promena koje su izavane stresom ili traumomn. PTSP  uključuje strah, bespomoćnost, užas ili dezorganizovana ili uzrujana ponašanja, ponovno proživljavanje, izbegavanje podsećanja na traumu, otupljivanje opštih rakcija i preterana osetljivost ili emocionalna utrnulost, teškoće sa koncentarcijom i spavanjem itd. Prema novijim tumačenjima, u ratnim uslovima opasnost prethodi stresu, a nekontrolisanost emocionalnih reakcija i osećanje bespomocnosti u stresnoj situaciji izazivaju  kako kaže Goleman takve  kratkoročne biološko-psiho-socijalne promene od kojih neke imaju teške, dugoročne, čak biološke posledice – posttraumatski stresni poremećaj.

Neka istraživanja PTSP

Na osnovu  pregleda rezultata istraživanja koja su različiti autori sproveli a koja se odnose na uticaj NATO bombardovanja u Srbiji na mentalno zdravlje dece, Gašić Plavšić Slobodanka (2005) zaključuje da je većina, uglavnom 50%-60%, dece  koja su doživela bom-bardovanje, ispoljila neke simptome psihotraumatskog stresnog poremećaja. Takođe, utvrdila je i da su se ovi simptomi zadržali i posle dve-tri godine kod znatnog broja dece. Autorka ističe i  da se isti istraživači  slažu u tome da je prisustvo roditelja uz decu u periodu bombar-dovanje delovalo kao glavni zaštitni faktor dečjeg mentalnog zdravlja.

Maja Milosavljević sa sardanicima (2011)  ispitivala je faktore rizika koji dovode do nastanka PTSP. Rezultati ovog istraživanja su pokazali da ženski pol, niži obrazovni i socioekonomski status, doživljaj neposedovanja kontrole nad traumatičnim iskustvom u momentu dešavanja i nedostatak podrške bližnjih tokom traume, predstavljaju faktore rizika koji su značajno češće bili prisutni u grupi obolelih od PTSP-a u odnosu na one koji su bili izloženi dejstvu traume, ali nisu razvili ovaj poremećaj.

Rezultati najnovijeg istarživanja PTSP (Milojković, S., Aleksić S.,2018. Nato agresija na SR Jugosalaviju 1999. Zbornik radova. Prvi međunarodn simpozijum “Posledice bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom 1999.). koje je sprovedeno 2018. godine, među stanovnicima 8 sela opštine Preševo,  građanima Niša i Prokuplja i borcima, potvrđuju da su psihološke posledice Nato agresije prisutne i posle 19 godina, među stanovnicima naše zemlje. Najveći stepen post traumatskog stresnog poremećaja je utvrđen kod stanovnika opštine Preševo koji su bili izloženi i najvećem intenzitetu bombardovanja. Međutim i kod ostalih ispitanika, boraca i stanovnika Niša i Prokuplja, PTSP je prisutan i  kreće se od umerenog do povišenog stepena.

Ovo je prikaz samo dela  štetnih posledica NATO agresije po stanovništvo naše zemlje. Ni posle 20 godina niko od državnika ovih 19 zemalja i vođa  NATO pakta, iz tog vremena, nije odgovarao. Ko stoji iza njih i u kojoj laboratoriji je osmišljen ovaj monstruozni eksperiment verovatno će se, saznati jednog dana. Ali do tada, Republika Srbija je u 2018. godini formirala parlamentarnu Komisiju, koja će se u narednom periodu, naučnim metodama, baviti utvrđivanjem uzročno-posledične veze između osiromašenog uranijuma koji se nalazio u NATO projektilima za vreme bombardovanja naše zemlje 1999. godine i obolelih stanovnika Srbije od kancera, posle agresije. Takođe, advokat iz Niša, Srđan Aleksić već dve godine prikuplja dokaze od građna i njihovih porodica, pre svega sa juga Srbije, koji su oboleli ili preminuli od nekog tipa raka. Do sad je preko 500 građana dostavilo medicinsku dokumentaciju kancelariji advokata Aleksića, kojom potvrđuju da boluju od ove bolesti, a za koju veruju da je nastala kao posledica NATO bombardovanja.

Dr Slavko Milojković, psiholog